Ko može da zaustavi Marin le Pen na izborima 2027. godine

PARIZ – Mogućnost da se Marin le Pen kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine značajno menja političku računicu u Francuskoj, ali još ne znači da je njen put do Jelisejske palate otvoren. Liderka Nacionalnog okupljanja ostaje jedan od najozbiljnijih pretendenata na mesto šefa države, dok će konačan ishod u velikoj meri zavisiti od toga ko će joj se suprotstaviti u drugom krugu i da li će uspeti da pridobije birače izvan tradicionalnog desnog korpusa.

Le Penova ulazi u naredni izborni ciklus sa snažnijom političkom bazom nego u prethodnim predsedničkim trkama. Nacionalno okupljanje više nije stranka ograničena na protestne glasove, već organizovana politička sila sa razvijenom infrastrukturom, značajnim brojem poslanika i sve većim uticajem među radničkim, ruralnim i ekonomski nezadovoljnim slojevima francuskog društva.

U njenu korist ide i opšte pomeranje francuske politike udesno, posebno kada je reč o migracijama, bezbednosti, nacionalnom suverenitetu i odnosu prema institucijama Evropske unije. Teme koje je Nacionalno okupljanje godinama pokretalo sa političke margine postepeno su postale deo programa i retorike stranaka centra, što pokazuje da je Le Penova već ostvarila značajan uticaj na politički pravac zemlje, čak i bez pobede na predsedničkim izborima.

Ipak, njena najveća prepreka ostaje drugi krug, u kojem su se do sada različiti politički tabori ujedinjavali kako bi sprečili dolazak Nacionalnog okupljanja na vlast. Taj takozvani republikanski front danas je oslabljen, ali nije potpuno nestao. Le Penova bi zbog toga morala da proširi podršku među umerenim konzervativcima, razočaranim centristima i biračima koji se ne identifikuju sa njenom strankom, ali su nezadovoljni dosadašnjim upravljanjem zemljom.

Najpovoljniji protivnik u drugom krugu za nju bi bio lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon. Njegova izrazita polarizujuća politika mogla bi da podstakne značajan deo umerenog i konzervativnog biračkog tela da podrži Le Penovu kao prihvatljiviju opciju. U takvom izbornom duelu ona bi imala mogućnost da se predstavi kao kandidat reda, državnog suvereniteta i institucionalne stabilnosti.

Znatno teži protivnici mogli bi da budu bivši premijeri Eduar Filip i Gabrijel Atal. Obojica pripadaju širem centrističkom prostoru, imaju iskustvo u izvršnoj vlasti i mogli bi da računaju na podršku dela umerene desnice, liberalnog centra i birača levice koji bi u drugom krugu ponovo glasali protiv Nacionalnog okupljanja.

Filip bi za Le Penovu mogao da predstavlja posebno ozbiljan izazov jer ima prepoznatljivost, političko iskustvo i mogućnost da se distancira od nepopularnih delova nasleđa Emanuela Makrona, a da istovremeno zadrži podršku umerenih i ekonomski liberalnih krugova. Atal bi, sa druge strane, pokušao da mobiliše mlađe birače i očuva makronistički blok, ali bi njegova bliska povezanost sa sadašnjom vlašću mogla da bude i značajan teret.

Predsednički izbori 2027. godine zbog toga neće biti samo novi pokušaj Marin le Pen da osvoji Jelisejsku palatu, već i borba za nasleđe Makronovog političkog sistema. Francuska ulazi u period u kojem će se odlučivati da li će centar pronaći kandidata sposobnog da ponovo objedini protivnike Nacionalnog okupljanja ili će dugogodišnje nezadovoljstvo građana konačno dovesti do promene vlasti.

Le Penova ima realnu priliku kakvu do sada nije imala, ali njena pobeda nije neizbežna. Ona će zavisiti od sastava drugog kruga, sposobnosti njenih protivnika da se ujedine i od toga da li će Nacionalno okupljanje uspeti da ubedi većinu Francuza da više nije samo stranka protesta, već politička snaga spremna da preuzme odgovornost za upravljanje jednom od vodećih evropskih država.