Fenjeraš na maturi a treba da bude predmet nad predmetima

Milenija Simić Miladinović

Ove godine u srednje škole upisana je generacija malih maturanata koji su na testu iz maternjeg srpskog jezika na završnom ispitu za kraj osmoletke pokazali najslabije znanje. U proseku, ostvarili su 10,68 poena od mogućih 20, što je do sada najniži skor iz srpskog jezika i književnosti otkako se u našoj zemlji polaže mala matura kakvu danas znamo. Da to, ipak, „nije najlošiji rezultat” iz srpskog, u izjavama za „Politiku” uveravaju najodgovorniji za prosvetni sistem i vrednovanje kvaliteta ovdašnjeg obrazovanja.

– Ne bih se složio da su učenici ostvarili najgori rezultat na završnom ikada. Činjenica je da su rezultati u nivou prošlogodišnjih i u nivou rezultata iz prethodnih godina. Reč je o minimalnim odstupanjima, pola boda, bod, i zato ne bi trebalo da budemo prestrogi i dajemo im etiketu „najgori” – smatra Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete.

Da „rezultati iz srpskog jezika nisu najlošiji, već približno isti dugi niz godina”, da se „oscilacije kreću od 0,25 do jednog boda” i da bi „preciznije bilo reći da su rezultati iz maternjeg srpskog jezika lošiji u odnosu na prošlu godinu, ali su gotovo isti kao pre nekoliko godina”, objašnjava za naš list i Boris Stojkovski, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).

Demantuju ih podaci iz svih zvaničnih izveštaja o rezultatima završnih ispita koje je uradio ZVKOV, a koji su namenjeni prevashodno donosiocima odluka.

Ti izveštaji pokazuju da je od 2013. godine (otkako se prosečan rezultat osmaka prikazuje u takozvanim sirovim bodovima, po principu „jedan tačno urađen zadatak vredi jedan bod”) najniži skor osmaka na testu iz srpskog upravo ovogodišnji – za neznatnih 0,06 lošiji nego što je bio rezultat malih maturanata 2023, ali i za nezanemarljivih bezmalo tri poena (2,79) niži u odnosu na najuspešniji rezultat koji su na testu iz srpskog ostvarili osmaci 2017. Pod lupom zvanične statistike 10,68 poena koje su đaci ove godine osvojili iz srpskog takođe je najniži prosečan broj bodova ostvaren na bilo kom testu na završnom ispitu otkako učenici biraju koji će od pet ponuđenih predmeta polagati trećeg ispitnog dana. Hteli da prihvatimo ili ne, to je realnost, baš kao što je neupitno da bez znanja srpskog jezika nema funkcionalnog znanja ni iz bilo kog drugog predmeta, nema govora o očuvanju nacionalnog identiteta, u krajnjoj liniji ni o budućnosti srpskog naroda, barem ne svetloj.

Treba imati u vidu da je završni ispit jedino testiranje koje se kontinuirano realizuje na nacionalnom nivou i ogledalo je kvaliteta obaveznog osmogodišnjeg školovanja u našem prosvetnom sistemu.

– Da nije završnog ispita, ne bismo bili svesni problema sa kojim se suočavamo, a koji se iz godine u godinu usložnjava. Maturski ispit u srednjoj školi je zastareo, sveden na puku formu i ne motiviše učenike da se tokom školovanja temeljnije posvete proučavanju maternjeg jezika. A ako su časovi srpskog jezika jedini branik jezičkom primitivizmu, onda ne treba da nas čudi zašto đaci ne razumeju narodne epske pesme, zašto im je Njegoš tako stran, a Crnjanski dosadan – pojašnjava Vladimir Milojević, profesor srpskog jezika i književnosti u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Kao jedan od najboljih praktičara iz učionica, više puta nagrađen priznanjem „Prof. dr Milija Nikolić” za najbolju metodičku pripremu školskog časa, po oceni Društva za srpski jezik i književnost Srbije, on potvrđuje da su razumevanje pročitanog i značenje reči učenicima veći problem nego gramatika. Osmaci se već poslovično žale da ih na maturi iz srpskog zbunjuje zadatak u kojem se očekuje da među ponuđenim odgovorima odrede šta u datom kontekstu znači, na primer: snebivati se, gord, krepka, nespokojstvo, usplahireno, izlišno, revnosno... Ovim pitanjima se ispituje ostvarenost obrazovnih standarda na osnovnom nivou, elementarno znanje.

