Đoković intervjuisao Mesija

Univerzalac na terenu – Novak Đoković je odavno stekao taj status, jer slobodno vreme često koristi  da reket zameni drugom sportskom opremom: golf palicom, skijama, fudbalskom ili ragbi loptom.

Na fanatik festu u Njujorku još jednom je pokazao da ume da se snađe i odgovori svakom izazovu. Ovog puta reket je zamenio mikrofonom i intervjuisao je Lea Mesija, kao i selektora Lionela Skalonija na konferenciji za medije fudbalske reprezentacije Argentine uoči finala protiv Španije na Svetskom prvenstvu.

Na festivalu sporta, kolekcionarstva i pop kulture okupio se veliki broj poznatih ličnosti: Tom Brejdi, Kevin Durant, Lebron Džejms, Rio Ferdinand, Travis Skot... Teme razgovora bile su raznovrsne, a najbolji svih vremena u igri sa lopticom i reketom pričao je o počecima, odrastanju tokom NATO bombardovanja, najvećim rivalima , igračkoj i životnoj filozofiji filozofiji, kao i brojnim anegdotama sa terena i van njega.

Na startu, Nole je upitao vršnjaka iz Argentine kako se bori sa pritiskom na najvećoj sceni:

– Kao što je rekao naš trener, počeli smo da igramo fudbal sa velikom strašću i stalnom željom da igramo i uživamo u tome, bez obzira na to gde smo, u školi, na ulici ili za neki od timova iz kraja, baš kao što smo svi počeli kada smo bili mali. Nikada nismo razmišljali o pritisku, već smo ga doživljavali kao nešto sasvim prirodno. Igrali smo da bismo uživali i takmičili se, jer smo grupa koja voli da pobeđuje, ali u isto vreme shvatamo da i protivnik igra i da pobeda nikada nije zagarantovana. Još od malih nogu naučio sam i shvatio da se gubi mnogo češće nego što se pobeđuje. Verujem da mi je upravo to pomoglo da sazrim, kako kao čovek, tako i kao fudbaler – istakao je Mesi.

Kad je Đoković završio sa pitanjima, bilo je vreme da odgovara, a društvo mu je pravio Džejms.

– Mnogo je emocija tokom meča. Moraš da shvatiš šta ide loše, a tenis je gospodski sport. Mikrofoni su svuda, ne možeš više ni da opsuješ. Psujem na srpskom, ali poslednjih 20 godina svi razumeju moj jezik odjednom. Sada dobijam kazne, upozorenja, ali to je kako da izađeš van sistema, kako da se podigneš iznad svega – istakao je vlasnik 24 gren slem trofeja.

Dok se Novak trudio da smanji psovke, sa druge strane, Lebron se nije mnogo ustručavao.

– Mi smo na terenu, ima dosta psovki, ali nemamo te situacije kao u tenisu. Bilo je nekoliko ljudi. Ja ne pričam toliko na taj način. Nikada nije do igrača, nego kad sam umoran od svega, onda ću naći nekoga, čak i u publici da se motivišem, da me neko gleda kao da je ludak, samo ću da mu kažem sve što mislim.

Priče o neponovljivoj generaciji i mladim lavovima u belom sportu su uvek zanimljive.

– Rodžer i Rafa su imali zaista različite stilove. I ja sam se pojavio kao drugačiji. Sada, kad su Alkaras i Siner dominantne sile, njih dvojica me veoma podsećaju na mene. Kao da igram protiv sebe od pre 10 ili 15 godina. Na neki način me boli kad to osetim na terenu. Znam kako da pročitam njihovu igru, ali pitanje je da li to mogu i da li je moje telo i dalje spremno za to. Sve se svodi na pronalaženje novih načina da motivišete i inspirišete sebe da budete bolji. Mislim da su rivalstva dobra i važna. Uvek morate pronaći nekoga, bilo u publici ili na terenu, ko će vas podstaći da budete bolji.

Osvrnuo se i na učešće na Vimbldonu:

– Nadao sam se da bih mogao da imam više dana. Izašao sam, bio je čist poraz – podsetio je na eliminaciju u polufinalu od Janika. – Pružio sam maksimum, dugujem to sportu, sebi, navijačima. Oporavak je važna stvar, zahteva više vremena.

Na pitanje šta bi promenio u tenisu kad je reč o pravilima i sistemu takmičenja, odgovorio je:

Imamo samo jednu nedelju u celoj sezoni gde imamo grupnu fazu, sve ostalo je nokaut. Uskoro nas očekuje Ju-Es open. Ako imam loš dan, povraćao sam, ne osećam se dobro, ja gubim u prvoj rundi i ispadam. Voleo bih da to vidim da se promeni. Morate da shvatite da navijači žele velike zvezde. To je jedna stvar koju bih voleo. U košarci imate čitavu sezonu, možete da imate par loših utakmice, ali možete da osvojite takmičenje.

