Sloge nema oko REM-a

Dejan Spalović

Politički aktivizam levograđanske opozicije podseća na skeč nekadašnje „Top liste nadrealista” u kojem se političari protive normalizaciji i tim povodom su spremni da štrajkuju protiv radnika. Tako bi se mogle okarakterisati nove oštre podele u proevropskoj opoziciji nakon odluke četvoro nezavisnih kandidata – Dubravke Valić Nedeljković, Ire Prodanov Krajišnik, Mileve Malešić i Rodoljuba Šabića – da uzmu učešće u radu Saveta REM-a nakon usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima.

S jedne strane su Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Demokratska stranka i Stranka Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša, koje se protive ovoj odluci i smatraju je čak izdajom borbe građana i studenata. S druge strane se nalaze Zeleno-levi front i stručne nevladine organizacije, koji su pozdravili ovu odluku. U uzajamnim napadima ide se toliko daleko da se osvedočeni opozicionar i veliki kritičar vlasti Rodoljub Šabić na društvenim mrežama i opozicionim političkim krugovima optužuje za, kako su naveli, kolaboraciju s vladajućim režimom.

A članovi REM-a koji su se vratili u ovo telo navode da su ovakvu odluku doneli jer bi vlast u suprotnom „dobila priliku da naše postupanje predstavlja kao suprotno zakonu, a da sopstvenu odgovornost za višegodišnje nefunkcionisanje REM-a, nastavak institucionalne blokade i posledice koje takva blokada ima po vladavinu prava i evropski put Srbije prebaci na nas i na organizacije i građane koji su se borili za zakoniti REM”. Inače, Savet REM-a je krajem prošle godine bio na korak od formiranja, izborom osam članova. Sporan je bio deveti član iz redova nacionalnih manjina, koji na kraju nije ni izabran. Potom je četvoro nezavisnih kandidata podnelo ostavke.

U nemogućnosti da stranačkim programom i pogotovo partijskim aktivizmom na terenu nešto promeni, deo opozicije koji, bar na rečima, svoju politiku baštini na levoliberalnim idejama, protivi se svakoj mogućoj komunikaciji s vlastima, osim ukoliko to nije bezuslovna predaja. Kada toga nema, onda se uz pomoć opozicionih medija povlači Mažino linija, što čini nepremostivu, čvrstu granicu i zalaganje za potpun nedostatak komunikacije ili postizanje mogućeg kompromisa između vlasti i opozicije. Odbijaju da prihvate ponuđenu ruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića za dijalog o svim ključnim državnim pitanjima, ali i o funkcionisanju državnih institucija, radu medija i izbornim uslovima. Stvara se veštačka situacija da su politički akteri toliko polarizovani da je dijalog nemoguć i da će na izborima vlast da bude pobeđena tehničkim nokautom, ako može u prvoj rundi.

U takvoj klimi prihvatiti se posla za koji su izglasani jeste jeres. I upravo oni za koje se smatra da se zalažu za poštovanje drugačijeg mišljenja – nemaju razumevanja za poteze koji oni ne smatraju politički ispravnim. Tako je Demokratska stranka, nekada perjanica drugačijeg mišljenja, oštro napala odluku četvoro članova REM-a i nazvala je – izdajom. Ovaj potez smatraju legitimizacijom samovolje vlasti. Stranka Srbija centar ocenila je da su članovi REM-a koji su ranije podneli ostavke pogrešili što su odlučili da preuzmu funkcije u tom telu, „pošto je krnji REM dobar samo za predsednika Srbije Aleksandra Vučića”, i navode da je njihova odluka štetna.

I predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najoštrije je kritikovao povratak četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a u to telo. Njihovu odluku nazvao je nezakonitom i ocenio je kao neprihvatljiv potez, posebno imajući u vidu da su ostavke prvobitno podnete zbog nebiranja devetog člana REM-a. Izrazio je čuđenje i osudio činjenicu da su članovi Saveta prihvatili da se vrate u rad tela nakon sedam meseci, sa obrazloženjem da se deveti član ipak neće birati. „Ako zaista žele da poštuju zakon, kako sami tvrde, neka se pojave na prvoj sednici Saveta REM-a i odmah potom ponovo podnesu ostavke, jer razlog zbog kojeg su ih prvi put podneli nije otklonjen. Deveti član REM-a i dalje nije izabran, iako nijedan od dva kandidata koje je nadležni odbor predložio nije odbijen u zakonito sprovedenoj proceduri”, dodao je Đilas.

