Između harmonije i ekspresije

Užice – Maslinjaci, čempresi i ribari primorja, dubrovačke ulice, prizori sa Hvara i iz Mlina, valovito more sa slika snažnog kolorita kao da pozivaju na letnji odmor. Nastale u međuratno doba, pre bezmalo jednog veka pri otkrivanju mediteranskih pogodnosti, one zrače svežinom i u ovo doba. Kao naročit izazov za ljubitelje prave umetnosti, zajedno sa slikama Pečuja, mrtve prirode, portretima...

Tu privlačnost nose i čuvaju dela Petra Dobrovića, izložena ovih dana u Narodnom muzeju Užice. Postavka „Putevi modernosti između harmonije i ekspresije” predstavlja izbor 35 slika i crteža iz Dobrovićevog bogatog opusa o kome se stara Kuća legata u Beogradu. Užički muzej i ovom saradnjom širi program obeležavanja osam decenija svog postojanja i predanog rada na zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa.

„Čast nam je što jubilej obeležavamo u saradnji sa Kućom legata koja posvećeno čuva dragocene legate velikih stvaralaca. Izložbom dela Petra Dobrovića, jednog od najznačajnijih stvaralaca srpske i jugoslovenske moderne umetnosti, šaljemo poruku da je kulturno nasleđe temelj našeg identiteta. Dobrovićevo stvaralaštvo prepoznatljivo po snažnom koloritu, svetlosti, slobodi izraza i umetničkoj energiji pleni i danas svežinom, savremenošću, podsećajući nas da prava umetnost nadilazi vreme u kojem nastaje”, rekla je na otvaranju postavke Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice.

Prisutnima se obratio i Filip Brusić, direktor Kuće legata u Beogradu koju je, kao ustanovu kulture od značaja za našu prestonicu, Skupština grada osnovala 2004. godine, s idejom da brine o zaštiti, čuvanju i prezentovanju pokretnih i nepokretnih legata koje su Beogradu ostavili njegovi istaknuti žitelji i umetnici.

„Kuća legata se trenutno stara o 11 legata značajnih umetnika koji su svojim radom ostvarili snažan uticaj na razvoj srpske nacionalne kulture. To su legati Petra Lubarde, Veljka Petrovića, Riste Stijovića, Olge Jevrić, Olge Jančić, Milenka Šerbana, Nedeljka Gvozdenovića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Ljubice Cuce Sokić, Koste Bogdanovića i Petra Dobrovića”, podsetio je Brusić, dodajući:

„Dobrović je rođen u Pečuju 1890. godine,  umetničko obrazovanje započeo u Budimpešti, a stručno usavršavanje nastavio u Parizu. Najviše priznanje njegovoj umetnosti odato je izborom za prvog profesora državne Umetničke akademije u Beogradu čiji je bio jedan od osnivača. Na ovoj izložbi iz Dobrovićevog bogatog opusa predstavljene su gotovo sve faze njegovog stvaralaštva: od ranih impresionističkih radova preko kubističkih i ekspresionističkih istraživanja, društveno angažovanih dela nastalih u krugu mađarske avangarde, do zrelog kolorističkog opusa inspirisanog Mediteranom po kome je Dobrović ostao trajno upamćen. Svoj životni vek završio je, nažalost, u punoj slikarskoj snazi, u 52. godini, ostavivši za sobom veliki broj slika i crteža različitih u tehnici i slikarskom stilu. Neizbrisiv je trag Petra Dobrovića u srpskom slikarstvu”.

Izložbu je otvorila njena autorka Danijela Bajić Obućina, viši kustos Kuće legata, rekavši da je Dobrović bio svestrana i harizmatična ličnost snažne volje i izražene samosvesti, odlučan čovek koji je znao šta želi i nije odustajao od svojih zamisli.

„Deo tog karaktera može se osetiti i na njegovim delima. Jasan i žustar, ali nikako grub, on se raduje životu i slavi ga na suptilan, izrazito kolorističan način. Ostavio je neizbrisiv trag na raznim poljima: u slikarstvu, pedagoškom radu, likovnim kritikama, političkim aktivnostima. U mediteranskom pejzažu pronašao je prostor za najpotpuniju umetničku viziju. Mediteran za Dobrovića nije bio samo motiv, već prostor svetlosti, boja i stvaralačke slobode, njegovo utočište”, napomenula je autorka postavke i izložbenog kataloga.    

Do 31. jula može se u užičkom muzeju pogledati izložba „Putevi modernosti između harmonije i ekspresije”. Za publiku je organizovano i stručno kustosko vođenje: prvo je bilo 13. jula, a posetioce će još večeras, zatim 20. i 30. jula od 11 do 13 časova kroz ovu postavku voditi kustos izložbe, muzejski savetnik Katarina Dogandžić Mićunović.