Strateški s Amerikancima

Danas se obeležava pedeseta kolumna plavuše u geopolitici na ovom mestu i godinu dana njene saradnje s „Politikom”. Ona se posebno zahvaljuje predsednicima Vučiću i Trampu, te ministrima Đuriću i Rubiju na izuzetnom poklonu koji je od njih tim povodom dobila – početku strateškog dijaloga Srbije i SAD. U 145 godina dugim diplomatskim odnosima dve zemlje oni su sada na najvišem nivou. Srbija je početkom dijaloga sa SAD donekle uravnila osnove svoje spoljne politike, jer su odnosi s EU, Rusijom i Kinom znatno više institucionalizovani. Svet se menja otkad je sveta i veka, ali nikada ovoliko brzo. Pouzdanost partnerstava u felksibilnijim formama savezništva postaje geopolitičko bogatstvo.

Geografija je i dalje relevantna, ali sajber svetu i veštačkoj inteligenciji ni razdaljina između partnera ni neprijatelja ne znači mnogo. Jačina partnerstava meri se i stepenom razmene obaveštajnih podataka, pouzdanošću i kompatibilnošću partnerskih strana da ih čuvaju i razmenjuju. Sajber je odavno domen rata, veštačka inteligencija koja može da selektuje istovremeno stotine meta takođe. Udaljenost od neprijatelja, s druge strane, svojim performansama smanjuju silni američki borbeni avioni, čije smo prelete gledali tokom proslave Dana nezavisnosti Amerike.

Plavuša još sanja onaj F-35 što se nisko parkirao u vazduhu iznad centra Vašingtona, pa onda krenuo i u rikverc. Šepurio se kao paun, ali ima zašto. Eksploatacija helijuma-3 i drugih kritičnih sirovina s Meseca sve je bliža. Pogoni „Tesle” ubrzano razvijaju materijale otporne na izuzetne temperature kojima su rakete koje će tovar dopremati s Meseca izložene pri povratku na Zemlju. Plavuša je načula da joj ministar Đurić iz Amerike donosi još jedan poklon povodom pedesete kolumne – potpisani sporazum s Nasom o učešću u programu „Artemis”, koji se tiče upravo ovih izazova. U sporazumu učestvuju i privatne američke kompanije koje se bave izgradnjom infrastrukture za boravak na Mesecu, satelitima u orbiti, prenosom ogromnih težina kroz svemir, a ko zna, možda i eksploatacijom na Marsu. Lansiranje raketa, posebno višekratnih, trenutno je jedan od najvećih biznisa na svetu – pitajte ona dva siromaha Maska i Bezosa. Ili Kinu, koja ih u povratku na Zemlju hvata spektakularnim platformama na vodi. Novi sateliti koji se uključuju u Mask – „Tesla” – „Starlink” svemirski internet sistem sve su lakši, troše manje energije, a dizajnirani su i proizvedeni u SAD. Upravo ovaj deo industrije, u kojoj je hardver stvarno hardver, na ogromnim površinama Teksasa razvija pogone za proizvodnju potrebnih elemenata – reindustrijalizuje Ameriku. Raketa „Staršip” viša je od njujorškog Kipa slobode s postoljem. U metrima, pošto je to sad trendi, duža je od fudbalskog stadiona. Toranj s kojeg se lansira i koji je hvata u povratku, čuveni „Mekzila”, još je viši. Pa vi vidite koliko je to zavarivanja, sklapanja, dostave, postave i drugog. Pre neki dan Amerikanci su ispalili na Iran prve borbene morske sisteme bez ljudske posade. Kad se pogleda sve ovo, mala crna haljina se odlično drži. Ne može joj niko ništa.

U ovakvim okolnostima početi strateški dijalog sa zemljom iz koje dolaze ova naučna dostignuća istorijski je važan događaj. Srbija je dugo i posvećeno radila da do toga dođe. Vašingtonski sporazum, pouzdani partner za uvođenje G5, vojne vežbe sa SAD i NATO-om, Data centar u Kragujevcu s američkim gigantima, izgradnja „Đerdapa 3” i drugo. Saradnja Srbije i Izraela načelno je dobra vest za srpsko-američke odnose, bez obzira na povremena trvenja rukovodstva dve zemlje ili zvocanja pojedinih senatora, kongresmena i analitičara, pa je i ona bila faktor u odlučivanju o otvaranju dijaloga. Dugogodišnja podrška Srbije narodu Ukrajine, koja je kulminirala posetom predsednika Vučića Kijevu, takođe je relevantan spoljnopolitički faktor koji Amerika ceni, bez obzira na dnevna trvenja te dve administracije.

