Upoznavanje istorijata pomoću kju-ar koda

O to­me šta ma­na­stir Ra­ko­vi­ca pred­sta­vlja u du­hov­nom smi­slu, o nje­go­voj isto­ri­ji, ži­vo­ti­ma pa­tri­jar­ha Di­mi­tri­ja i Pa­vla sa­hra­nje­nim u por­ti... od­ne­dav­no mo­gu da sa­zna­ju ver­ni­ci i po­se­ti­o­ci po­sred­stvom in­fo-ta­bli sa kju-ar ko­do­vi­ma po­sta­vlje­nim u okvi­ru ove ve­li­ke bo­go­mo­lje. Pro­je­kat ko­ji je spo­jio tra­di­ci­ju i mo­der­ne teh­no­lo­gi­je re­a­li­zo­van je na ini­ci­ja­ti­vu udru­že­nja „Iz­ra­žaj­nost”, ko­je se ba­vi raz­vo­jem i una­pre­đe­njem jav­nog go­vo­ra, a po­dr­šku im je da­la op­šti­na Ra­ko­vi­ca i se­strin­stvo ma­na­sti­ra. Ovo ve­li­ko pra­vo­slav­no sve­ti­li­šte za­jed­no su ob­i­šli Mi­loš Si­mić, pred­sed­nik op­šti­ne Ra­ko­vi­ca, i pred­stav­ni­ci udru­že­nja „Iz­ra­žaj­nost”. U to­ku obi­la­ska ma­na­stir­skog kom­plek­sa sve­šten­stvo je go­ste upo­zna­lo sa ra­dom no­vih in­fo-ta­bli.

Na va­žnost oču­va­nja kul­tur­ne i du­hov­ne ba­šti­ne di­gi­ta­li­za­ci­jom i teh­no­lo­gi­jom ko­ja omo­gu­ća­va br­zo i sa­vre­me­no upo­zna­va­nje sa isto­ri­jom sve­tog me­sta, po­seb­no ga pri­bli­ža­va­ju­ći mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma, uka­zao je Mi­loš Si­mić. On je is­ta­kao da će in­fo-ta­ble zna­čaj­no olak­ša­ti bo­ra­vak ver­ni­ci­ma i po­se­ti­o­ci­ma ko­ji sva­ko­dnev­no do­la­ze u ma­na­stir.

– Ske­ni­ra­njem kju-ar ko­do­va pa­met­nim te­le­fo­ni­ma po­se­ti­o­ci i ho­do­ča­sni­ci mo­gu mo­men­tal­no da pri­stu­pe zva­nič­noj plat­for­mi (ra­ko­vi­ca­qr.rs) i sa­zna­ju de­ta­lje o isto­ri­ja­tu, ar­hi­tek­tu­ri i du­hov­nom zna­ča­ju ovog vi­še­ve­kov­nog hra­ma – sto­ji na saj­tu Grad­ske op­šti­ne Ra­ko­vi­ca.

Udru­že­nje „Iz­ra­žaj­nost” po­sto­ji već de­se­tak go­di­na i cilj mu je da pod­stak­ne da što vi­še lju­di vo­di ra­ču­na o dik­ci­ji, ver­bal­noj i ne­ver­bal­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, jav­nom na­stu­pu, pre­zen­ta­ci­o­nim i ko­mu­ni­ka­ci­o­nim ve­šti­na­ma. To je ono što na in­di­rek­tan na­čin ima svo­ju ve­zu i sa pro­mo­ci­jom va­žnih du­hov­nih i kul­tur­nih me­sta u na­šoj ze­mlji.

– Pro­je­kat po­sta­vlja­nja in­fo-ta­bli u ma­na­sti­ru Ra­ko­vi­ca ni­je pr­vi. Ta­kve ta­ble sa kju-ar ko­dom već se na­la­ze u Kar­lo­vač­koj bo­go­slo­vi­ji, a u pla­nu je da ta­ko ne­što ura­di­mo i na dru­gim lo­ka­ci­ja­ma. Cilj je da na ovaj na­čin pred­sta­vi­mo kul­tu­ru i isto­ri­ju ne­kog me­sta. Da da­mo do­volj­no po­treb­nih in­for­ma­ci­ja, da sa­dr­žaj, u skla­du sa no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, ne bu­de su­vi­še du­ga­čak, ali da ne iz­o­sta­vi­mo va­žne i za­ni­mlji­ve či­nje­ni­ce – re­kao je Slo­bo­dan Rok­san­dić iz Udru­že­nja „Iz­ra­žaj­nost”.

U pro­jek­tu for­mi­ra­nja in­fo-ta­bli u ma­na­sti­ru Ra­ko­vi­ca uče­stvo­vao je ve­li­ki broj lju­di.

