Lepotica na licitaciji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, februara – Dosta mi je svega, razmišljam da se povučem u pećinu, i u njoj uredim svoj život tako da se izolujem od ove gungule – kaže poznanik. Neću, dodaje, da me iko više ni precenjuje ni potcenjuje, hoću da čuvam dobar rezultat koji sam postigao u poslovnoj utakmici dok se igrala po klasičnim pravilima.

Preselo mu svakojako preračunavanje – čak i nagoveštenih olakšica, a kamoli gubitaka koji su ga snašli u tekućoj sistemskoj krizi. Nije izvesno, međutim, ni da bi u pećini ostvario željenu dozu imunosti na okolni „džumbus”.

Njegov naum o izolaciji je već ostvario, za takav projekat znatno obučeniji i odlučniji, samostalni kompjuterski stručnjak Kurt Sliper (46) sa suprugom Deborom (38). Još pre pet godina su kupili pećinu, zapravo tunel nekadašnjeg rudnika u krečnjačkim stenama litice kod Sent Luisa u Misuriju, dugo je preuređivali, i pre desetak meseci od nje načinili podzemnu palatu za njih i decu, pa ipak im je i u takvu izolaciju prodrla društvena nepogoda.

Novi simbol

Postali su, ovih dana, novi simbol stradanja u finansijskom vihoru – ustremljenom prevashodno na kuće i kredite uzete za njih – i dokaz da ta „aždaja” može da satre i najutvrđenija prebivališta. U želji da budu izuzetak, Sliperi su ipak primenili jedno pravilo – uzimanje zajma – i ono je njihov ostvareni porodični san svelo na epizodu opšteg, ne samo nacionalnog, nego i globalnog košmara.

Pećinu, protegnutu na 1.530 kvadratnih metara (korišćenu svojevremeno i za koncerte) platili su, sa hektarom okućnice, 160.000 dolara. Tačnije, dali su pola sume a ostatak su uzeli „na kredu”. Sada im je za naplatu dospelo tih 80.000, a oni ih nemaju. Poverilac preti da će ih izbaciti na ulicu i oduzeti im imovinu.

Sliper ne poriče da se preračunao. Za pretvaranje pećine u spektakularno ognjište utrošio je, kaže, 150.000 dolara, računajući da će mu kredit biti „refinansiran”, ali mu je poručeno – „plati dug ili vrati pećinu”, što su mogućnosti od kojih mu nijedna ne odgovara. Za prvu nema, a drugu odbija, jer je doživljava kao životni slom.

Priklješten „između Scile i Haribde”, izlaz je potražio u internetu, kome je vičan i posredstvom kojeg je i pribavio pećinu. Na „i-beju” je raspisao licitaciju za svoju građevinsku lepoticu, koja opčinjava kombinacijom stapanja s prirodom (među stenovitim zidovima je stalna temperatura od 18 Celzijusa, tako da nije potrebno ni zagrevanje ni hlađenje) i enterijerskih egzibicija, uz opskrbljenost neophodnostima kao što su pitka voda, struja, kanalizacija…

Nije mu, međutim, cilj da proda „pećinski raj”. Očekuje da će se javiti neko ko će se smilovati da ga u neophodnoj meri dotira, bar zarad podrške novom vladajućem konceptu koji propoveda više socijalno- ekološkog sklada. U to bi moglo da se uklopi, sluti, i korišćenje brdskih šupljina za stanovanje, jer doprinosi i željenom „suzbijanju zavisnosti od uvoznih energenata”.

Lokacijskim izuzimanjem od običaja, on je ipak u boljoj situaciji od većine koji su se držali svih pravila. Za razliku od miliona „regularnih” nevoljnika u potresima na tržištu nekretnina, hipoteka i kredita, on bi još mogao i da profitira, ili bar da ne izgubi uloženo.

Na internetskoj aukciji je kao početnu cenu za svoju adaptiranu pećinu odredio 300.000 dolara, a računa, prema pristiglim ponudama, na veću sumu, kojom bi pokrio sve izdatke i možda zaradio za novi poduhvat. U prilog mu idu bar dve okolnosti.

Smeštaj bi već izgubio, ali organi prinude ne mogu da krenu u zaplenu jer nemaju „uporednu vrednost” – koja je ovde neophodna za procenu nekretnine – pošto u okolini nema drugih stanova, pogotovu ne u pećini. Prati ga, istovremeno, snažna medijska podrška koja ga proglašava za novog „junaka našeg kriznog doba”. Za slučaj koji na ispit stavlja ceo sistem: jer ako nema poštede ni za porodicu koja je od pećine napravila stan, kako ostali mogu da budu sigurni da neće proći još gore, u obrnutom pravcu – da izbacivanjem iz neotplaćenih stanova budu svedeni na „pećinske ljude”.

Za razliku i od Njujorka

Za aukciju luksuzne pećine, kaže Sliper, već se zainteresovalo 10.000 ljudi. Oko 70 ih se upisalo u „knjigu konkurencije” a prijave se primaju do 11. marta.

Aukciji pribegavaju i akcionari u građevinarstvu – Njujorka. U „glavnom gradu sveta”, kako ga neki nazivaju, cene nekretnina su bile postojane sve do pre nekoliko meseci kad je potres na Volstritu počeo da ih strmoglavljuje. Neke su prepolovljene, pa trosoban stan na Menhetnu, čija je vrednost bila procenjena na 2,2 miliona dolara, može da se kupi za 1,1 milion – zabeležio je istraživač „Njujork tajmsa”.

Tražnja pada. Teško se dobijaju krediti a i zarada od preprodaje stana više nije izvesna. Pojedinci se čak odriču kapare od 100.000 dolara da na transakciji ne bi izgubili još više.

Priča se, međutim, da adaptiranoj pećini kod Sent Luisa raste i tražnja i cena. Stigla je, navodno, ponuda od 450.000 u gotovini. Javljaju se zainteresovani iz Paiza, Australije… Civilizacija pokazuje težnju – prokomentarisao je jedan hroničar – da se vrati pećinskim korenima.

Momčilo Pantelić