Kina pretekla SAD po ugledu u većini zemalja

Kina je prvi put za gotovo dve decenije, koliko istraživački centar „Pju” prati međunarodno javno mnjenje, postala popularnija od Sjedinjenih Američkih Država u većini ispitanih zemalja.

Novo istraživanje pokazalo je da u 25 od ukupno 36 obuhvaćenih zemalja i teritorija više građana ima pozitivan stav prema Kini nego prema SAD. Amerika je bolje ocenjena u samo šest zemalja – Izraelu, Japanu, Indiji, Južnoj Koreji, Filipinima i Poljskoj – dok su u preostalim državama rezultati dve sile približno izjednačeni.

Istraživanje je sprovedeno od 8. februara do 13. maja 2026. godine i obuhvatilo je 42.151 punoletnog ispitanika. Rezultati predstavljaju značajan preokret u odnosu na prethodne godine, kada su Sjedinjene Države u većem delu sveta imale ubedljivu prednost u odnosu na Kinu.

Najpovoljniji stav prema Americi zabeležen je u Izraelu, gde 81 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje SAD, dok je najniža podrška Vašingtonu zabeležena u Turskoj i među Palestincima na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu.

S druge strane, Kina najveću podršku uživa u Pakistanu, gde devet od deset građana ima pozitivno mišljenje o toj zemlji. Najveće nepoverenje prema Pekingu zabeleženo je u Japanu, gde svega 11 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje Kinu.

Promena je posebno vidljiva u Evropi, koja je decenijama smatrana najstabilnijim osloncem američke spoljne politike. Poljska je jedina među ispitanim evropskim zemljama u kojoj su SAD i dalje bolje ocenjene od Kine.

Građani Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Švedske i Holandije sada imaju povoljniji stav prema Pekingu nego prema Vašingtonu, dok su u Velikoj Britaniji ocene dve države približno izjednačene. Pre samo tri godine, podrška Sjedinjenim Državama u Britaniji bila je za 32 procentna poena veća od podrške Kini.

Jedan od najupečatljivijih preokreta zabeležen je u Kanadi. Tokom 2023. godine pozitivno mišljenje o SAD imalo je 57 odsto Kanađana, a o Kini svega 14 odsto. Danas Kinu povoljno ocenjuje 44 odsto ispitanika, dok je podrška Americi pala na 33 procenta.

Istraživanje pokazuje i da su stavovi prema kineskom predsedniku Si Đinpingu u većem broju zemalja povoljniji od stavova prema američkom predsedniku Donaldu Trampu. Si ima prednost u 22 od 36 ispitanih zemalja, uključujući Kanadu, Meksiko, Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju.

Poverenje u oba lidera je, međutim, relativno nisko. U proseku, svega 23 odsto ispitanika veruje da će Tramp donositi ispravne odluke u svetskim poslovima, a njegove ocene su niže od onih koje su dobili Si Đinping, francuski predsednik Emanuel Makron, ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Istraživači centra „Pju” pad američkog ugleda povezuju sa rastućim nezadovoljstvom spoljnom politikom Vašingtona, zategnutim odnosima Trampove administracije sa tradicionalnim saveznicima, trgovinskim sukobima i američkim vojnim angažmanom u svetu.

U 17 ispitanih zemalja sa srednjim prihodima čak 75 odsto građana smatra da se SAD previše mešaju u unutrašnje poslove drugih država, dok 45 procenata isto misli o Kini. U gotovo svim tim zemljama Vašington se doživljava kao znatno aktivniji faktor mešanja od Pekinga.

Samo 35 odsto ispitanika smatra da Sjedinjene Države doprinose miru i stabilnosti u svetu, a 32 odsto veruje da Vašington prilikom donošenja spoljnopolitičkih odluka uzima u obzir interese drugih zemalja. U Nemačkoj je udeo građana koji veruju da Amerika vodi računa o interesima saveznika pao sa 60 odsto u 2023. godini na svega 23 procenta.

Kina se, nasuprot tome, u mnogim zemljama u razvoju sve češće doživljava kao pouzdaniji partner. U Pakistanu 84 odsto građana smatra Kinu pouzdanim saveznikom, dok Sjedinjene Države na isti način vidi samo 36 procenata ispitanika.

Amerika i dalje ima prednost kada je reč o oceni poštovanja ličnih sloboda, ali se i ta razlika ubrzano smanjuje. Udeo građana koji veruju da američke vlasti poštuju prava i slobode sopstvenog stanovništva naglo je opao u gotovo svim ispitanim zemljama u odnosu na 2021. godinu.

Istraživači ocenjuju da rast ugleda Kine nije samo posledica poboljšanja njenog imidža, već pre svega naglog pogoršanja stavova prema Sjedinjenim Državama. Iako bi deo tog pada mogao biti povezan sa politikom aktuelne administracije, rezultati pokazuju da je dosadašnja prednost Vašingtona u borbi za globalni uticaj ozbiljno dovedena u pitanje.