– Sve što se na­la­zi na ta­bla­ma do­bi­je­no iz dva pro­ve­re­na iz­vo­ra. Je­dan je se­strin­stvo ma­na­sti­ra, a dru­gi mo­no­gra­fi­ja o ma­na­sti­ru. Ta­ble su na pet me­sta. Jed­na je na ula­zu u ma­na­stir. Ver­ni­ci ili po­se­ti­o­ci ko­ji ima­ju mo­bil­ni te­le­fon la­ko mo­gu kod ove ta­ble da sa­zna­ju osnov­ne in­for­ma­ci­je o ma­na­sti­ru, a u por­ti kod dru­ge ta­ble ot­kri­ju isto­ri­jat. Kod gro­bo­va gde po­či­va­ju pa­tri­jarh Di­mi­tri­je i pa­tri­jarh Pa­vle da do­bi­ju in­for­ma­ci­je o nji­ho­vim du­hov­nim po­stig­nu­ći­ma, a kod Ru­vi­mo­vog ko­na­ka, gde se na­la­zi so­ba po­sve­će­na se­ća­nju na pa­tri­jar­ha Pa­vla, sa­zna­ju vi­še o nje­mu i de­lu nje­go­vog ži­vo­ta. Kod pe­te ta­ble mo­gu se upo­zna­ti sa mo­na­škim ži­vo­tom – ob­ja­šnja­va Rok­san­dić.

On is­ti­če da su in­for­ma­tiv­ne ta­ble sa kju-ar ko­do­vi­ma ura­đe­ne na srp­skom, en­gle­skom, ru­skom i ki­ne­skom je­zi­ku.

– Že­le­li smo na ovaj na­čin da i ver­ni­ci­ma ko­ji do­đu na mo­li­tvu u ma­na­stir i po­se­ti­o­ci­ma ovo bu­de dis­kre­tan pu­to­kaz šta ma­na­stir pred­sta­vlja u du­hov­nom i kul­tur­nom ži­vo­tu i na­šeg gra­da, ali i ze­mlje – na­gla­sio je Rok­san­dić.

Jed­no od naj­sta­ri­jih sve­ti­li­šta u gra­du

Ma­na­stir Ra­ko­vi­ca jed­no je od sve­ti­li­šta u gra­du ko­je spa­da me­đu naj­sta­ri­je. Ime ovog ma­na­sti­ra spo­mi­nje se još u tur­skim iz­vo­ri­ma Ha­zi­ma Ša­ba­no­vi­ća (1476–1566), ali i u pu­to­pi­su Fe­lik­sa Pe­tan­či­ća iz 1502. go­di­ne. Na­ziv ma­na­sti­ra se spo­mi­nje, ali se ni da­nas tač­no ne zna me­sto gde je osno­van. U pre­da­nji­ma se spo­mi­nju dve lo­ka­ci­je – deo po­red sta­rog Kra­gu­je­vač­kog pu­ta, gde se i sa­da na­la­ze osta­ci cr­kvi­šta – hum­ka i ka­me­ni stub od ča­sne tr­pe­ze, ali i deo pre­ko­pu­ta „Ikee”.

Ali, ima i onih struč­nja­ka ko­ji sma­tra­ju da je hram mo­žda na­stao i pre 14. ve­ka

Po­ve­lja Pe­tra Ve­li­kog

U ma­na­stir­skoj ri­zni­ci ču­va­ju se vred­ne gra­fi­ke, iko­ne, sta­re knji­ge i pred­me­ti na­sta­li u to­ku 18. i 19. ve­ka. Tu su i po­ve­lja, ko­ju Pe­tar Ve­li­ki, ru­ski car, 30. ju­na 1701. zbog za­slu­ga u ru­sko-tur­skim pre­go­vo­ri­ma da­ro­vao ra­ko­vič­kom igu­ma­nu Gri­go­ri­ju, če­sti­ce mo­šti­ju ve­li­ko­mu­če­ni­ka Pro­ko­pi­ja, Te­o­do­ra Ti­ro­na, Sve­tog Nek­ta­ri­ja Egin­skog, Sve­tog vla­di­ke Ni­ko­la­ja, ali ča­snog kr­sta ko­ji je u ma­na­stir iz Sve­te ze­mlje do­neo pa­tri­jarh Ger­man.

Pr­va mo­na­ška ško­la u Sr­bi­ji

U ma­na­sti­ru je od 1905. bi­la or­ga­ni­zo­va­na pr­va mo­na­ška ško­la Sr­bi­ji ko­ja je ra­di­la sve do 1932. Za­tim je ma­na­stir imao iko­no­pi­sač­ku ško­lu. Ov­de se ma­na­sti­ru za­mo­na­šio se vla­di­ka Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić i me­sto je gde su Nem­ci pa­tri­jar­ha Ga­vri­la dr­ža­li u za­to­če­ni­štvu. U pe­ri­o­du od 1949. do 1958. go­di­ne ov­de je bi­la sme­šte­na Be­o­grad­ska bo­go­slo­vi­ja, jed­no vre­me i bol­ni­ca, na­kon če­ga po­sta­je žen­ski ma­na­stir.