Srbija kao stub evropske stabilnosti

Boravak predsednika Republike Aleksandra Vučića u Parizu i Kijevu, početak strateškog dijaloga Srbije i SAD su izuzetni uspesi koji potvrđuju međunarodni ugled i suverenu poziciju Srbije. Kada se na to doda da je Vučić verovatno jedini lider u svetu, koji za nekoliko meseci, zabeležio impozantni diplomatski biserni niz, susrevši se sa predsednicima Kine, Francuske, Azerbejdžana, Kazahstana, premijerom Nemačke i Izraela, Ursulom fon der Lajen, Antoniom Koštom, onda može da se kaže je Srbija postala nezaobilazni ne samo regionalni, već evropski igrač bez koga se ne može.

U svetu u kome je u toku ozbiljno preslaganje međunarodnih odnosa, predsednik Vučić vodi jedinu ispravnu samostalnu i suverenu politiku u svetu koji sve više podseća na doba Hladnog rata, držeći se striktno međunarodnog javnog prava i povelje Ujedinjenih nacija. U vremenu kada se „međunarodni pejzaž” menja mnogo brže nego što je moglo da se zamisli pre samo nekoliko godina, pojavljuju se nove geopolitičke realnosti, a neizvesnost je postala ključna karakteristika međunarodnih odnosa. U takvim vremenima, zemlje prirodno traže pouzdane partnere, ali pouzdana partnerstva se ne pojavljuju preko noći. Ona se ne stvaraju samo kada okolnosti to zahtevaju, već se strpljivo grade godinama, decenijama, kroz dijalog, doslednost, međusobno poštovanje i poverenje da će čak i u teškim trenucima partneri nastaviti da se iskreno i konstruktivno angažuju jedni uz druge.

Upravo zato se spoljno politička politika Srbije ne može tumačiti kao diplomatska ofanziva, već nastavak istrajne višegodišnje politike koja daje rezultate. Vučić je na svečanosti prošlog utorka u Parizu jedini predstavljao zemlju koja nije ni član NATO-a, ni EU, kao ni „Koalicije voljnih” i kome je ukazana čast da bude u prvom redu na paradi na kojoj je prisustvovao veliki broj međunarodnih zvaničnika, šefova država i vlada. „Francuska je jedan od najvažnijih partnera Srbije i uveren sam da ćemo nastaviti da gradimo odnose zasnovane na međusobnom poverenju, poštovanju i zajedničkim interesima. U vremenima složenih međunarodnih okolnosti, dijalog, saradnja i razumevanje ostaju najvažniji put ka očuvanju mira, stabilnosti i prosperiteta”, naveo je Vučić.

Komentarišući događaj iz Pariza, ministar spoljnih poslova Marko Đurić navodi da smo u Parizu videli jednu sliku koja zaista može sve da ispuni ponosom. „Naš predsednik je jedini lider evropske zemlje koja nije članica NATO, EU niti Koalicije voljnih koji je pozvan kao počasni gost na paradu. To je poštovanje za Srbiju i za našu istorijsku ulogu, ali i za ono što Srbija danas predstavlja – jedan od stubova evropske stabilnosti”', istakao je Đurić. On je najavio početak strateškog dijaloga Srbije i Amerike što je još jedan diplomatski uspeh naše zemlje za koji je najzaslužniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Odluka Sjedinjenih Američkih Država da zvanično započnu ovu vrstu dijaloga je jedna od najznačajnijih vesti u odnosima dve zemlje u poslednjih nekoliko godina, ili čak decenija. Prvi put u istoriji, Srbija i Amerika podižu odnose na nivo strateškog partnerstva. Pokretanje strateškog dijaloga je rezultat višegodišnjeg diplomatskog rada čije plodove sada ubiramo. „Ovo je nešto na čemu smo radili mnogo godina, nešto što je u profesionalnom smislu jedno od ozbiljnih dostignuća za sve naše diplomate koje su se za to borile”, kaže ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci tom procesu. „Predsednik Vučić je godinama podržavao naše napore da unapredimo odnose sa SAD i veoma sam srećan i zadovoljan zbog toga”, rekao je Đurić. Prema njegovoj oceni, uspostavljanje strateškog dijaloga imaće pozitivne efekte i na ekonomsku saradnju, međunarodni položaj Srbije i život građana.

Predsednik Srbije Vučić izjavio je, tim povodom, da je i dalje posvećen privlačenju američkih investicija, da Srbija mora da ima dobar odnos sa SAD i da se raduje strateškom dijalogu sa tom zemljom. On je u intervjuu za „Fajnenšel tajms” rekao da je drugi mandat američkog predsednika Donalda Trampa smatrao „velikom promenom” u odnosu na njegov prvi mandat. „Ovaj put su još više posvećeni poslovnim pitanjima i vrlo su spremni da dovedu finansijske i druge vrste investitora u Srbiju”, rekao je on.

