Beograd je bio jedina evropska prestonica sa četiri nacistička logora

Direktorka Memorijalnog centra „Staro sajmište” Krinka Vidaković Petrov izjavila je danas da je tokom Drugog svetskog rata Beograd bio jedina evropska prestonica na čijoj su teritoriji postojala čak četiri nacistička logora.

Vidaković Petrov je za Tanjug navela da je javnost upoznata sa istorijom logora na Banjici, ali da su preostala tri logora – Jevrejski logor Zemun (Judenlager), Prihvatni logor (oba na Starom sajmištu) i logor Topovske šupe na Autokomandi – decenijama, iz nekog razloga, bili prepušteni zaboravu.

„Svi su logori u Beogradu. Nažalost, o jednom, Banjici, znamo već dugo vremena, ali ova tri su ostala zaboravljena, iz nekih razloga. Pokušavamo da razumemo zašto i mi istražujemo ta tri logora. To je naš posao i radimo to sada, posle toliko godina od završetka rata”, rekla je Vidaković Petrov.

Dodala je da se nadležni u Srbiji prethodne četiri godine bave time i pokušavaju da nadoknade sve što je propušteno u prethodnih skoro 80 godina.

Govoreći o osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište”, istakla je da se o tome dugo nije govorilo, ali da su donošenje posebnog Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište” 2020. godine i osnivanje te ustanove 2022. godine predstavljali veliki pomak i radikalan prekid sa kulturom zaborava.

Direktorka Memorijalnog centra ukazala je i na problem gubitka neposrednih svedoka rata, zbog čega mlađe generacije informacije o Holokaustu i genocidu dobijaju posredno, uglavnom preko interneta i društvenih mreža.

„Ratne generacije skoro da više nema. Oni su jedini mogli da kažu: 'Ja sam to doživeo iz prve ruke'. Ne može da se ospori kada neko ko je imao to iskustvo priča o njemu. Sve potonje generacije, njihova deca, unuci i praunuci, informacije o tome šta je bilo za vreme rata, o genocidu, Holokaustu i tako dalje, dobijaju posredno”, navela je Vidaković Petrov.

Ona je istakla da na digitalnim platformama često dolazi do izjednačavanja stručnih stavova sa istorijski netačnim narativima.

„Prvo se izjednačavaju neko ko je nobelovac, pa zna o čemu govori, i neko ko pojma nema o čemu govori, ali misli da zna. To je izjednačeno. I to spominjem zato što se onda postavlja glavno pitanje – kome verovati? Kada čitate sve što možete, to je okean informacija. Kako ćete odabrati kome ćete verovati? To je pitanje poverenja”, istakla je.

Dodala je da ustanove poput Memorijalnog centra moraju da se bore za očuvanje poverenja javnosti isključivim oslanjanjem na istorijske činjenice.

„Ustanove kao što su memorijali, kao što je ovaj gde ja radim, oslanjaju se na činjenice. Mi moramo. To su činjenice koje nikakva distorzija ne može da promeni. Ne možemo danas da menjamo činjenice od pre 80 godina. Ako je šest miliona Jevreja ubijeno, to je tako. Ne možemo da ih oživimo. Ako je 20 miliona sovjetskih građana poginulo u ratu da bi bio poražen Hitler, to su činjenice. Moramo prvo da imamo činjenice i da gradimo poverenje”, kazala je ona.

Na pitanje zašto bi neko više verovao ustanovama poput memorijala nego nekome na internetu, Vidaković Petrov je istakla da je to veliki poduhvat, jer se poverenje gradi.

„Mi moramo da imamo i resurse da bismo branili činjenice od svih ovih zataškavanja i preinačavanja koja se masovno događaju, jer virtuelnu stvarnost možete da pravite kako god hoćete”, rekla je ona.

Ukazala je da je sada prisutna i veštačka inteligencija, koja može da promoviše istorijski netačne narative.

„Da promoviše narative koji su u interesu nekih posebnih grupa, jer, naravno, oni koji su počinili zločine, odnosno njihovi potomci, imaju motiv da se to zataška i preinači. Tako da je to veliki problem i zahteva velike resurse”, navela je Vidaković Petrov.

Ona je naglasila da Memorijalni centar trenutno uspešno sprovodi programe edukacije sa učenicima srednjih škola.

„Imamo veoma razvijen program edukacije u okviru kojeg radimo uglavnom sa srednjoškolcima, a znatno manje sa učenicima osnovnih škola. U tome učestvuju profesori koji učenike pripreme osnovnim znanjem. Oni potom dođu kod nas, saznaju mnogo više, postavljaju pitanja i to funkcioniše dobro”, kazala je ona.

Međutim, Vidaković Petrov je istakla da ta ustanova nema dovoljno sopstvenih resursa za stalno praćenje i suprotstavljanje kvazi-narativima u sajber prostoru.

„Oko nas se vodi nevidljiv rat u sajber prostoru, koji ima razne aspekte, pa i ovaj. Mi sarađujemo sa Ministarstvom prosvete, ali to nije dovoljno. Nemamo nekoga ko bi konstantno radio na internetu, pratio dešavanja, identifikovao probleme i pokušavao da ih reši”, dodala je Vidaković Petrov.