Ram za uspešan biznis

Kako će se u Srbiji poslovati u narednoj godini? Da li su monetarna i fiskalna politika koje su skrojile ekonomske vlasti podsticaj ili prepreka bržem privrednom rastu? Šta država može da učini za privredu i privreda za državu? Kako da još ranjiva srpska ekonomija postane konkurentnija? Koji su najveći izazovi  u završnici  privatizacije? Da li je za Srbiju bolje da biznis i politika budu u "braku" ili da se mirno razvedu? Na ova i druga pitanja, na jučerašnjem okruglom stolu Politikinog poslovnog kluba "Poslovanje u Srbiji 2008", mišljenja su sučelili predstavnici države, ekonomske struke i privrede.  

O "finansijskom ramu" za narednu godinu govorio je ministar finansija Mirko Cvetković, konstatujući da je predlog budžeta za 2008. istovremeno kritikovan zbog velikih i malih plata.

– Ekonomisti i stručna javnost upozoravaju da je javna potrošnja prevelika i da je treba srezati, dok građani štrajkuju, indirektno tražeći povećanje javne potrošnje. Kreatori fiskalne politike su tako između dve vatre. Kompromis je, ukoliko ga ima, načinjen zbog približavanja Srbije Evropskoj uniji, a ne u smislu dnevne politike – objasnio je Cvetković.

Prema rečima Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, ključ ekonomske stabilnosti države je u strukturnim promenama u privredi, a ne u fiskalnim i monetarnim merama čije je dejstvo kratkotrajno. U tom smislu, napominje, neophodno je do kraja sledeće godine okončati privatizaciju, a besplatna podela akcija biće podsticaj i za regionalno pozicioniranje Beogradske berze.

Međutim, na Dinkićev predlog reagovao je Milan Parivodić, ekonomski savetnik premijera. Kaže, ne razume toliku finansijsku gimnastiku zbog predloga koji će građanima doneti po sedam evra u proseku, koliko vrede jedne cipele, kako je izračunao Parivodić. Međutim, kalkulacija ministra Dinkića nešto je drugačija: građani će dobiti  po oko 1.000 evra.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, svestan je da je pred Srbijom u narednih pet godina težak zadatak – priprema privrede i države za ulazak u Evropsku uniju. Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, zamerio je vladi što se više bavi politikom nego ekonomijom, dok je Danko Đunić, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" od države zatražio i neku vrstu zaštite od "neosnovanih i nekritičkih optužbi" biznismena u javnosti.

Dejan Cvetković i Srđan Janićijević, predstavnici Američke privredne komore u Srbiji, odnosno Saveta stranih investitora, insistirali su, sem na stabilnosti i sigurnosti, na predvidivosti uslova za  poslovanje.

-----------------------------------------------------------

Dva mita o kursu

Diana Dragutinović, viceguverner Narodne banke Srbije, istakla je da se u svom radu često sreće sa dva mita koja je čula od privrednika.

– Prvi je da se monetarnom politikom može stimulisati proizvodnja, odnosno da centralna banka treba zbog izvoznika da brani evro. Istraživanja su pokazala da takve mere ne povećavaju izvoz, već samo inflaciju. Drugi mit koji ovde važi je da obezvređivanjem vrednosti dinara možete povećati konkurentnost naše privrede. U Brazilu je, primera radi, nacionalna valuta ojačala za 50 odsto, pa se niko ne buni – kazala je ona.

Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista, upozorio je da se privrednici koji izvoze ne bave obezvređenim kursom evra, već insistiraju na realnom odnosu valuta. U suprotnom, oni će poslovati s gubicima.