– Današnje generacije ne rastu uz „Zabavnik”, već uz kratke i banalne sadržaje koji urušavaju jezičku kulturu. Mladi nemaju strpljenja, ni koncentracije da pročitaju ni dužu pripovetku, a kamoli obimnije romane. Deca sada odrastaju na kratkim sadržajima po principu „ako ne možeš sve da mi kažeš u 30 sekundi, ne mogu da te slušam”. Rečnik im je sve skromniji, pa je tako nepoznatih reči sve više. Emocije iskazuju emotikonima, a usmenu komunikaciju svode na „OK”. Kompleksan razlog zbog čega ne znaju značenje naizgled jednostavnih reči mogao bi se objasniti i jednom rečenicom – u pitanju je „nova realnost”. To znači da je srpski jezik, ne samo u obrazovnom sistemu već i u društvu u celini, skrajnut i ugrožen. Školsko gradivo je obimno, a broj nastavnih časova nedovoljan da bi se sve temeljno obradilo i utvrdilo. Nastavnici često rade pod velikim pritiskom. Roditelji po svaku cenu očekuju odlične ocene, direktore interesuje potpuna lojalnost, dok su se prosvetne vlasti pobrinule da nastavnike zatrpaju jezivim birokratskim aparatom. Kada se taj trojac udruži, nastavnicima ne preostaje ništa drugo nego da daju visoke ocene. Neretko sam se sretao s vukovcima koji nisu pročitali nijednu knjigu, ali i maturantima gimnazija koji nisu u celini pročitali nijedno ozbiljnije književno delo. Teško mi je i da zamislim koje će poslove obavljati današnji maturanti, ali mi je još teže da odgovorim na pitanje kako će kroz život koračati bez Domanovića, Andrića, Dostojevskog, Kafke... – sumira Milojević.

Promišljajući o potencijalnim uzrocima najlošijeg prosečnog broja bodova iz srpskog jezika na maloj maturi, „Politika” je nedavno pod naslovom „Neslavni rekord malih maturanata” ukazala da je reč o generaciji koju je pandemija kovida 19 izbacila iz učionica na onlajn nastavu, čije je obrazovanje takođe trpelo zbog štrajkova i blokada i pritom su im predavali nastavnici srpskog koji bi, kako su sami rekli, glavom bez obzira pobegli iz prosvete, koji se zbog svog poziva ne osećaju cenjeno u društvu i saglasno ocenjuju da prosvetni vrh ne traži i ne uvažava mišljenje prosvetnih radnika kada donosi promene u obrazovanju. Istovremeno, u više navrata najrelevantnije stručne instance kada je o srbistici reč apelovale su da srpski jezik i književnost bude predmet nad predmetima, da dobije natpredmetni status. To ne bi značilo samo veći broj časova u rasporedu. Između ostalog, više se ne bi događalo da se takmičenja iz srpskog jezika i književnosti najvišega ranga svake godine pomeraju jer su neka druga „važnija”, može biti i da bi se otvorio prostor za nove posebne stipendije za buduće srbiste, jer aktuelne ne daju osetne rezultate. U perspektivi to bi moglo doprineti da samo najbolji diplomci srbističkih katedara predaju u školama, pa i da na svakoj visokoškolskoj ustanovi srpski bude bar jednosemestralni ispit…

– Imajući u vidu društvene okolnosti od pre samo godinu dana i pokušaj prodora dnevne politike u školu, ali i druge ranije okolnosti poput kovida, tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar”, zbog kojih učenici koji su sada polagali završni ispit nisu imali neposrednu nastavu, realno je zapitati se u kojoj su im meri, na odgovarajući metodološki i pedagoški način, prezentovani nastavni sadržaji da bi oni mogli da ih na pravi način usvoje. Ako pitate da li nam rezultati završnog ukazuju da su promene u nastavnim planovima i programima i pedagoškim praksama potrebne, odgovor je da ukazuju, pogotovu u delu koji se odnosi na funkcionalna znanja učenika, ali i na one sadržaje koji nose epitet „od nacionalnog značaja”, kao što je i srpski jezik – ističe resorni ministar.

