Kamenovanje ministarke Snežane Paunović

Mirjana Čekerevac

Kad bi odlučila da pokupi kamenje koje joj se sručilo na glavu zbog izjave o „etničkom čišćenju” Albanaca na Kosovu i Metohiji 1998. godine, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović mogla bi da poploča put do rodne Peći, odakle je 1999. godine, s dvogodišnjim detetom u naručju i dve kese u ruci, morala da pobegne spasavajući živu glavu. Nema toga ko nije hitnuo kamen, pa i oni koji su, za razliku od njenog „etničkog čišćenja” njih, gotovo etnički očistili KiM od Srba. I nastavljaju s čišćenjem pred očima svetskih i evropskih zvaničnika, koji na sav teror nad Srbima na KiM kažu – „pratimo situaciju”.

Paunovićeva je dugogodišnja funkcionerka Socijalističke partije Srbije, ozbiljna političarka, vrsna polemičarka, što je pokazala u skupštinskim raspravama, u kojima je retko kad dozvoljavala da progovori emocijama i uvek je to bilo kad se govorilo o Kosmetu. No, ni u takvim situacijama nikad nije rekla ništa što joj se moglo prigovoriti, zbog čega bi bila na krst razapeta i kamenovana. Kamenovanje je „zaslužila” zbog emotivnog intervjua „Kuriru” u kojem je mnogo toga o rekla o višedecenijskom stradanju Srba na Kosmetu, na koje su srpski političari u bivšoj nam državi zatvarali oči, a slovenački i hrvatski podržavali Albance u svakom zulumu prema Srbima i Srbiji. I ne samo podržavali, nego ih i podsticali. Međutim, mnogi su, kao i uvek, čuli i videli ono što im odgovara i što se zgodno može upotrebiti protiv Srba, Srbije i, naravno, aktuelnog srpskog rukovodstva.

Ministarka je kazala: „A sad o našim nedostacima i o našoj gluposti: Da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo ’98. I ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam u životu rekla. Albance ne bih likvidirala onako kako se oni trude da do danas etnički očiste Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik SR Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju. A oni koji su se opredelili za terorističke akcije da budu likvidirani na način na koji se obično obračunavaju sa teroristima i danas, a kamoli u to vreme. Milošević i SPS prema toj temi nikada nisu imali odnos koji ja imam.”

Usledili su zgražavanje, osude, lekcije o demokratiji i govoru mržnje... I to od onih koji u pomenutom intervjuu nisu videli nijednu reč o višedecenijskom stradanju Srba na KiM, o strahu Paunovićeve i svih Srba na KiM kad se naša vojska povukla, o bežanju glavom bez obzira, strahu za život, jer bande „oslobodilaca” koriste priliku da i one koji beže još jednom napadnu, kamenom, oružjem, čime stignu... Liga socijaldemokrata Vojvodine, čiji osnivač i prvi lider Nenad Čanak odlazi u goste kod takozvanog premijera lažne države Kosovo Albina Kurtija, traži „hitnu smenu i reakciju tužilaštva zbog fašističke izjave Snežane Paunović”. Smenu traže i Srce Zdravka Ponoša, PSG „zbog govora mržnje”, Nacionalni konvent o EU, poslanik PDD-a u Skupštini Srbije Šaip Kamberi najavio je da će pokrenuti postupak za razrešenje Paunovićeve i zatražio „relevantnu reakciju stranih ambasada”...

Vršilac dužnosti ministra za rad, socijalna pitanja i prava učesnika rata privremenih prištinskih institucija Andin Hoti u izjavi Paunovićeve video je „dokaz da se Srbija nije oslobodila kriminalne politike i genocidne ideologije Slobodana Miloševića, završio je pred međunarodnom pravdom, dok je Srbija napustila Kosovo podvijenog repa”. Portparolka EU za spoljne poslove Anita Hiper nije htela za Koha.net da „komentariše komentare”, ali je istakla: „Ali srećna sam što vam mogu preneti naš glavni i ključni princip da u Evropi ne bi trebalo da bude mesta za retoriku, opravdanje ili zagovaranje etničkog čišćenja.„ Hrvatski mediji su izjavu Paunovićeve preneli sa oznakom „skandalozno”, potpuno zgranuti idejom etničkog čišćenja...

