Krah Srbije u finalu

Srbija je u finalu „izgubila glavu“, ali i najsjajnije odličje. Orlići su posle niza odličnih utakmica, u najvažnijoj odigrali katastrofalno, bez ideje, bez realizacije… Slovenija je bila daleko bolji tim i na kraju i više nego zasluženo slavila ubedljiv tijumf (84:65) i titulu evropskog prvaka za igrače do 20 godina. S druge strane, indisponrani srpski tim je umnogome pokvario dotad odličan utisak, a morao je da se zadovolji srebrnim odličjem.

Ne nalik prethodnim duelima, Srbija je finalni obračun sa Slovenijom počela nesvakidašnje tiho i nekako u strahu. Pritisak meča za trofej poigravao se sa umovima izabranika Nemanje Jovanovića, kojima je u trenucima po početnom podbacivau lopte nedostajalo napadačke inspiracije.

Nervoza se utkala u srpske redove, što se oslikalo kroz lošu realizaciju slobodnih bacanja i prilično neuspešan šut sa distance. Iako Orlićima ništa nije polazilo za rukom, samopouzdanja igračima u teget plavim dresovima nije manjkalo. Hrabra, čvrsta igra i želja za takmičenjem održavale su Srbiju u rezultatskom priključku, a posle 10 minuta igre, semafor u Stožicama je zbirno pokazivao samo 28 poena – 15:13 u korist domaćina.

Srbija je mučila muku u šutu sa distance, što je i bio jedan od glavnih razloga slabog košgeterskog izdanja.

Najslabije izdanje izabranika Nemanje Jovanovića dosad Slovenija je bila kadra da kazni, preuzme inicijativu i ostvari nešto značajniju prednost polovinom druge deonice – 25:17.

Heroj iz senke je za srpski tim u trenucima krize bio Nikola Bundalo. Krilni centar je uhvatio nekoliko izuzetno značajnih skokova, pogodio trojku i tako omogućio gostima da ponovo priđu na posed zaostatka.

Ipak, sopstveni propusti ponovo su bili kobni po Srbiju. Orlići su igrački bili bolji, kvalitetniji tim, ali konstantno nekoliko poseda u rezultatskom minusu. Jednostavno šutersko izdanje Plavih nije bilo na uobičajenom nivou, a procenti ispod svakog proseka posve frustrirajući. Nervoza je uticala i na neiznuđene greške, a protivnik dovoljno spreman da kazni veliku većinu propusta. Čak sedam promašenih slobodnih bacanja u prvom poluvremenu, uz mizernih 31 odsto iz igre, rezultovali su i opipljivim, ali opet i relativno lako dostižnim minusom – 32:40.

Beznađe Orlića se nastavilo i po povratku igrača iz tunela. Srbija je i dalje promašivala sa distance, ali i linije penala, a rezultatski deficit polako „bežao“ iz domena dostižnog.

Nije Srbiji mnogo pomogao ni domaćinski kriterijum suđenja, koji favorizovao Slovence i dopuštao im da budu izuzetno agresivni u odbrani. U tren oka izabranici Nemanje Jovanovića su se našli u debelom minusu – 33:48.

Slovenci su mučili rivala iz reketa, u jednom trenutku imali i više nego duplo veći broj pogodaka pod košem, što je uobičajeno bila glavna prednost sroskog tima. Ne i u velikom finalu.

Andreja Lučića je jednostavno pojeo pritisak – plejmejker Mege je nestao u finalu, bio prkatično bez učinka… U izostanku doprinosa glavnog ofanzivnog motora, Orlići nisu imali idedje u napadu, a srećni i pre svega smireni Slovenci su pogađali teške šuteve i konstantno uvećavali prednost.

Pokušala je Srbija da se približi u smiraj treće deonice, stigla do minus 11, ali su domaćini sa dve vezane trojke ponovo otišli na ogromnih – 63:46.

Imala je Srbija još jedan trzaj početkom poslednjeg kvartala, ali bilo je to isuviše malo, isuivše kasno… Kako to obično i biva za nedovoljno dobru igru kazna je stigla i kroz „nemoguće“ pogotke rivala. Vanserijskim trojkama Slovenaci su Srbiji pretili i potpunim debaklom. Sve u svemu, izdanje izabranika Nemanje Jovanovića bilo je nedostojno meča za trofej. Raspala se igra Orlića u nedelju uveče. Slovenija je, s druge strane, bila dovoljno kvalitetan rival da to iskoristi i podigne trofej evropskog prvaka. Čekalo se samo na završno oglašavanje sirene, posle koga je domaćin slavio prilično ubedljivo – 84:65.

Dvorana: Stožice. Sudije: Paulo Markes, Marius Kiulini, Čes van Lui.

SLOVENIJA: Ciperle 2, Grošić 12 (4 sk, 3 il), Pađen 14 (6 as, 3 il), Bolhar 6 (4 sk, 3 as), Zdravković 6 (3 as), Hrabar 18, Lapajne 2, Plut 1, Menić 10 ( sk), Petkovski 13 (5 sk, 7 as).

SRBIJA: Popović 3, Džepina 10 (9 sk, 3 as), Radović, Tofoski 7 (5 sk, 3 as), Đurić, Lučić 5, Bošnjaković 3 (3 sk, 4 il), Šojić 13 (8 sk), Bundalo 5, Stanojević 10 (6 sk), Ostojić, Šuput 9 (5 sk, 4 as).

Džepina u idealnoj petorci

Nikola Džepina je odigrao Fenomenalan turnir. Sjajni centar je bio i jedina konstanta Srbije u finalu gde je ubacio 10 poena, uz devet skokova i tri asistencije, a za briljantna izdanja nagrađen je i mestom u idealnoj petorci turnira.

Džepina je prosečno beležio 13,9 poena, uz 6,6 uhvaćene lopte i 2,3 asistencije po meču. Takođe, krilni centar Univerziteta Vašington je davao i ogroman doprinos u defanzivi, beleživši dve blokade po meču.

Nedostajali Drezgić, Srzentić, Vojinović, Đurić…

Srbija je na Prvenstvo Evrope došla oslabljena, a neki od izostanaka su se i te kako osetili u finalnom meču sa Slovenijom. Pred turniru su na spisku bili još i igrači seniorskog iskustva poput Save Drezgića i Ognjena Srzentića – prvotimaca Mege prethodne sezone, kao i MVP-ja KLS-a, Aleksandra Vojinovića, ali i Save Đurića… Ipak, zbog zdravstvenih problema nisu pošli put Ljubljane, što je na kraju skupo koštalo srpski tim.Šut s distance izdao Plave

Orlići su izgradili dosta dobrih akcija, ali ih i upropastili katastrofalnim šutem za tri poena. Izabranici Nemae Jovanovića su pogodili samo pet puta van linije 6,75 i to iz čak 30 pokušaja. Procenti od 17 odsto za tri, 32 odsto iz igre i samo 66 sa linije penala bili su jednostavno nedopustivi za finalnu utakmicu.