Odluka SAD da po prvi put podignu odnose sa Srbijom na nivo strateškog partnerstva izuzetno je pozitivan gest i sa političkog i sa ekonomskog stanovišta. Sa političke strane to znači da imaju poverenja u postojeću vlast koja je uspela da obezbedi stabilnost i sigurnost. Iz tog strateškog partnerstva mnogo šta može da izađe, ukoliko budu otvorenog sluha za naše argumente, posebno za položaj Srba na KiM i pokušaje da se Dejtonski sporazum revidira u Republici Srpskoj.

A karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da su bitne posete Parizu i Kijevu, u momentu kada je glavni grad Francuske zvanično i simbolično sa paradom usmeren prema potvrdi evropskog zapadnog jedinstva na temeljima evropskog Nato-a sa porukom Rusiji da je Stari kontinent ujedinjen u borbi protiv nje. Za „Politiku” kaže da je to znak da je međunarodni položaj i pozicija Srbije važna. Prisustvo predsednika Vučića u Parizu i Kijevu je dokaz umešnosti, sposobnosti i autoriteta predsednika Vučića na međunarodnom planu, posebno imajući u vidu da, za razliku od ostalih učesnika, nije potpisao nijedan antiruski akt.

„To pokazuje da se u Evropi o bezbednosti ne može razmišljati bez Srbije iako nije članica ovih saveza. Druga bitna stvar je strateški dijalog sa Amerikom i obe stvari su najbolja potvrda o uspešnoj spoljnoj politici Srbije. Nema bolje ilustracije o njenoj osnovanosti i njenim vrednostima i značaju takve spoljne politike, kao nezavisne i vojno neutralne. To svakako potvrđuje da Srbija ima važno mesto ne samo u evropskom kontinentalnom kontekstu, nego i u jednom širem smislu koje ima i globalno značenje”, kaže Milivojević. Navodi da se istrajavanje na toj spoljnoj politici i angažman države preko njenih institucija i diplomatije, uz principijelan stav da se o takve politike ne odustaje daje rezultat i omogućuje da Srbija danas ima takav međunarodni položaj. Dodaje da se zbog takve politike Srbija ne može izbeći kada se govori ne samo o balkanskim temama, već i o evropskim. Naglašava da je spoljna politika izraz srpskih državnih i nacionalnih interesa i izraz poštovanja međunarodnog prava i povelje UN.

„Američka politika potvrđuje da vidi Srbiju kao ključnog činioca u regionu, koji je potpuno kompatibilan sa onim što je američko viđenje međunarodnih odnosa, kada je reč o tradicionalnim i hrišćanskim vrednostima. Ta polazišta su veoma važna i kada je reč o odnosima u Evropi i nekim delovima sveta gde je prisustvo Amerike neizostavno kao što je to slučaj sa našim regionom imajući u vidu da je SAD kreator Dejtonskog mirovnog sporazuma i mira na Balkanu posle devedestih godina prošlog veka. To su činjenice koje potvrđuju naš međunarodni položaj”, ističe Zoran Milivojević.

Politički analitičar Marko Miškeljin kaže za „Politiku” da strateška samostalnost kao državnička odluka u vremenu kada se od malih i srednjih država sve otvorenije očekuje bezuslovno svrstavanje u jedan od globalnih blokova, spoljna politika Srbije pod vođstvom predsednika Vučića predstavlja redak primer dosledne, državničke linije u svetu koji sve manje toleriše nijanse.

„Nije reč o improvizaciji niti o reaktivnom odgovoru na spoljne pritiske, već o jasno utemeljenoj strategiji: očuvanju vitalnih državnih i nacionalnih interesa, ekonomskom  jačanju zemlje i pozicioniranju Srbije kao faktora stabilnosti na Balkanu i šire. Osnovu te politike čini trezveno razumevanje geopolitičke realnosti. Srbija je svesna sopstvenih ograničenja, ali i prednosti  koje poseduje poput geografskog položaja, ljudskog kapitala, tradicionalnih veza i rastuće ekonomske dinamike umesto ideološkog dogmatizma ili slepog sledbeništva, Beograd je razvio model aktivnog balansiranja kroz duboku saradnju sa EU kao  najznačajnijim ekonomskim partnerom, uz istovremeno negovanje strateških odnosa sa Rusijom, Kinom, SAD,  Izraelom i zemljama  Zaliva”, kaže Miškeljin.

