Prvi raskol u „koaliciji voljnih": Bugarska napustila format

Odluka Bugarske da napusti „koaliciju voljnih”, kao i odbijanje Italije da učestvuje u najavljenim zajedničkim vojnim vežbama, ukazuju na sve izraženija neslaganja unutar formata koji predvode Francuska i Velika Britanija s namerom da obezbede dugoročnu vojnu podršku i bezbednosne garancije Ukrajini.

Bugarski premijer Rumen Radev saopštio je posle samita održanog 13. jula u Parizu da njegova zemlja više neće učestvovati u koaliciji koja, kako je naveo, insistira na nastavku vojne i finansijske pomoći Kijevu.

„Rešenje ovog sukoba nije u njegovom produžavanju vojnim sredstvima, već u snažnoj diplomatskoj misiji koja će konačno okončati eskalaciju”, poručio je Radev.

Time je Bugarska postala prva država za koju je zvanično saopšteno da napušta ovaj format. Odluka je utoliko značajnija jer su Sofija i Kijev 30. marta potpisali desetogodišnji sporazum o bezbednosnoj saradnji, kojim su bili predviđeni nastavak vojne pomoći, obuka ukrajinskih snaga i saradnja odbrambenih industrija, uključujući bespilotne letelice i drugu vojnu opremu. Sporazumom je Bugarska potvrdila i podršku aktivnostima „koalicije voljnih”.

Radev, koji je premijersku funkciju preuzeo u aprilu, više puta je upozoravao da su mogućnosti Bugarske za dalje finansijsko i vojno pomaganje Kijeva iscrpljene, insistirajući da se težište prebaci sa produženja sukoba na pregovore.

Profesor Međunarodnog univerziteta Dafodil u Daki Greg Simons ocenio je da povlačenje Bugarske predstavlja manifestaciju krize samog formata i da bi moglo da ohrabri i druge zemlje koje imaju rezerve prema slanju trupa ili preuzimanju novih finansijskih obaveza prema Ukrajini.

„Dovoljna je samo jedna zemlja da napusti format i time stvori presedan za druge države koje možda takođe razmatraju izlazak, ali čekaju da neko drugi to prvi učini”, rekao je Simons za portal „Lenta”.

Prema njegovoj oceni, do sada je bilo relativno lako davati deklarativnu podršku Kijevu sve dok takvi stavovi nisu podrazumevali ozbiljne političke, ekonomske i bezbednosne posledice.

„Lako je baviti se signaliziranjem vrline kada se čini da to ne povlači značajne političke troškove”, naveo je Simons, dodajući da bezuslovna podrška Ukrajini postaje sve veće političko opterećenje za zapadne vlade, naročito u uslovima pogoršanja ekonomske situacije.

Vojne vežbe najavljene za jesen

Uprkos odluci Sofije, učesnici pariskog samita saopštili su da su takozvane Multinacionalne snage za Ukrajinu spremne za delovanje na kopnu, u vazduhu i na moru, ali tek posle uspostavljanja verodostojnog prekida neprijateljstava.

U zajedničkom saopštenju navedeno je da će u narednim mesecima biti organizovane vojne vežbe kako bi se proverila sposobnost tih snaga za eventualno raspoređivanje nakon prekida vatre.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će snage zemalja učesnica biti upućivane u države koje se graniče sa Ukrajinom radi provere planova raspoređivanja i demonstriranja spremnosti koalicije.

Poljski premijer Donald Tusk potvrdio je da će prve vežbe, uz učešće francuskih i britanskih vojnika, biti održane u Poljskoj na jesen. Planovi predviđaju i kasnije manevre u Rumuniji i Turskoj.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, međutim, odbila je učešće italijanskih snaga u tim vežbama. Rim je spreman da podrži obuku ukrajinskog vojnog osoblja i misije nadzora izvan teritorije Ukrajine, ali ne i inicijative koje bi mogle da budu protumačene kao priprema za neposredno vojno angažovanje.

Meloni smatra da bi ključni deo budućih bezbednosnih garancija Kijevu trebalo da bude kolektivni mehanizam sličan Članu 5 Severnoatlantskog ugovora, a ne slanje pojedinačnih nacionalnih kontingenata.

Simons je ocenio da je najava vežbi pokušaj demonstriranja jedinstva u trenutku kada su podele unutar koalicije sve vidljivije.

„Ovo je poziranje u kojem se reči i dela verovatno razilaze. Odbijanje Italije samo će produbiti uznemirenost izazvanu raspadanjem fasade jedinstva”, smatra Simons.

Nova koalicija za protivraketnu odbranu

Učesnici pariskog samita istovremeno su najavili uspostavljanje posebne koalicije za integrisanu protivraketnu odbranu. Osnivači su Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Španija, Švedska, Velika Britanija i Ukrajina.

U zajedničkoj deklaraciji navedeno je da će novi format biti isključivo odbrambene prirode i usmeren na utvrđivanje zajedničkih operativnih zahteva, razvoj tehnologija, razmenu podataka i traženje izvora finansiranja. Za sada, međutim, nije reč o operativnom sistemu, već o projektu čiji tek treba da budu utvrđeni rokovi, troškovi i tehnička rešenja.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski označio je razvoj protivraketne odbrane kao jedan od prioriteta i izneo ambiciju da Ukrajina, uz učešće evropskih vojnoindustrijskih kompanija, u roku od godinu dana započne stvaranje evropskog ekvivalenta američkom sistemu „patriot”.

Kijev u te planove uključuje i sistem „Freja”, koji razvija ukrajinska kompanija „Fajer point”. Taj sistem je, prema navodima proizvođača, predviđen za integraciju sa postojećim elementima protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane.

Simons je, međutim, ocenio da bi projekat mogao da se suoči sa velikim finansijskim i političkim preprekama.

„Koliko novca zapadni političari planiraju da potroše na tako skup poduhvat? To će značiti više poreze i smanjenje socijalnih davanja građanima, što bi moglo da dovede do njihovog političkog pada”, rekao je on.

Prema Simonsovim rečima, najavljeni sistemi i nove koalicije mogli bi da proizvedu više političkog publiciteta nego konkretnih rezultata, posebno ako ne budu obezbeđeni dugoročno finansiranje, industrijski kapaciteti i saglasnost nacionalnih parlamenata.

Povlačenje Bugarske i uzdržanost Italije zato će predstavljati prvi ozbiljan test sposobnosti Pariza i Londona da deklarativno jedinstvo pretvore u konkretne vojne i finansijske obaveze evropskih država.