Tramp okleva sa kopnenom intervencijom u Iranu

Američki vazdušni udari na Iran biće nastavljeni i narednih dana, najavio je predsednik SAD Donald Tramp, uz upozorenje da će biti sve intenzivniji ukoliko Teheran ne pristane na sporazum. On je poručio i da trenutno ne želi pregovore sa Iranom.

Američki predsednik je istovremeno naveo da kontakti između dve strane nisu prekinuti i da iranski predstavnici i dalje pokušavaju da postignu sporazum. On je upozorio Teheran da se „bolje ponaša”.
„Poruka je bila jednostavna – morate da postignete sporazum ili vam neće ostati ništa”, rekao je Tramp, dodajući da veruje da Iran nema drugog izbora osim da pregovara.

Tramp je, u intervjuu za Foks njuz, rekao da će američke snage nastaviti napade „dok ne proceni da je dovoljno”, ocenivši da su iranski vojni kapaciteti ozbiljno oslabljeni. „Jedini način da se sa njima pregovara jeste kroz demonstraciju vojne snage”, rekao je Tramp.

On je naveo da su glavni ciljevi američke operacije sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje, očuvanje slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz i dalje slabljenje iranskih vojnih kapaciteta.

Američki predsednik tvrdi da bi Iranu, čak i kada bi se napadi odmah obustavili, bile potrebne decenije da obnovi uništenu vojnu infrastrukturu. Govoreći o mogućim narednim ciljevima, Tramp je rekao da zasad nije gađana iranska energetska infrastruktura, ali da ni ta opcija nije isključena. Prema pisanju „Volstrit džornala”, Tramp razmatra proširenje vojnih operacija protiv Irana, uključujući intenziviranje vazdušnih udara i moguće zauzimanje iranskih ostrva u blizini Ormuskog moreuza, ali i dalje okleva da odobri upotrebu kopnenih snaga. Prema navodima njujorškog lista, Tramp se poslednjih dana, nakon niza bezbednosnih brifinga sa najvišim saradnicima, priklanja opciji proširenja vojnih operacija protiv Irana. Kako se navodi, među razmatranim opcijama su pojačavanje vazdušnih udara i slanje kopnenih snaga radi preuzimanja kontrole nad pojedinim iranskim ostrvima u blizini Ormuskog moreuza.

Američka vojska je saopštila da su ciljani „iranski vojni kapaciteti koji su korišćeni za pretnju brodovima” koji su se kretali kroz Ormuski moreuz. Protivvazduhoplovna odbrana se oglasila i u glavnom gradu Teheranu, prema državnim medijima. Iran je u međuvremenu saopštio da je napao američke vojne ciljeve u regionu, uključujući Bahrein i Kuvajt, dok peti dan obnovljenih neprijateljstava otežava njihov preliminarni sporazum o okončanju rata.
Glavni iranski pregovarač Mohamed Bager Galibaf rekao je državnim medijima da Teheran „nema razloga” da se pridržava sporazuma ako od njega nema koristi.
Tramp je kasno u utorak zapretio da će napasti mostove i elektrane ako se Iran ne vrati pregovorima sledeće nedelje.
Na pitanje novinara kasno u sredu da li će dati rok pre nego što to učini, odgovorio je: „Ne volim da dajem rokove, ali oni manje-više znaju, znaju priču... bolje im je da se ponašaju.„
Kasnije je delegatima na samitu o odbrani rekao da Iran „trenutno nije srećan”.
„Oni toliko žele da se nagode. Ne sviđa im se šta radimo”, rekao je.
Galibaf je, međutim, rekao da nacionalna bezbednost Irana zavisi od toga da li Teheran održava „iranske aranžmane” u moreuzu. Dodao je da su pregovori, zajedno sa ratom, deo iranske strategije otpora, jer se upušta u „egzistencijalni” sukob sa SAD.
Pitanja Trampu u aprilu da li će bombardovati iransku civilnu infrastrukturu izazvala su osudu šefa UN za ljudska prava Folkera Tirka, koji je rekao da bi to bio ratni zločin.
Uprkos obnovljenim borbama, Tramp je pozdravio ono što je video kao potencijalnu maslinovu grančicu iz Teherana u oslobađanju američke pritvorenice Dene Karar, za koju je američki predsednik rekao da je „nepravedno pritvorena” u decembru 2024. godine.
„Ona je sada bezbedno van Irana i u dobrom je stanju”, napisao je Tramp u sredu uveče na svojoj platformi „Trut soušal”. „Sjedinjene Američke Države cene ovaj gest dobre volje Irana!”, dodao je.

On je pozvao iranske vlasti da odbace preostale optužbe protiv saradnika Fondacije „Deca Mer” i oslobode druge američke državljane koji se i dalje nalaze u pritvoru ili pod zabranom napuštanja zemlje. Prema navodima američkih zvaničnika, najmanje šest američkih državljana nalazi se u pritvoru u Iranu, uključujući Rezu Valizadeha i Kamrana Hekmatija, koje je američka vlada označila kao „nepravedno pritvorene”.