Navodi da to nije, kako pojednostavljeno tvrde kritičari,  „sedenje  na  više stolica”, već precizna, multivektorska diplomatija koja državi obezbeđuje manevarski prostor u sve složenijem svetu. Suština ove politike leži u pokušaju da se Srbija iz objekta pretvori u subjekt međunarodnih odnosa. „Danas se može reći da je uspostavljen model spoljne politike koji je pre svega srpski ni istočni, ni slepo zapadni već pragmatičan, nacionalno odgovoran i budućnostn orijentisan. On se oslanja na uzajamno poštovanje, a ne na podređenost, na rezultate, a ne na ideološke floskule. U svetu koji se brzo fragmentiše i u kojem se male države često svode na piune, Srbija je izabrala da bude igrač koji sam određuje svoje poteze. Taj izbor nije lak, ali je jedini održiv. On daje nadu da država, ako ima jasnu viziju, snažnog lidera i podršku sopstvenog naroda, može da brani svoje interese i istovremeno doprinosi široj stabilnosti. Srbija pod Vučićem nije samo preživela u turbulentnim vremenima, ona je počela da se pozicionira kao ozbiljan, predvidiv i relevantan partner. To je politika koja bira Srbiju, a time i budućnost koja joj pripada”, zaključuje Marko Miškeljin.

Kosmet najosetljivije pitanje

Kosovo i Metohija ostaju najosetljivije pitanje i, u ovom tumačenju, najbolji pokazatelj strpljenja i strateške dubine. Uporna diplomatska odbrana pozicije, oslanjanje na Rezoluciju 1244 i  Povelju UN, kombinovana sa traženjem kompromisa koji ne prelazi crvene linije, dopunjena je izgradnjom mreže podrške među državama koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost. „Ekonomska dimenzija ove politike pod jednako je važna. Srbija je, prema ovoj oceni, postala magnet za strane investicije od nemačkih, italijanskih i francuskih kompanija u automobilskoj i prehrambenoj industriji, preko kineskih infrastrukturnih projekata u putnoj i železničkoj mreži, do ruskih energetskih veza i arapskih  ulaganja u nekretnine i poljoprivredu. Ta raznolikost izvora kapitala, tvrde zagovornici ovog kursa, sprečava zavisnost od jednog centra moći i doprinosi rastu zaposlenosti i infrastrukture”, kaže Marko Miškeljin.

Regionalno, inicijativa „Otvoreni Balkan” kroz stvaranje zajedničkog tržišta rada, ukidanje graničnih barijera i priznavanje diploma sa Skopljem i Tiranom predstavlja želju Beograda da preuzme inicijativu umesto da čeka spoljna rešenja. Sa druge strane vojna neutralnost ostaje kamen temeljac. „Srbija ne ulazi u vojne blokove, ali jača sopstvenu odbranu i sarađuje sa svima koji tu neutralnost poštuju. Posebnu dimenziju srpskoj spoljnoj politici daju lični odnosi Aleksandra Vučića sa ključnim svetskim liderima, koji omogućavaju direktnu komunikaciju i brže rešavanje otvorenih pitanja. Ta vrsta političkog kapitala ne gradi se deklaracijama, već kontinuitetom, pouzdanošću i sposobnošću da se Srbija predstavi kao kredibilan partner. Upravo zahvaljujući tim odnosima, Srbija uspeva da u složenim međunarodnim okolnostima zaštiti svoje interese i zadrži poziciju faktora stabilnosti”, navodi Marko Miškeljin.

Ibrahimović: Strateški dijalog sa SAD će Srbiji doneti mnogo u ekonomskom smislu

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije Ibro Ibrahimović kaže da je strateški dijalog koji Srbija u petak otpočinje sa SAD, pokazatelj da Srbija još uvek može da vodi svoju nezavisnu, neutralnu i autentičnu politiku i da ima kredbilitet na međunarodnoj sceni, i ocenio da će Srbija nakon doživljava veliki skok u ekonomiji kao što je i Mađarska kada je otpočela strateški dijalog sa Amerikom. „Započeo je jedan ciklus u kojim ćemo imati mehanizme stalnih razgovora. To će biti jedan institucionalni okvir u kome će se razgovarati o raznim temama, prva tema će biti energetika i diverzifikacija gasa i sve ono što je neophodno Srbiji da obezbedi energetsku nezavisnost. NIS je jedna od tema, do sada je to bilo na nivou kontakata i sastanaka, a sada će to biti na dnevnom redu. Mislim da su polazne tačke mnogo bolje nego što su bile”, kaže Ibrahimović.

Kada je u pitanju „Đerdap 3”, Ibrahimović je istakao da je on mnogo više od regionalne priče, jer on ne može da radi bez toga da neki veliki geopolitički subjekat, kao što je Amerika, pomogne. Kako je naveo, reč je o jednoj revizibilnoj hidroelektrani koja će obezbediti u budućnosti struju, ne samo Srbiji već i regionu, što daje Srbiji vodeću ulogu u regionu kada je energetika u pitanju. „Odnos sa SAD će nam pomoći da na dnevnom redu bude tema AP Kosovo i Metohija, direktno sa donosiocima političkih odluka u Americi, tako da ćemo moći u određenim situacijama da reagujemo kada se vrše neki pritisci. Možemo očekivati jedan novi mehanizam pritiska da se formira Zajednica srpskih opština i da se potpisani sporazumi poštuju, da se zaustave napadi na Srbe pritiskom na institucije u Prištini”, izjavio je Ibrahimović.