Stanković napominje i da su u toku temeljne konsultacije, koje predvodi premijer Đuro Macut, sa visokoškolskim ustanovama koje obrazuju nastavnički kadar i nadležnim zavodima, da bi se sagledalo stanje i došlo do predloga koji će unaprediti planove nastave i učenja, pedagoške prakse, ali i kompetencije nastavnika, sistem stipendiranja studenata za nastavnička zanimanja i druge mere i podsticaje.

Da li smo kao društvo dozreli da srpski jezik dobije natpredmetni status?

– Kada je reč o maternjem jeziku, razumevanju pročitanog i čitalačkoj krizi, istakao bih da to nije problem samo u Srbiji, to je izazov savremenog čoveka generalno, već decenijama. Srpski, uz istoriju, geografiju i druge neke predmete, ima status predmeta od nacionalnog značaja. Verujem da će konsultacije koje su u toku dati, između ostalog, i odgovore na pitanja kako unaprediti čitalačke kompetencije uz razumevanje pročitanog kod mladih, šta je potrebno u praksi dodatno menjati. Visokoškolske ustanove imaju svu slobodu i autonomiju da uvedu srpski kao jednosemestralni predmet na svim studijskim programima, jer u skladu sa zakonom samostalno donose studijske programe i organizuju nastavni proces. Naglasio bih da negovanje maternjeg jezika i čitalačke kulture ne može biti samo zadatak za obrazovni sistem. To je tema od šireg društvenog i nacionalnog značaja i zato je važna uloga i stav šire zajednice, medija i porodice. Razvoj društva i savremenih tehnologija, njihovo intenzivno korišćenje u svakodnevnom životu smanjuju fokus, čine svakodnevicu bržom, menjaju navike. Izazov za obrazovanje je utoliko veći – zaključuje Stanković.

Preterano korišćenje tehnike i novi standardi

– Opšta kriza čitanja, razumevanja teksta i analize pročitanog je, nažalost, loša posledica preterane upotrebe tehnike. Fokus pažnje mladih naraštaja je poprilično opao, koncentracija je mnogo slabija, a za ozbiljno razumevanje pročitanog ona je neophodna. Ovaj razlog povlači i mnoge druge, ali je isto tako činjenica i da čitanje, maternji jezik, kulturu, istoriju, treba mnogo više popularizovati – kaže Boris Stojkovski, v. d. direktora ZVKOV-a.

On podseća da ZVKOV sprovodi međunarodno PIRLS istraživanje razvoja čitalačke pismenosti, a da poslednji rezultati ove studije iz 2021. pokazuju da su naši đaci četvrtog razreda osnovne škole ostvarili prosečno 514 poena, što je iznad proseka PIRLS skale koji iznosi 500 poena. Podsetimo i da međunarodna PISA studija, u kojoj se testiraju petnaestogodišnjaci, prema rezultatima ispitivanja iz 2022, svedoči da: „U Srbiji svaki treći učenik ne dostiže osnovni nivo pismenosti (43 odsto na skali matematičke pismenosti, 36 odsto čitalačke, a 35 odsto naučne)”, piše u izveštaju ZVKOV-a.

– Istraživanja i rezultati završnog ispita nama daju indikatore eventualnih nedostataka u poznavanju maternjeg, tj. srpskog jezika. Zavod vodi izradu novih standarda postignuća učenika, gde će na ovome svakako biti veći akcenat – ističe Stojkovski.