Ulazimo u period opšte nestabilnosti

Ako je kraj 20. veka obeležila vera da će globalizacija izbrisati granice, čini se da prva četvrtina 21. veka pokazuje upravo suprotno. Svet se ponovo deli na sfere uticaja, trgovina sve češće postaje produžena ruka spoljne politike, a sankcije i carine prate savezništva umesto tržišne logike. Kako u razgovoru za „Politiku” ističe Sohail Mahmud, generalni sekretar Organizacije D-8 za ekonomsku saradnju i bivši državni sekretar za spoljne poslove Pakistana, pitanje više nije da li se međunarodni poredak menja, već koliko brzo će države uspeti da se prilagode novoj multipolarnoj realnosti.

„Poslednjih godina svedočimo tome da su geopolitički faktori postali veoma važni prilikom donošenja odluka o trgovini i investicijama. Pojavili su se izrazi poput ’razdvajanja’ (’decoupling’), odnosno smanjenja ekonomske zavisnosti od geopolitičkih rivala, kao i koncepti kao što su ’nearshoring’ i ’friendshoringa’, koji podrazumevaju premeštanje proizvodnje u geografski bliže zemlje ili u države koje se smatraju politički pouzdanim partnerima. To je bio jasan primer kako geopolitika utiče na ekonomsko odlučivanje. U takvom okruženju uloga regionalnih organizacija, poput D-8, postaje sve značajnija”, ističe Mahmud za naš list na marginama „Shusha Global Media Forum-a” u Azerbejdžanu.

Da li politički interesi mogu potisnuti tržišnu logiku ili je globalna međuzavisnost ipak jača od podela?

Postoji način razmišljanja koji počiva na pretpostavci da je moguće podeliti svet na blokove, a zatim ostvarivati punu ekonomsku saradnju samo unutar određenih sfera. Međutim, stvarnost je drugačija. Današnji svet funkcioniše na osnovu složene međuzavisnosti i nijedna država, niti region ne mogu da se izoluju. Verujem da će u budućnosti postajati sve očiglednije da se najveća korist može ostvariti kroz saradnju i zajednički rad, kao i omogućavanjem da trgovina napreduje uprkos geopolitičkim razlikama. Svaki pokušaj da se ekonomski odnosi ozbiljno naruše zbog geopolitičkih razloga na kraju će biti štetan za sve strane.

Rivalstvo između Sjedinjenih Država i Kine menja globalnu trgovinu. Da li organizacije poput D-8 mogu ostati neutralne ili će na kraju biti prinuđene da izaberu stranu?

Većina zemalja članica D-8 ima dobre odnose sa obe sile i ne očekujem da će biti izložene posebnom pritisku da menjaju svoje trgovinske i investicione odnose. Važno je naglasiti i da D-8 predstavlja ključnu platformu za saradnju zemalja globalnog Juga. U tom kontekstu veliki akcenat stavljamo na povećanje međusobne trgovine među članicama. Naš cilj je da do 2030. godine unutrašnja trgovina D-8 dostigne 500 milijardi dolara. Trenutno iznosi oko 160 milijardi. To jeste ambiciozan cilj, ali to će svakako biti jedan od načina za otvaranje novih mogućnosti u vremenu kada geopolitički izazovi postaju sve izraženiji.

Šta sprečava D-8 da postane snažniji glas globalnog Juga?

Svaka od država članica D-8, pojedinačno i kroz različite međunarodne forume, veoma glasno iznosi svoje stavove prema globalnim pitanjima. Navešću jedan primer. Tokom poslednjih pet godina tri članice D-8 bile su ili jesu domaćini klimatskih konferencija Ujedinjenih nacija (COP). Egipat je bio domaćin COP27, Azerbejdžan COP29, a ove godine Turska je domaćin COP31 u Antaliji. Globalna pitanja, poput klimatskih promena, zahtevaju da se čuje glas zemalja globalnog Juga, a verujemo da D-8 upravo pruža takvu platformu. Slično je i kada je reč o miru i bezbednosti. Nedavno su, na primer, u vezi sa Bliskim istokom posredničke napore predvodili Pakistan, uz snažnu podršku Turske i Egipta. Sve su to članice D-8. Dakle, od mira i bezbednosti, preko ekonomske saradnje do zaštite životne sredine – zemlje D-8, bilo pojedinačno, bilo zajednički, daju značajan doprinos. Verujem da će ta uloga u budućnosti postajati još važnija. S jedne strane, ove zemlje imaju sve značajniju geopolitičku ulogu, a s druge predstavljaju interese i zabrinutosti zemalja globalnog Juga.

