Vojni defile kao simbol strateškog buđenja Evrope

Pariz – Tradicionalna vojna parada povodom 14. jula, Dana pada Bastilje i Nacionalnog praznika Francuske, sa temom „strateškog buđenja Evrope”, juče je održana na Jelisejskim poljima u Parizu, a ovogodišnja manifestacija bila je, prema pisanju medija, najveća u mandatu francuskog predsednika Emanuela Makrona. U paradi su učestvovali skoro 6.700 vojnika u pešadijskom ešalonu, 98 aviona, 31 helikopter i 315 vojnih vozila, prenosi Tanjug.

Paradi su prisustvovali predsednik Francuske Emanuel Makron, prva dama Brižit Makron, članovi Vlade, kao i predstavnici 37 zemalja Koalicije voljnih i međunarodnih organizacija, a prisutan je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pre početka parade, Makron je u vojnom komandnom vozilu obišao Trg Etoal i izvršio smotru trupa na Jelisejskim poljima. Po izlasku iz vozila, intonirana je francuska himna „Marseljeza”.

Nebom iznad Pariza zatim je preletelo skoro stotinu aviona, uključujući 90 francuskih i osam koji pripadaju saveznicima Francuske. Parada je počela nadletanjem aviona akro-grupe „Patrola Francuske” sačinjene od devet „alfadžeta”, praćene dvama „miražima 2000”, u kojima su bili ukrajinski kopiloti i koji su preleteli tačno iznad Trijumfalne kapije i Jelisejskih polja, ispuštajući dim u bojama francuske zastave. Zatim su Jelisejska polja nadleteli „rafali” i borbeni avioni partnerskih zemalja, prenosi Tanjug.

U okviru aero-mitinga na paradi, nebom francuske prestonice preletele su jedinice za brze intervencije, teritorijalnu odbranu, nuklearno odvraćanje, odnosno učešće Strateških vazduhoplovnih snaga i lovačkih aviona iz grupe nosača aviona mornarice. Nebom je preletela i eskadrila helikopterskih jedinica, a među njima i helikopteri „tigar”, simbol Francuske, koji su nedavno učestvovali u operacijama rušenja iranskih dronova tokom sukoba na Bliskom istoku. U paradi su takođe učestvovali i helikopteri „gazela” i „kugar”.

U okviru kopnenog prikaza, prodefilovali su 1. i 2. pešadijski puk Republikanske garde, pripadnici francuske Žandarmerije i vojnici Prestižne 2. oklopne brigade. U paradi je zatim učestvovalo 500 vojnika iz 37 zemalja članica Koalicije voljnih, među kojima i 25 pripadnika ukrajinskih oružanih snaga.

U programu su učestvovali i rezervisti francuske železničke kompanije SNCF, kao i pripadnici rezervnog sastava kompanija iz vazduhoplovne, odbrambene i svemirske industrije, među kojima i predstavnici „Erbasa”. Među učesnicima je bila i francuska Legija stranaca prepoznatljivi po bradama, kožnim keceljama i karakterističnom koraku.

Francuska je na ovogodišnjoj paradi prvi put zvanično prikazala novi sistem lansera FPV jurišnih dronova integrisan na terenska vozila. Na kraju su u paradi učestvovali motociklisti Nacionalne policije i carine, a zatim oklopne grupe mobilne žandarmerije. Vozila Pariske vatrogasne brigade zaključila su motorizovanu paradu.

Sledeće su bile konjičke trupe, uključujući konjički puk Republikanske garde.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski aplauzom je pozdravio prolazak tri samohodne haubice „cezar” ispred tribine sa zvanicama. Francuska je isporučila Kijevu nekoliko desetina ovih oruđa od početka rata u Ukrajini.

Za bezbednost manifestacije bilo je angažovano oko 7.000 policajaca i žandarma raspoređenih u Parizu i okolini. Parada je završena muzičkim programom posvećenim 400. godišnjici Francuske mornarice, koja je osnovana 1626. godine.

Kako navodi agencija Beta, ovo je bila poslednja parada, deseta po redu za predsednika Makrona, čiji drugi uzastopni mandat šefa države ističe na proleće 2027. godine.

Praznik se slavi u znak sećanja na rušenje Bastilje, zloglasne pariske tvrđave zatvora, 14. jula 1789. To je bio jedan od ključnih trenutaka Francuske revolucije.

Pad Bastilje predstavlja simbol jedinstva nacije i kraja apsolutističke monarhije. Posle toga, 26. avgusta 1789, usvojena je Deklaracija o ljudskim i građanskim pravima. Tom deklaracijom su kasnije utemeljene francuske nacionalne vrednosti – sloboda, jednakost i bratstvo, podseća agencija Beta.

Francuska 14. jul kao Dan republike slavi od 1880. godine, kada ga je kao Nacionalni praznik zvanično proglasio tada Parlament Treće francuske republike.