Izazov savladavanja moćnog Dunava

Pula – Srpski film „Izlet” Nenada Pavlovića, prema scenariju Jovana Popovića, nastalom prema istoimenom romanu slikara, pisca i reditelja Miće Popovića, takmiči se u „Regionalnom programu” 73. Pule.

Projekciji u Kino Vali na pulskim Đardinima prisustvovali su glavni glumac Stefan Vukić, montažer Dejan Urošević i naša talentovana i već proslavljena direktorka fotografije Bojana Andrić.

U razgovoru sa publikom čuo se i dirljiv komentar gledaoca koji je izjavio da je „u filmu prepoznao duh Miće Popovića”, kao i da je lično prisustvovao premijeri Popovićevog filma „Čovek iz hrastove šume” u Areni na festivalu 1964. godine. U susretu za „Politiku” snimateljka Bojana Andrić je podelila svoje iskustvo rada na „Izletu” izjavivši da je sam rad bio „čaroban, poseban” i da je kada je film izašao pred publiku „zaboravila na sve teškoće koje su bile potrebne da se prevaziđu kako bismo uspešno snimili ovaj crno-beli, poetični, meditativni i snoliki film o slobodi”. Odgovarajući na pitanje o najvećem izazovu tokom snimanja „Izleta” Andrićeva je rekla:

– Najveći izazov bilo je savladavanje moćnog Dunava, jer je najveći deo filma snimljen na šlepu i ostrvu bez ijednog traga civilizacije. Autorska, glumačka, tehnička ekipa i produkcija su uneli u snimanje veliku energiju za savladavanje ovih okolnosti kako bismo mogli da se fokusiramo na one važne, kreativne i značenjske strane filma. „Izlet” je film velikom Mići Popoviću, a da bismo izveli tu posvetu, bilo je potrebno da svako od nas uplovi u njegov svet, njegovu epohu i zaboravi savremeni izraz, u čemu sam ja izuzetno uživala i zahvalna sam reditelju Nenadu Pavloviću na ovom pozivu.

Inače, „Izlet” je već treći Bojanin dugometražni film koji se prikazuje u Puli o kojem ona kaže: „Pozicioniran je na visokoj lestvici mojih omiljenih festivala fokusiranom na filmove koje pravimo mi i susedi u regionu, filmove sličnih priča koje nas inspirišu, sličnih produkcionih uslova i senzibiliteta.” Andrićeva je još naglasila da svakim svojim dolaskom u Pulu odaje i „poštovanje jugoslovenskim filmskim stvaraocima, toliko važnim za naše filmsko nasleđe, obrazovanje, korene, uticaje” i da svakim dolaskom pozdravlja „sedam osvojenih ’Arena’ najveće ikada, Milene Dravić, nadajući se da će se naše kinematografije izdići na pijedestal koji im i pripada”.