Većina članica D-8 ima mlado i rastuće stanovništvo, dok evropske zemlje ubrzano stare. Može li demografija postati vaša najveća prednost?

Devet članica D-8 zajedno ima oko 1,28 milijardi ljudi. To predstavlja izuzetno značajan deo svetske populacije, a veliki procenat stanovništva u svakoj od tih zemalja čine mladi. Oni predstavljaju naš najveći potencijal. Istovremeno, velike zemlje znače i velika tržišta, što nosi ogroman ekonomski potencijal. Zbog toga D-8 nastoji da iskoristi demografsku snagu kroz razvoj trgovine i investicija, ali i uključivanjem mladih u inovacije, otvaranjem novih radnih mesta i aktivnosti koje doprinose nacionalnom razvoju. Demografija jeste velika prednost, ali je podjednako važno da mladi imaju kvalitetne prilike da se bave profesijama koje žele, doprinesu razvoju svojih država i izgrade uspešne karijere.

Mnogi stručnjaci smatraju da će 21. vek obeležiti konkurencija u lancima snabdevanja, tehnologiji i pristupu strateškim resursima. Da li je D-8 spreman za takvu vrstu nadmetanja ili je i dalje prvenstveno usmeren na tradicionalnu trgovinu?

Tradicionalna trgovina i dalje predstavlja veoma važan deo razvojnih strategija država članica D-8. Međutim, one su potpuno svesne promena koje se dešavaju u svetu. Poremećaji kojima smo nedavno svedočili, bilo tokom pandemije kovida 19, bilo zbog energetske krize izazvane ratovima, ozbiljno su uticali na lance snabdevanja. Zemlje već rade na njihovoj diversifikaciji. Jedan od odgovora jeste pronalaženje novih izvora snabdevanja i jačanje otpornijih lanaca. Taj proces traje i među članicama D-8, bilo kroz bilateralnu saradnju, bilo u okviru regionalnih blokova. Najvažnije je što ove zemlje razumeju da ulazimo u period u kojem se ništa ne može unapred smatrati stabilnim ili sigurnim. Zato razvijaju strategije koje će omogućiti da njihov razvoj ne bude ugrožen budućim poremećajima. Istovremeno se radi na očuvanju mira i stabilnosti kako bi se izbegli novi prekidi u lancima snabdevanja, ali i na prilagođavanju tehnološkim inovacijama koje menjaju globalnu ekonomiju. Dakle, reč je o kombinaciji različitih pristupa.

D-8 okuplja devet zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Da li imate ambiciju da postanete snažan politički akter ili želite da ostanete pre svega ekonomska organizacija?

Osnovni mandat D-8 jeste ekonomska saradnja, što se vidi i iz njenog zvaničnog naziva. Države članice političkim i geopolitičkim pitanjima bave se kroz druge međunarodne organizacije. Na primer, neke su članice Afričke unije, koja zauzima stavove prema ključnim političkim pitanjima. Druge su članice ASEAN-a, gde takođe iznose svoje stavove, dok neke učestvuju u drugim regionalnim organizacijama. D-8 prvenstveno ostaje usmeren na ekonomiju i trgovinu. Pored trgovine i investicija, organizacija se bavi poljoprivredom, turizmom, transportom, energetikom i povezivanjem. Sve te oblasti, neposredno ili posredno, utiču i na pitanja mira i bezbednosti. Ali kada okolnosti to zahtevaju, D-8 reaguje i na političke događaje. Na primer, tokom rata u Gazi održana je posebna sednica na kojoj je izražena solidarnost sa stanovnicima Gaze i naglašen značaj humanitarne pomoći koju smo poslali. Na samitima lideri zajedničkim deklaracijama, na osnovu konsenzusa, iznose stavove prema najvažnijim pitanjima vremena. Dakle, iako je organizacija prvenstveno ekonomska, ona nije slepa za politička i geopolitička pitanja, niti za njihove posledice po države članice.