Era promena ili promena ere

Aktuelna svetska kriza ozbiljno je uzdrmala ekonomski model kapitalizma i vladavinu jednog svetskog centra. Ne verujem da sam neumereni optimista ako promene nastale kao posledica globalne krize upoređujem s promenama koje su nastajale rušenjem Berlinskog zida. Tada su se, rušenjem jednog iščašenog društvenog sistema i ideološke podele sveta, otvarale perspektive demokratije i novog svetskog poretka. Svet je odahnuo jer nije morao više da živi u strahu od ideološke tiranije i pretnji hladnim ratom. Međutim, taj period koji je trajao oko dve decenije nije opravdao sva očekivanja. On se na neki način zaglibio u neoliberalnom ekonomskom modelu kapitalizma i unipolarizmu u međunarodnim odnosima. Zato je logično pitanje: U čemu je bitna razlika između prethodnog i sadašnjeg preokreta? U tome što se u ranijem vremenu rušila neostaljinistička ideologija i sistem, dok su sada na propitivanju kapitalizam, globalizam i demokratija, stvari koje su sadašnjost i budućnost ovog sveta. Pokazuje se, naime, da propast realnog socijalizma nije i „kraj istorije” i početak lagodne egzistencije liberalne demokratije, po Fukojaminom uzoru. U prvom slučaju sistem je odlazio u prošlost, u drugom slučaju „generalni remont” uslov je budućnosti postojećeg. Istina, još se nisu razbuktale rasprave o tome šta bi se sve moglo očekivati u budućnosti, ali velika očekivanja i nadanja u promene su tu.

Neko je s pravom rekao da ovo nije era promena već promena ere. Na vidiku su doista krupne promene. Prvo što pada u oči jeste da se sve vodeće svetske sile, koje su do juče mislile da mogu same da rešavaju svoje i svetske probleme, sada obraćaju jedna drugoj za saradnju,(Kina i SAD, EU traži partnersku saradnju sa Rusijom itd.). Uviđanje da je uzajamna pomoć i saradnja put za izlaz iz krize,a ne nadmetanje za svetsko gospodstvo, predstavlja mogući okvir za stvaranje jednog drugačijeg svetskog poretka nego što je bio do sada.

Iskidane su niti obnavljanja novog hladnog rata. Princip sile koji se šepurio preventivnim ratovima i dvostrukim standardima gubi prestiž pred principom sporazumevanja, diplomatije i tolerancije (Klintonova u Kini daje prednost kooperaciji nad konfrontacijom), pokopavaju se recidivi sukobljavanja ideološki podeljenog sveta, nestaje svet uređivan iz jednog centra, rađa se policentrična struktura.

Na dnevnom redu su rehabilitacija i tržišta i liberalne demokratije. Svet se suočava sa novim i starim idejama kao odgovorom na pitanje kako premostiti krizu.

Najveća novina koja daje zamah novim idejama je ekonomska međuzavisnost sveta, najvidljivija u odnosima SAD i Kine, koja potpuno anulira nekadašnje ideološko neprijateljstvo „kapitalizma i komunizma”. Pitanje je svakako da li je to privremena pojava, izraz duboke globalne krize ili će od toga ostati i nešto trajnije za budućnost. U svakom slučaju, to je nešto što ohrabruje,daje nove nade.

U zapadnoevropskim zemljama liberalnog kapitalizma događa se reaktualizacija Marksa i njegovog ,,Kapitala” u rešavanju aktuelne svetske krize.U tim zemljama Marks je u stvari kao protivnik bivao uvažavan, nikada nipodaštavanniti je bio meta antikomunističkih kampanja, kao što se to događalo s njegovim učenjem u zemljama bivšeg socijalizma. Ne mislim da smo na putu povratka marksizma na postolje svetske ideologije,pa ni na putu obnavljanja antikomunizma.Ne mislim da su iščezle razlike između kapitalizma i socijalizma,posebno u oblasti ljudskih prava,ali mislim da će se o svemu tome moći da raspravlja na civilizovaniji način nego do sada.

Druga velika novina je u tome što se izlaz iz krize ne sagledava u ratovima ili revolucijama. I tamo gde se pretpostavlja zamena kapitalizma nekim oblicima socijalizma ostaje se u granicama mirnog rešenja krize. U sredinama gde se ništa nije moglo menjati bez prolivanja krvi društveni reformatori izjavljuju: ,,Zbogom oružje, dobro došla demokratijo”. Na idejnom planu to je razlika između „komuniste” i „socijaldmokrate”, između realsocijalizma i demokratskog socijalizma.

publicista