Oglasio se i evropski „velikan” Sandro Goci, zvezda ovdašnjih „nezavisnih” medija, onaj koji je napravio spisak za odstrel svetskih političara, među kojima je, pored italijanske premijerke Đorđe Meloni i američkog predsednika Donalda Trampa, i naš predsednik Aleksandar Vučić. Goci u izjavi Paunovićeve vidi „otvoreno podržavanje prisilnog raseljavanja, progona i zločina protiv čovečnosti”.

Reagovao je i stranački kolega Paunovićeve, naglo progledali demokrata Branko Ružić, koji je u izjavi za Novu.rs kazao da bi „bilo korektno da se pitanje postavi predsedniku SPS-a Dačiću, a moj stav je jasan – uveren sam da politika etničkog čišćenja nikada nije bila politika SPS-a”. Zaključio je: „Govoriti 2026. godine u prilog tome, u najmanju ruku ne doprinosi normalizaciji odnosa u regionu, dijalogu i zajedničkoj evropskoj budućnosti.” Narečeni Ivica Dačić se sam oglasio i ocenio da su „napadi na Snežanu Paunović sramni i licemerni”. Kazao je: „Oni koji je optužuju za navodno etničko čišćenje, istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba s KiM. U uslovima kada i danas imamo prisilno iseljavanje Srba s KiM, menjanje etničke strukture, a da ne govorimo o viševekovnim pritiscima, iseljavanjima i proterivanju Srba sa KiM, govori se i dan-danas u Srbiji i optužuju nas za navodno etničko čišćenje na KiM.„ Istakao je da je 1999. godine sa KiM proterano 240.000 Srba, a da je vraćeno manje od 10.000.

Na kritike koje su joj upućene Paunovićeva je reagovala saopštenjem u kojem je, između ostalog, navedeno da je od njene izjave različitim interpretacijama napravljena propaganda i o njoj i o temi o kojoj je govorila i da je „to odličan povod za dijalog sa svima koji imaju drugačiji stav, na koji imaju pravo i koji smatraju da ja nemam pravo da iznesem pozitivan stav o politici SPS-a devedesetih godina”.

Paunovićeva je, kako je i sama rekla za „Kurir”, prvi put iznela pomenuti stav i svakom ko je saslušao sve što je ispričala lako je da razume otkud ove „grublje reči prvi put”. Ozbiljna političarka, a Paunovićeva to jeste, zna da zbog onih kojima i ne treba neki povod za napade na ovu našu zemlju, spolja i iznutra, mora da izbegne da kaže bilo šta što se može spinovati i čime se može manipulisati. Nije njoj, iako je preživela golgotu progona, dozvoljeno da govori kao ljudsko biće i to su joj, svojim reakcijama, rekli svi gore pomenuti kritičari, licemeri koji su jedva dočekali da bace kamen i na nju i na Srbiju i – a kako bez njega – na Aleksandra Vučića, jer, kako reče Srđan Milivojević, lider stranke sa 0,1 odsto podrške građana Srbije, DS-a, ovo su u stvari Vučićeve reči, samo ih je Paunovićeva izgovorila.

Bez obzira na to što je Paunovićeva morala imati u vidu kako njene reči mogu da budu zloupotrebljene, ljudi koji su je „kamenovali” poslednji su koji imaju pravo na to. Ali šta očekivati od onih koji obijaju pragove evropskih prestonica da bi što više oblatili svoju zemlju u kojoj vlada „strašna diktatura”, a „ljudska prava se brutalno gaze”? Neće valjda oni kojima su Srbi na Kosovu i Metohiji sami krivi za sve što ih snađe, sve sam kriminalac do kriminalca, što izgovaraju i u Skupštini Srbije, da optuže Albina Kurtija, „obrazovanog čoveka i demokratu” za progon Srba, za hapšenja bez razloga i osude bez dokaza. Taman posla, kriva je Snežana Paunović što je prognana sa Kosmeta, što podseća na ubijanje Srba na njivama, još davnih dana, na sve albanske manipulacije s jednonacionalnim trovanjem albanske dece, na ubijanje naših policajaca i otmice civila radi trgovine njihovim organima... Sram da je bude, kvari pomirenje u regionu.