Posle toliko godina, ne bi mnogo toga menjao u pristupu:

– Svi pričaju da je ego neprijatelj, ali ego je nešto što smo mi i što nas je dovelo do ovde. Kad te telo izdaje, imaš problema sa mišićima, u individualnim sportovima kad sedneš, pozoveš fizioterapeuta, tada moraš da shvatiš. Moraš da budeš pozitivan, optimističan – u ovom delu ego ima ključnu ulogu. Izgubio sam pojam o vremenu posle sata ili dva, fokusiran sam šta treba da bude urađeno da bi se pobedio meč, ne razmišljam da li je kasno i da li moja deca moraju na spavanje. To je najbolji osećaj, to je jedan od razloga zašto se još takmičim, zbog tih istorijskih mečeva koji ispunjavaju dete u meni.

Za kraj, Nole se dotakao i povlačenja:

– Osećam da mogu da se takmičim na najvišem nivou. Međutim, trenutak kad ću završiti karijeru sigurno je bliži nego ikada.

 Mondijalska groznica

Sve je u znaku fudbala. Tokom Fanatik festa, Đoković se našao u društvu fudbalskih legendi – meksičkog golmana Horhea Kamposa, čuvenog Kolumbijca Renea Igite i golmana Zelenortskih Ostrva Vozinje, koji je jedno od najvećih iznenađenja šampionata.

Novaku nije prvi put da reket ostavi po strani i zaigra fudbal, tako je bilo i u Njujorku dan-dva pre finala Svetskog prvenstva.

Otac – kruna

Nole izdvojio najveća dostignuća na terenu, ali i van njega:

– Zlatni slem, sva četiri gren slem trofeja i zlatna medalja na Olimpijskim igrama sa 37 godina. Pod tim uslovima, verovatno uspeh broj 1. Ako ne računam tenis, onda kad sam postao otac. Najbolji savet koji sam dobio je da disciplina i konstantnost pobeđuju talenat svaki dan u nedelji. Takođe, treba uživati u procesu, biti u trenutku. Isto tako ne treba sve da shvatate previše ozbiljno. Moja deca me uče da budem više prisutan, razigran.

Za Nadala paelju, za Federera sir

Posle promocije trejlera u Njujorku, Nole je nije krio da se ne snalazi bas najbolje u kuhinji. Na pitanje šta bi pripremio najvećim rivalima od kulinarskih specijaliteta, odgovorio je:

– Za Nadala paelju, a za gospodina Federera rakle sir.

Srpski as je izdvojio Španca kao jedan od igrača sa kojim je imao najviše muka na terenu:

– Taj čovek se zove Nadal!

Novak o odrastanju i sazrevanju tokom bombardovanja:

Nije bilo druge opcije osim uspeha. Na muci je poznaju junaci. Đoković je uvek bio ponosan na uvodne korake u tenisu:

– Odrastao sam u državi koja je bila u ratu, tokom 1990, a i nije bilo teniske tradicije. Mi smo sporija zemlja od SAD, ali imamo vrlo uspešne sportiste, posebno u košarci koja je verovatno nacionalni sport. Tenis nikada nije bio sport na kom bi roditelji upisivali decu, bio je skup, posebno u to vreme. Niko nije dolazio, nije bilo novca. Bilo je vrlo izazovno. Bilo je to nezaboravno i dragoceno iskustvo za mene i poslužilo je kao dobra odskočna daska za sve što sam kasnije postigao.

Sazreo je i ojačao u teškim i izazovnim uslovima:

– Odatle dolazi i samopouzdanje, Nije bilo druge opcije osim uspeha. Imao sam 12 godina i tata je seo i rekao da imamo deset dolara. Morao sam da odrastem pre vremena, da preuzmem odgovornost, da postanem više ozbiljan. Dao sam sebi obećanje da ću sve vratiti što je moj otac u mene investirao i da ću pružiti bolji život mojoj braći. Okolnosti su me dovele da imam ovakav fokus.

Od prvog dana imao je ogromnu ljubav prema tenisu:

– Imao sam četiri ili pet godina, bio nekakav znak sudbine. Niko u porodici nije igrao tenis. Zbog teških vremena u prošlosti, imate taj osećaj ponosa kad i predstavljate ne samo sebe, već i svoju zemlju. Gde god da odete, nosite srpsku zastavu na ramenima. Nedostaje mi timski format, imamo Dejvis kup, to je najveći ekipni turnir. Volim kad igram u dublu. Savetovanje trenera bi trebalo da bude dozvoljen na samom terenu, zagovornik sam toga. Ljudi se povezuju sa zajednicama, sa timovima. E. D.