Alijev: Želimo da okončamo krvoproliće u regionu

Šuša – U glavnoj ulici Karabah još miriše svež malter, dok se u pozadini čuje buka građevinskih mašina koje rade gotovo bez prestanka. Teško je poverovati da je u Šuši, kulturnoj prestonici Azerbejdžana, pre manje od šest godina vođena jedna od odlučujućih bitaka Drugog rata za Nagorno-Karabah. Od kad je Baku povratio kontrolu nad svojom međunarodno priznatom teritorijom, nekadašnja linija fronta pretvorena je u pozornicu velikih događaja. Tako je Šuša prošle nedelje bila domaćin konferencije „Kulturna i etnička raznolikost: lekcije istorije, savremeni izazovi”, a juče je počeo i četvrti „Šuša Globalni medijski forum”, koji je okupio oko 160 predstavnika medija, stručnjaka i predstavnika vlasti iz 54 različite zemlje sveta.

Tradicionalno, događaj je otvorio predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je istakao da je cilj ovog skupa da postane platforma na kojoj će predstavnici medija iz različitih delova sveta razgovarati o temama od zajedničkog interesa, te da iz prve ruke upoznaju Karabah.

Odgovarajući gotovo dva sata na pitanja novinara, Alijev je poručio da je Donald Tramp doneo potpuno drugačiji pristup američkoj spoljnoj politici od svojih prethodnika u Beloj kući. Opisao ga je kao lidera koji „voli mir” i čija je politika usmerena na rešavanje međunarodnih sukoba. Prema njegovim rečima, upravo je aktuelna američka administracija odigrala ključnu ulogu u završnoj fazi mirovnih pregovora između Bakua i Jerevana. Sa druge strane, on je kritikovao bivšeg šefa Bele kuće Džozefa Bajdena.

„Kada je Bajden bio senator, bio je jedan od inicijatora za sankcije Azerbejdžanu. To je bila njegova vizija: region obeležen sukobima i konfrontacijama, gde je uvek lakše ostvariti svoje ciljeve”, istakao je Alijev.

Govoreći o iskustvu Azerbejdžana nakon sukoba u Karabahu, poručio je da njegova zemlja želi stabilnost sa obe strane svojih granica i da mir mora biti zasnovan na međunarodnom pravu.

„Trideset godina pokušavali smo da sukob rešimo mirnim putem. Kada to nije bilo moguće, pitanje smo rešili vojnim putem. Iako je u našim srcima bila rana 30 godina, stali smo na neophodnoj tački. Naravno, imali smo i druge opcije, ali smo dokazali da smo mudar i odgovoran partner”, istakao je Alijev.

Osvrćući se na bezbednosnu situaciju u regionu, Alijev je upozorio da se Azerbejdžan danas nalazi između dva suseda zahvaćena sukobima.

„Trenutno su Rusija i Iran u ratnom stanju. To izaziva zabrinutost za bezbednost naše zemlje. Ipak, činimo sve što možemo da obezbedimo mir u regionu i okončamo krvoproliće”, rekao je azerbejdžanski predsednik. On je pohvalio ulogu Pakistana i tamošnjeg premijera Šehbaza Šarifa u pokušajima posredovanja između SAD i Irana.

„Nažalost, to nije dugo trajalo. Ipak, nadam se da obnavljanje sukoba neće potrajati i da je mir moguć, iako je danas teško davati bilo kakve prognoze”, rekao je Alijev.

On je izrazio uverenje da Islamabad može odigrati ključnu ulogu u smirivanju tenzija na Bliskom istoku.

„Ako nastave svoje napore, uveren sam da će doprineti uspostavljanju mira”, rekao je predsednik Azerbejdžana.

Alijev je istakao da su tokom mandata bivšeg visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Đuzepa Borelja odnosi između Bakua i Brisela u suštini došli do ivice potpunog kolapsa.

„Nadamo se da je Borelj jednom zasvagda napustio politiku. Od kada je on otišao, naše veze počele su da se poboljšavaju. Posebno smo videli da postoji velika potreba za ponovnim pokretanjem odnosa na obostranoj osnovi. To smo podržali. Tokom nekoliko meseci ove godine, obavljen je niz poseta iz Brisela Azerbejdžanu. U martu je došao predsednik Saveta EU Antonio Kosta, zatim visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, a u julu je došla predsednica EK Ursula fon der Lajen. U njihovim javnim komentarima i u mojim izjavama, možete videti da su obe strane zadovoljne nivoom saradnje”, poručio je Alijev.

Nakon obraćanja usledilo je fotografisanje, a potom i scena koja u većini predsedničkih palata ne bi bila uobičajena – šef države je seo u auto, ali na mesto vozača.