Evropol otkriva kako internet menja lice terorizma

Najnoviji Izveštaj o situaciji i trendovima terorizma u Evropskoj uniji (EU TE-SAT) otkriva kako onlajn ekosistemi menjaju terorizam, pri čemu tradicionalni terorizam vođen ideologijom dominira, a džihadizam predstavlja najrasprostranjeniji oblik, navodi se u saopštenju Evropola. 

Kako se dodaje u danas objavljenom izveštaju, za značajan broj počinilaca, nasilje je postalo sredstvo za sticanje identiteta, priznanja i pripadnosti, a ovaj razvoj je stvorio fragmentiraniju, složeniju i manje predvidljivu pretnju širom Evrope.

Terorizam u Evropi ulazi u novu fazu, a izveštaj pokazuje kako onlajn ekosistemi fundamentalno menjaju način na koji se terorističke pretnje pojavljuju, razvijaju onlajn i materijalizuju oflajn. 

Kako se navodi, tradicionalni terorizam vođen ideologijom ostaje uporni oblik, a džihadizam je najrasprostranjeniji vid. 

Dok radikalizacija, međutim, više ne zavisi isključivo od direktnog kontakta sa uspostavljenim terorističkim organizacijama, nasilni akteri sve više kombinuju ekstremističke ideologije sa kriminalom, narativima zavere i nihilističkim nasiljem.

Kako je navela šefica Evropskog centra za borbu protiv terorizma u Evropolu, Ana Sjoberg, terorizam i  nasilni ekstremizam i dalje predstavljaju značajnu pretnju Evropskoj uniji. 

Prema njenim rečima, dok džihadistički terorizam i dalje predstavlja najistaknutiju pretnju, granice između ustaljenih terorističkih ideologija i drugih oblika nasilnog ekstremizma su sve više zamagljene. 

Rastući uticaj novijih destabilizujućih ideologija, uz tradicionalne ekstremističke narative, ilustruje evoluirajuću prirodu pretnje. 

Kako se navodi, u ovom složenom bezbednosnom okruženju, efikasna saradnja i razmena informacija između nacionalnih vlasti su fundamentalne za predviđanje razvoja događaja i pružanje snažnog odgovora na pretnje.

Onlajn platforme su postale katalitičko okruženje za razvoj terorističke pretnje, a društvene mreže, servisi za šifrovane poruke, platforme za igre i decentralizovane onlajn zajednice sada služe kao ekosistemi gde se propaganda, radikalizacija, regrutovanje i planiranje oflajn akcija međusobno pojačavaju, navodi se u izveštaju.

Onlajn okruženje omogućava terorističkim organizacijama da direktno dopru do pojedinaca i istovremeno daje prostor samoradikalizovanim počiniocima da se mobilišu nezavisno, često bez formalnog članstva, ili prethodno utvrđenog pravca.

Istovremeno, kriminalni akteri sve više pružaju usluge koje teroristi mogu da iskoriste i obrnuto, od pranja novca i trgovine oružjem do onlajn prevara, šifrovanih komunikacija i drugih mogućnosti kriminala kao usluge. Istovremeno, hibridni akteri pretnji koriste organizovani kriminal i instrumentalizuju posrednike za izvršenje terorističkih dela. 

Prema navodima u izveštaju, terorističkim akterima više nisu potrebne velike organizacione strukture da bi naneli štetu, a onlajn ekosistemi omogućavaju disperzovanim mrežama, usamljenim akterima i samoinicijativnim ćelijama da se radikalizuju, mobilišu i deluju autonomno. 

Kako pokazuju podaci iz najnovijeg izveštaja EU, zabeleženo je 45 terorističkih napada u 10 država članica Unije, uključujući 22 završena napada, 20 osujećenih pokušaja i 3 neuspela.

Istovremeno, uhapšeno je 486 osumnjičenih za krivična dela povezana sa terorizmom u 21 državi članici EU, od čega 71 odsto za krivična dela povezana sa džihadizmom.

Rezultati džihadističkih napada su 5 smrtnih slučajeva i 81 povređeni, navodi se u izveštaju, dok je jedan smrtni slučaj registrovan nakon desničarskog napada.

Džihadistički terorizam i dalje čini najveći udeo terorističkih aktivnosti u EU, sa 24 od 45 napada i 347 od 486 hapšenja zbog terorizma zabeleženih u 2025. godini. Kako se ističe u izveštaju, više od 70 odsto odnosilo se na terorističku propagandu i aktivnosti podrške. 

Ove brojke ilustruju glavni fokus antiterorističkih aktivnosti, a to je da se ometa radikalizacija i mobilizacija mnogo pre nego što se napadi izvrše.

Izveštaj identifikuje i uporni fenomen, a to je učešće mladih ljudi kao jedan od glavnih razvoja u aktuelnom terorističkom pejzažu. 

Nasilna ekstremistička propaganda, zajednice igrača i nasilne digitalne subkulture radikalizuju ranjive mlade ljude sa višestrukim ideološkim uticajima istovremeno. Kako se dodaje, mladi sve više postaju žrtve manipulacije i počinioci nasilja, a granice između ova dva postaju manje jasne nego ikada ranije.

U 2025. godini, 130 osumnjičenih za terorizam uhapšenih širom EU bilo je starosti 18 godina ili mlađih, a najmlađi je imao 12 godina. 

Kako se ukazuje u izveštaju, mnogi od njih pokazuju samo površno razumevanje ustaljenih ideologija, a umesto toga, smatra se da prihvataju fragmentirane kombinacije ekstremističkih narativa sa kojima se srećemo na mreži. 

Ovo rastuće preklapanje između ranjivosti i kriminala, razvoj koji se vidi i u organizovanom kriminalu, dodaje još jedan sloj složenosti pejzažu terorističkih pretnji, zahtevajući odgovore koji kombinuju prevenciju, zaštitu i sprovođenje zakona, ističe se u izveštaju.

Istovremeno, unutar decentralizovanih onlajn zajednica, kao što je mreža The Com, nasilje je postalo sredstvo za sticanje statusa i priznanja. 

Umesto da budu ujedinjeni koherentnom političkom ili verskom doktrinom, pojedinačni akteri se kreću između ekstremističkih narativa, mizoginije, nihilizma, kriminala i terorističke propagande, usvajajući bilo koje ideje koje jačaju njihov identitet unutar grupe, ističu autori izveštaja. 

Kako onlajn ekosistemi rastvaraju tradicionalne ideološke granice i omogućavaju pojedincima da se kreću između ekstremističkih sredina, sprovođenje zakona više ne može da se oslanja isključivo na konvencionalne ideološke kriterijume za identifikaciju novih pretnji, što dovodi do nove situacije u kojoj je terorizam fragmentiraniji, adaptivniji i manje predvidljiv, zaključuje se u Izveštaju o situaciji i trendovima terorizma u Evropskoj uniji.