Nivo duše

Da li volite stare engleske romane D. H. Lorensa ili Tomasa Hardija? U njima je uvek oblačno, pada kiša, žene su „žudnjom bičevane”, a muškarci „smrti naklonjeni”. Ako je odgovor potvrdan, onda je novi album Alele Dajen „To Be Still” ploča za vas. Ponuđena muzika ima takvu atmosferu. Počinje tamo gde se završavaju ploče klasičnih britanskih folk rok izvođača kao što su sastavi „Fairport Convention” i „Pentangle”, odnosno Vašti Banijan ili Nik Drejk.

Zanimljivo je da je Alela Dajen iz Kalifornije, iz gradića Nevada Siti, važnog mesta iz doba zlatne groznice, kasnije poznatog hipi staništa. Činjenica da je spomenuti grad rodno meste i Džoane Njusom, najinteresantnije nove američke folk heroine, verovatno je posledica takve istorije.

Album „To Be Still” pokazuje da su predviđanja magazina „Mojo” da će Alela Dajen biti jedno od najvećih otkrića u 2009. godini bila ispravna. Ploča je posvećena „borovima, reci i okeanu”. Radi se o zbirci od jedanaest pesama u klasičnom folk ključu. Usamljenik suočen sa prirodom glavni je lik. Njegova razmišljanja i osećanja prevedena su na jezik folk muzike. Osnovni ton je melanholičan. U Alelinom glasu se prepoznaju sve velike folk pevačice, od Sendi Deni i Džeki Mekši do Bet Orton i Kristine Herš.

Pesme podsećaju na one koje su američki pioniri pevali oko logorskih vatri. Nežna glisanda pedal stil gitare, setni zvuci violine, suptilne udaraljke i misteriozni tonovi violončela tvore podlogu preko koje klizi mirni i sigurni glas Alele Dajen. Numere „Dry Grass And Shadows”, „White As Diamonds”, „The Alder Trees” i druge kao da su doputovale iz prošlih vremena s namerom da savremenog „slušača” rok muzike podsete da je na „nivou duše” uvek isto: slomljenom srcu potrebna je uteha, a usamljeniku drug i brat. Duet sa kultnim folk autsajderom Majklom Harlijem u numeri „Age Old Blue” pojačava utisak samosvojnosti i artističke hrabrosti.

Da bi se stvarala ovakva muzika potrebno je, pored talenta i posvećenosti, odlično poznavanje muzičkog nasleđa. Prošlogodišnjim nastupom na albumu „The Silence of Love” kalifornijske ad hok skupine „Headless Heroes”, Alela je pokazala da je verzirana u toj oblasti. Pevajući pesme drugih autora (Danijel Džonston, Nik Kejv i drugi), omogućila je auditorijumu da ponovo oseti neke zaboravljene emocije.

Alela Dajen je u visokokodiranoj oblasti, opterećenoj predrasudama i sujetama kakva je rok muzika, pronašla svoj put. Ko krene za njom doći će do imaginarnog ogledala u kojem će ponovo ugledati samog sebe. Čini se da je taj trip upravo ono što savremenom konzumentu rokerskih artefakata potrebno u ovom trenutku.