A biće krivi i drugi srpski zvaničnici, pre svih Aleksandar Vučić, kad za neki dan, 23. jula, podsete na 14 ubijenih srpskih žetelaca u Starom Grackom 1999. godine, sve pod zaštitom međunarodnih snaga. I hoće li, možda, nekom od ovih koji se nadmeću u bacanju kamenja na Paunovićevu, ukoliko i ovog puta spomenik pobijenima bude razbijen, kao što je više puta razbijan i miniran, pasti na pamet da makar kažu da to nije u redu? Ma kakvi, optužiće vlast što remeti idilične odnose u regionu svojim gledanjem u prošlost. Neće pitati ni zašto niko ni posle 27 godina za ovaj zločin nije odgovarao, iako je Majkl Džekson, prvi komandant Kfora, obećao da će prevrnuti svaki kamen da krivce nađe. Otišao on i s Kosmeta i s ovog sveta, a krivci – svi znaju ko su – mirno šetaju i čine sve da oteraju i one koji uporno neće da odustanu od svoje zemlje.

Samo je u zemlji Srbiji, u kojoj, po našim opozicionarima, vlada neviđena diktatura i u kojoj su, po oceni Tonina Picule, ugrožena prava nacionalnih manjina, moguće da poslanik albanske stranke PDD Šaip Kamberi usred skupštine kaže da u „Srbiji vlada fašizam”, da optuži Srbiju zbog „njenog ponašanja prema Kosovu” i da traži da se u pregovore Beograda i Prištine uključe tri opštine sa juga Srbije – Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje Kurti zove „istočno Kosovo” i da za to ne dobije ni opomenu, a kamoli da nekom padne na pamet da traži krivičnu odgovornost za čoveka koji hladno cepa Srbiju, kao što Zeleno-levi front traži krivičnu odgovornost za Paunovićevu. I samo je u Srbiji moguće da, kad Kamberi proglasi Srbiju za fašističku državu dobije aplauze i da „nezavisna” novinarka vikne: „Bravo, tako govori opozicija u skupštini.„ Nije se čak ni postidela kad je njoj i sličnima Kamberi poručio da ga ne promovišu u vođu opozicije – on, čovek, gleda svoja posla. Koja? Pa, kako uzeti još koji deo Srbije.

Hrvatski mediji koji su sada „skandalizovani” izjavom Paunovićeve, za manje od mesec dana će proslaviti najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi, kada su uspeli da samo u „blistavoj akciji” „Oluja” proteraju 250.000 Srba. „Bljesak” su već proslavili. Eto Sandru Gociju sagovornika za pitanja „etničkog čišćenja”, zajedno s njim u Evropskom parlamentu sedi Tonino Picula, onaj koji izveštava o stanju u Srbiji, taj zna sve o tome kako proterati jedan narod. Učestvovao čovek u tome kao pripadnik „Crnih mambi”, sam se time pohvalio fotografijom u uniformi svoje jedinice koja može da se „pohvali” streljanjem nemoćnih civila-invalida.

Šta reći o pravedniku Branku Ružiću, koga je baš briga za bol stranačke drugarice? Gleda čovek kako da napakosti lideru svoje stranke Ivici Dačiću i da se preporuči, što ovdašnjim blokaderskim, što briselskim adresama, pa ako ga se se sete. Sve je sam o sebi odavno rekao. Predsednica parlamenta Ana Brnabić nije ni stranačka drugarica Snežane Paunović, a nije ni imala priliku da dugo s njom sarađuje, ali je ona, za razliku od Ružića, čovek. Veliki čovek. Kazala je da etničko čišćenje nikada nije bilo i da veruje da nikada neće biti nešto što Srbija podržava i istakla: „Oni koji se danas hvale poštovanjem evropskih vrednosti postali su, nakon sukoba devedesetih, skoro u potpunosti etnički čiste zemlje. Što se tiče KiM, Snežana Paunović je i sama žrtva etničkog čišćenja srpskog naroda iz ove naše autonomne pokrajine. Ona u svoj dom ni dan-danas ne može slobodno da ode, iako su mnogi Prištinu nazivali svetionikom slobode i vladavine prava. Dakle, njena izjava je izjava osobe koja je sama žrtva etničkog čišćenja, a svakako ne odražava zvaničnu politiku Republike Srbije.„