Istočna Evropa strahuje od gvozdene zavese EU

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 1. marta − Lideri država Evropske unije sastali su se danas u Briselu na vanrednom samitu posvećenom ekonomskoj krizi, u nadi da će posle nedelja koje su protekle u strahu od protekcionizma i podela, ipak postići preko potrebno zajedništvo. Produbljivanje recesije nateralo je neke zapadne zemlje, pre svih Francusku, da razmišljaju o zaštitnim merama za svoje banke i auto-industriju ne vodeći mnogo računa o drugima, što je izazvalo priličnu paniku na istoku EU.

Bojazan od stvaranja „nove gvozdene zavese koja bi podelila Evropu na pola”, kako je uoči samita rekao mađarski premijer Ferenc Đurčan koji smatra da EU to ne sme dozvoliti, došla je kao posledica najavljenih protekcionističkih mera za francusku auto-industriju, koje predviđaju zatvaranje pogona u istočnoj Evropi.

Češki premijer Mirek Topolanek pozvao je, najavljujući samit, svoje kolege iz EU da uprkos recesiji ne dopuste da se Evropa ponovo podeli, politikom protekcionizma i stvaranja „svog suseda prosjakom”.

„Ne želimo nove linije podele, ne želimo Evropu podeljenu na sever i jug, ili na istok i zapad. Slediti politiku koja od komšija pravi prosjake je neprihvatljivo. EU će prevladati krizu samo ako budemo delovali zajedno na usklađen način”, kazao je Topolanek, čija zemlja predsedava šestomesečnom rotirajućem predsedništvu EU.

Strah od podele na istok i zapad EU, kao i od isticanja razlike između malih nacija i velikih naroda, potvrdili su lideri devet država EU iz centralne i istočne Evrope, koji su se sastali da bi zauzeli zajednički stav pred današnji veliki samit. Mađarska je predložila „multilateralni evropski program stabilizacije i integracije” za podršku ekonomijama istočne i centralne Evrope. Đurčanj je ocenio da će za refinansiranje potreba centralne Evrope u ovoj godini biti potrebno oko 300 milijardi evra. „Dobro bi bilo ako odgovor EU na krizu bude odgovor svih 27 zemalja, a ne samo nekih članica”, kazao je Mikolaj Dovgilevič, poljski ministar za evropske poslove.

Koliko je podela EU zaista realna opasnost, upozorili su juče vodeći britanski pisani mediji. U uvodniku „Gardijana” napominje se da kriza u EU ima tri prstena, evrozonu, istočne članice EU i zemlje izvan EU (kao primer je navedena Ukrajina), dok „Indipendent” upozorava da bi domino efekat sloma ekonomija zemalja istočne Evrope mogao vratiti te zemlje nazad pod okrilje Rusije. To bi prema „Indipendentu” značilo „gubitak svih geopolitičkih dobitaka za EU od pada gvozdene zavese”. Predsednik EK Žoze Manuel Barozo naglasio je pred samit da su snaga i mere unutrašnjeg tržišta EU glavni izvor uspeha i napretka Unije, a da unutrašnje tržište, produktivnost i konkurentnost treba da budu putokaz za izlazak iz ekonomske krize.

Kao predstavnici stare i nove Evropske unije u centru verbalnog sukoba nastalog zbog najave protekcionizma našle su se Francuska i Češka. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, ponudio je plan po kojem će njegova država pozajmiti po tri milijarde po povoljnim uslovima otplate svojim proizvođačima automobila PSA Pežo, Sitroen i Reno, uz obećanje da neće zatvarati pogone u zemlji i seliti ih na jeftinije lokacije „u Češkoj ili drugde”. To je nešto blaži predlog od prethodnog koji je odbila i Evropska komisija, i po kojem se predviđalo gašenje pogona na istoku i njihov povratak u zemlju. Ali partneri sa istoka i dalje optužuju da je to „privredni nacionalizam”. Sektor automobilske industrije u EU jedan je od onih koji su najviše stradali zbog ekonomske krize, jer nezaposlenost raste, a poverenje potrošača i ulagača, kao i potražnja za kolima drastično opadaju. Automobilska industrija je istovremeno jedan od stubova privrede EU sa oko 12 miliona zaposlenih. 

U nameri da ublaži napetosti pred vanredni samit, EK je saopštila juče da je zadovoljna garancijama Pariza i da francuski plan za pomoć posrnulom automobilskom sektoru nije protekcionistički. Francuski državni sekretar za industriju Luk Šatel ocenio je da „mere za podršku sektoru auto-industrije nisu u suprotnosti sa načelima unutrašnjeg tržišta”. 

Prema nacrtu zajedničkog saopštenja lidera EU sa današnjeg samita, oni će se obavezati da stave svoje veliko jedinstveno tržište u srce svojih planova ekonomskog oporavka. U toj zajedničkoj izjavi oni pozivaju na maksimalnu moguću upotrebu jedinstvenog tržišta kao motora za oporavak, privredni rast i nova radna mesta.