Kongres srpsko-američkog prijateljstva organizovao je ove nedelje odličnu konferenciju „Partneri u svetu koji se menja: centralna i istočna Evropa, Amerika, Izrael i novi Bliski istok”. Izraelski predsednik, predsednik Kneseta i ministar spoljnih poslova Izraela zahvalili su u video-porukama Srbiji, predsedniku Vučiću i drugima, na pouzdanosti partnerstva i podršci u najcrnjem momentu novije istorije. Među učesnicima bili su zvaničnici uticajne američke organizacije IPAC, koja se zalaže za jačanje američko-izraelskih odnosa. Predsednica Skupštine Ana Brnabić istakla je u svom govoru da duboko ceni prijateljstvo s Izraelom i strateški odnos sa SAD, ocenivši ga našim najvećim spoljnopolitičkim uspehom decenije. Implicitno je potvrdila ono što vam i plavuša u geopolitici govori – da je saradnja Srbije sa Izraelom važan parametar za SAD, pa i u odlučivanju o početku strateškog dijaloga.

Indikatora da će on biti uspešan ima dosta. Važno je što naša država prati trendove u regulaciji primene proizvoda industrija koji ubrzano menjaju geopolitičke prilike, jer u većini njih Amerika ima glavnu reč. Kroz strateški dijalog najverovatnije će se u početku jačati saradnja u četiri oblasti: energetici, IT i VI sektoru, ekonomiji i bezbednosti. Značaj dijaloga za Srbiju je i u zdravorazumskoj logici da ako ste u strateškom dijalogu sa SAD niste „glavni izvor nestabilnosti” na Balkanu. Nadajmo se da se kroz njega može delom popraviti bezbednost Srba na KiM koja se ugrožava na dnevnoj osnovi.

Kroz dijalog Srbija može da ukazuje i na hendikep država neengleskog govornog područja o izboru i dostupnosti podataka na kojima se obučavaju veliki jezički modeli VI, i tu traži deo rešenja. Mi za to imamo dodatni interes. Naime, američke megakompanije za treniranje svojih modela koriste digitalizovane arhive mahom američkih medija, akademske arhive i „Vikipediju”. Masovna digitalizacija je relativno noviji trend i počeci joj se poklapaju s periodom kada su ključni izvori VI formirali i širili negativan stav prema Srbiji i Srbima, pre svega zbog njihove verzije događaja devedesetih. „Vikipediju” su neretko „uređivali” oni koje novinarski i akademski standardi nisu obavezivali, pa je njihova istina o devedesetima još gora po Srbiju. Nijedan od američkih VI giganata ne radi ništa tendenciozno, ali problem postoji. Kineski modeli, koji destiluju američke, sklone Tjenanmenu, ili položaj Ujgura, ali osnovna optika američkih baza podataka ostaje. Čet GPT ima 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno. „Džemini” je prešao 900 miliona mesečno aktivnih, „kopilot” približno 420 miliona, „meta AI” oko milijardu mesečno, „Guglovi” „AI overvjuz” dosežu do 2,5 milijardi korisnika mesečno. Negde oko 1,5 do dve milijarde ljudi mesečno dobija informacije od američkih modela VI. Dva najveća kineska modela imaju zajedno oko 350 miliona individualnih korisnika. „Dip sik” je treniran na 14,8 biliona tokena, preuzetih sa dominantno engleskih govornih izvora, „doubao” slično, što znači da oko 350 miliona kineskih korisnika gleda svet kroz sočivo brušeno u Paolo Altu. Praktično svi koji koriste generativnu VI, a „Majkrosoft” procenjuje da je to bilo 16,3 odsto svetske populacije krajem 2025, dakle približno 1,3 milijarde ljudi, koriste je s američkom optikom.

Srbija zato mora što pre da razvije strategiju digitalizacije relevantnih arhiva koje još nisu dostupne u toj formi, da ih prevede na engleski i deli na javno dostupnim mrežama na kojima megakompanije kupuju podatke za treniranje modela, da ne bi izgubila još jedan rat percepcije. Ovo podrazumeva ogromne resurse, no bitno je za podršku američke javnosti budućih administracija strateškom partnerstvu na primer, za globalnu sliku Srbije s kojom će se nositi buduće generacije Srba.

S druge strane, biti ministar u Vladi Srbije 2026. godini i podržavati koncept etničkog čišćenja, a nema tu opravdanja ili dodatnog tumačenja, podrazumeva da su o sramoti izvestili mediji na engleskom, pa je preko VI postala dostupna milijardama ljudi i, još gore, ostaje u arhivama najuticajnijih velikih modela. Kad jednom dobije VI „težine”, nijedan pi-ar to ne može obrisati.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista