Apstraktna slika koja upisuje vreme u sebe

Izložbom „Reč i misao. Velika apstraktna slika” autorke Irene Lagator Pejović otpočeo je likovni program ovogodišnjeg, 40. po redu festivala Grad teatar u Budvi. U prostoru Crkve Santa Maria in Punta postavljena je instalacija sastavljena od knjiga iz džepne edicije „Reč i misao” beogradske izdavačke kuće „Rad” (1959–2009), koja je u svoje vreme imala značajnu ulogu u širenju dostupnosti književnosti, umetnosti i znanja.

Knjige, koje su posetiocima dostupne za čitanje, svojim prepoznatljivim crvenim koricama formiraju monohromnu površinu nalik apstraktnoj slici, brišući granicu između umetničkog dela i svakodnevnog predmeta. Kroz ovaj rad autorka problematizuje savremene modele vrednovanja umetnosti i predlaže drugačije razumevanje umetničkog prostora kao mesta zajedništva, dostupnosti, jednakosti i razmene znanja. 

Samo ću pomenuti da je na ovakvom zahtevnom projektu radila ekipa na čelu sa autorkom i kustosom Branislavom Dimitrijevićem, naravno, uz ekipu JU Grad teatar, ali i naše drage prijatelje iz biblioteka koji su prepoznali značaj projekta – kaže Svetlana Ivanović, glavna urednica festivalskog programa, dok Branislav Dimitrijević, kustos izložbe, primećuje: 

– Verovatno ste vi, čak i neki koji niste živeli u to vreme, imali prilike da ove knjige vidite na nekim buvljacima, u antikvarnicama, bačene pored kontejnera i slično. To je edicija koja je izlazila u vreme koje je potpuno drugačije od ovog našeg. Vreme u kojem je ideja dostupnosti kulture svima bila jedna od nosećih ideja, nosećih društvenih vrednosti. Danas su u velikoj meri ove knjige rashodovane, na svu sreću ima biblioteka koje ih čuvaju. Ono što je zanimljivo jeste da Irena Lagator Pejović zapravo ne pravi kolekciju ovih knjiga, ona ih pozajmljuje i koristi da bi od njih napravila sliku. I kao što i sama kaže, ovo je velika apstraktna slika, mi istoričari umetnosti je nazivamo monohromom. Ovo je slika koja se manje-više sastoji cela od crvene boje, kakve su bile boje korica, ali sami ćete videti, kada pažljivije gledate ovu sliku, da je u nju upisano vreme. Ova crvena boja negde je cinober, negde narandžasta, negde je otišla u magentu, negde u terakotu i tako dalje, sve zavisno od toga da li je u štampariji napravljena neka greška, da li je knjiga bila izložena svetlosti ili toploti više nego neka druga. Ovo je slika koja upisuje vreme u sebe.

Irena Lagator Pejović, objasnio je Dimitrijević, knjigama daruje novo značenje, upisuje im potrebu da promislimo iz današnje perspektive ne samo ono što znamo i što mislimo o tom vremenu, nego i na koji način se ovako nešto može upisati u umetnost. Postavka će biti otvorena do 1. avgusta.