Njihov najverovatniji koalicioni partner na predstojećim izborima Zeleno-levi front, pak, podržao je odluku četvoro članova REM-a i naveo da će imati punu njegovu podršku u radu, poručili su u zajedničkoj izjavi za Betu kopredsednici Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević i Radomir Lazović. Oni su u zajedničkoj izjavi naveli da su „s nevericom i prezirom” ispratili napade koji prethodnih dana dolaze iz opozicionih krugova na ljude koji su, kako su ukazali, odlučili da se bore i u ovakvim neravnopravnim uslovima za funkcionalan REM.

„Možete se ne slagati s ovom odlukom, možete je kritikovati, ali napadati posebno Šabića, koji je svojim besprekornim javnim delovanjem godinama zadužio naše društvo, apsolutno je neprihvatljivo i degutantno”, poručili su kopredsednici ZLF. Đorđevićeva je navela da su „oni nezavisni kandidati, kao takvi su nominovani i baš zato, da bi bili nezavisni, za njih smo i glasali, kako bi samostalno donosili odluke”.

I Biro za društvena istraživanja (Birodi) podržao je odluku četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da učestvuju u radu tog tela. Birodi je poručio da podržava odluku četvoro članova da se upuste u borbu za ostvarivanje osnovne svrhe zbog koje REM postoji, za zaštitu javnog interesa u oblasti elektronskih medija i obezbeđivanje uslova da mediji građane Srbije informišu istinito, potpuno i blagovremeno, u skladu s pravom na obaveštenost, garantovano Ustavom.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić podseća da je, prema starogrčkoj definiciji, idiot građanin koji se ne bavi politikom. Dakle, pojam je vezan za društvenu ulogu pojedinca. Za „Politiku” kaže da u Srbiji imamo pojedince koji su izabrali da se bave politikom, a ponašaju se kao starogrčki idioti.

„Na prvi pogled kontradiktorna situacija, koja se ne ukazuje samo na pitanju REM-a, već bilo koje političke, državne ili nacionalne teme. Šta se na našoj političko-nepolitičkoj sceni u stvari dešava? Da li je do ljudi koji su u isto vreme i riba i devojka, odnosno političar i idiot? Ili je u pitanju nešto mnogo dublje i opasnije? Što se nesrećnog REM-a tiče, tu postoji ozbiljno zamešateljstvo koje je takvim učinila upravo EU, odnosno njena kancelarija u Beogradu. Naime, ona od Srbije uporno traži nešto što se ne bi moglo zamisliti i što ne postoji nigde u Evropi. Imam utisak da neko ko nema nimalo prijateljske namere prema našoj zemlji izmišlja kreativne i jednokratne „evropske vrednosti”, koje treba, ne da unaprede rad institucija i poboljšaju političku klimu Srbije, već da se tenzije povećaju do pucanja. Sve je to, naravno, praćeno ucenama”, kaže Krstić.

Dodaje da mora nevoljno da prizna da je žrtva čak i Rodoljub Šabić i još troje „nezavisnih” kandidata, jer ih neko, kako kaže, voda na povocu, pa ih čas tera da u REM uđu, čas da iz njega izađu, a evo sad da se opet tamo vrate, praveći od tih kandidata glupe Avguste. „U svom ’vrednosnom’ haosu EU zbunjuje i naše ’proevropske’ opozicionare. Pa se oni opravdano ljute. Pošto ne smeju da svoj bes iskale na Andreasu fon Bekeratu, koji je prava adresa, oni vređaju Rodoljuba Šabića, ni krivog ni dužnog – ističe Krstić.

A poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević kaže da su izbor i početak rada novog Saveta REM-a mnogo važniji od pitanja ko će sedeti u jednom regulatornom telu. Za „Politiku” kaže da posle dugog perioda institucionalne blokade Srbija ponovo dobija organ koji treba da štiti javni interes u oblasti elektronskih medija. To je prilika da se vrati poverenje građana u institucije, ali i da se unaprede profesionalni standardi, medijski pluralizam i zaštita od govora mržnje, targetiranja i diskriminatornog govora.

„O radu REM-a ne govorim samo iz ugla Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji s ovom institucijom sarađuje u predmetima koji se odnose na govor mržnje, diskriminaciju i zaštitu ljudskih prava. Ovu oblast pratim gotovo dve decenije. Pre više od deset godina bio sam kandidat organizacija civilnog društva za članstvo u Savetu REM-a, a kasnije sam učestvovao u međustranačkom dijalogu na Fakultetu političkih nauka, kao i u nastavku dijaloga koji se vodio uz posredovanje Evropskog parlamenta. Upravo u tim razgovorima tražena su rešenja za izlazak iz institucionalne krize i izbor novih članova Saveta. Zato dobro znam koliko je važno da u ovom telu sede ljudi koji razumeju medije, ljudska prava, slobodu izražavanja i odgovornost koju nosi odlučivanje o javnom prostoru koji pripada svim građanima”, kaže Antonijević.

Činjenica da novi saziv čine ljudi različitih profesionalnih biografija i pogleda može biti njegova najveća prednost. Među članovima su osobe koje uživaju podršku parlamentarne većine, ali i oni koji su godinama u javnosti bili prepoznati po kritičkom odnosu prema vlasti.

„Takav sastav ne treba posmatrati kao pobedu bilo koje političke strane, već kao priliku da se kroz dijalog, različita mišljenja i profesionalno odlučivanje dođe do boljih rešenja. REM nije institucija koja se obračunava sa medijima niti instrument političkog uticaja. Njegov zadatak je da obezbedi da se zakon primenjuje jednako prema svima i da javni interes bude iznad svakog pojedinačnog interesa”, navodi Antonijević. Dodaje da je posebno važno što će se u rad Saveta uključiti i četvoro članova izabranih prošle godine. Nakon autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima otklonjena je pravna neizvesnost u vezi sa njihovim statusom i stvoreni su uslovi da Savet konačno počne da radi.

„Bez obzira na različite pravne i političke ocene tog rešenja, sada je najvažnije da institucija ispuni svoju ulogu. Institucije ne mogu trajno ostati taoci proceduralnih sporova, političkih neslaganja ili očekivanja da jedna strana dobije sve što želi. Demokratski proces podrazumeva kompromis, ali kompromis nikada ne sme značiti odustajanje od zakonitosti, stručnosti i nezavisnosti. Zato danas ne mislim da je najvažnije pitanje ko je koga predložio ili ko je čiji kandidat. Važnije je da Savet počne da radi i da svojim odlukama pokaže da je nezavisan, stručan i dosledan. Nezavisnost se ne dokazuje saopštenjima već svakom pojedinačnom odlukom.

Potrebno je izabrati preostalog člana

Milan Antonijević smatra da je potrebno što pre izabrati i preostalog člana iz reda nacionalnih manjina, u zakonitom i transparentnom postupku, kako bi Savet radio u punom sastavu. Navodi da je pred njim težak zadatak: da iste kriterijume primenjuje prema svim pružaocima medijskih usluga, da reaguje blagovremeno, obrazlaže svoje odluke i pokaže da nezavisna institucija može da radi bez obzira na političke interese i pritiske kojih oduvek ima.

„Kao Povereniku za zaštitu ravnopravnosti posebno mi je važno da REM što pre počne da odlučuje. Pred Savetom se već nalaze predmeti koji se odnose na zaštitu od diskriminacije i govora mržnje, a građani imaju pravo da očekuju da institucije rade svoj posao u razumnim rokovima. Previše smo vremena potrošili raspravljajući o tome kako izabrati Savet REM-a, a premalo o tome šta građani od njega očekuju. Građane ne zanimaju procedure same po sebi. Njih zanima da li će imati medije koji istinito informišu, da li će pravila važiti jednako za sve emitere i da li će institucije reagovati kada se krše zakon i profesionalni standardi. Upravo po tome će se meriti uspeh novog Saveta, a ne po tome ko je za koga glasao. Poverenje građana gradi se odlukama, a ne političkim etiketama”, ističe Milan Antonijević.

Čarobna reč dijalog

Nebojša Krstić smatra da je pitanje političara (idiota) mnogo ozbiljnije i da navodi da ta situacija datira još od momenta kad je krenulo odumiranje Demokratske stranke i kad je ona počela da se sunovraćuje u ovo što gledamo danas. „Samoubistvo DS-a ostavilo je ogroman prazan prostor koji su popunili slučajni prolaznici, likovi s margine, psihički upadljivi likovi, nevladin sektor, Šolakovi programski direktori i sudije, tužioci i profesori pod sponzorskim patronatom organizatora ’krvave šake’”, kaže Krstić i nastavlja: „I tu je bio početak kraja političkog života u Srbiji. Kad nema politike, nema ni dijaloga u društvu. Ili je možda bolje reći obrnuto? Kada nema političkog života, onda se društvo iz višestranačkog vraća u plemensko. U takvom društvu jedino je važno da moje pleme uništi ono drugo. To mi danas živimo. Kako vratiti politički život u Srbiju, kako reanimirati demokratiju, dijalog, Skupštinu, stranke? To su ozbiljna pitanja kojima bi morali da se pozabave svi oni kojima je Srbija na srcu. To je toliko ozbiljno pitanje da bi svi dobronamerni morali da pomognu, a ne da misle kako je i to problem koji će Vučić već nekako da reši.„