Čvrsta veza mafijaških klanova na Balkanu

Mafijaški klanovi u Bosni, Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji su izuzetno dobro povezani u krijumčarenju droge i cigareta, trgovini oružjem, pranju novca i trgovini ljudima.

Narkobosovi ozbiljno utiču i na vlasti u zemljama zapadnog Balkana.

Ovo su samo neki od zaključaka vašingtonskog Institut za istraživanja centralnoazijskih i evropskih pitanja.

Ovaj institut je zapravo obelodanio ono na šta u poslednjih nekoliko godina ukazuju policije zemalja regiona zapadnog Balkana.

Poznato je, naime, da kriminalcima iz regiona nije zasmetalo rasparčavanje Jugoslavije, već da su im konflikti na ovim prostorima više nego išli u korist. Svojevremeno, nedostatak odgovarajuće zakonske regulative i nedovoljno bezbedne granice, omogućili su im da razviju svoje prljave poslove i povežu se jače nego ikada zarad što većeg profita.

U analizi vašingtonskog instituta, Crna Gora je posebno označena kao država preko koje se iz srednje Azije i Južne Amerike, a posebno Avganistana, krijumčare heroin i kokain. Odatle se droga prebacuje u BiH, a onda balkanskom rutom dalje prema zapadnoj Evropi. Putevi kokaina su nešto drugačiji. Ruta za šverc kokaina kreće iz Kolumbije, a u Evropu prvo stiže u crnogorsku luku Bar, italijansku luku Doja di Tauro i slovenačku luku Kopar.

Otvorena je i nova ruta – iz Kolumbije se u tonama kokain prebacuje do zapadne Afrike, potom u Tursku, a onda se doprema u Crnu Goru i BiH.

Prema oceni vašingtonskog instituta, region zapadnog Balkana je plodan za šverc kokaina, a čak 80 odsto svetske količine potiče od kolumbijske narkomafije. Istraživanje je otkrilo da su šverceri kokaina iz balkanskih zemalja sa medeljinskim klanom u Kolumbiji, povezani preko jednog državljanina bivše Jugoslavije.

Heroin je, kako su ocenili američki stručnjaci, lako dostupan na evropskom tržištu, dok je njegova cena u većini zemalja prilagođena prosečnim primanjima. Zaplenjeni heroin u Evropskoj uniji stiže iz srednje Azije, a njegova ruta vodi od Irana preko Turske, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hrvatske.

Stručnjaci američkog instituta ukazuju i na problem pranja novca i napominju da su zemlje zapadnog Balkana pogodne da se novac zarađen kriminalom ubaci u legalne finansijske tokove.

– Pranje novca više nije jednosmerna ulica, to je proces u kojem novac može iz jedne države da izađe i vrati se „čist” za samo nekoliko minuta. Kupovina nekretnina i pokretanje krupnih legalnih poslova od čelnih ličnosti iz struktura organizovanog kriminala posebna je okolnost. To je postao način da vodeći ljudi mafije u zemljama zapadnog Balkana ostvare jak uticaj na vladu i društvo, što je vrlo opasno – upozorio je američki Institut.

U ovom izveštaju je akcentovano prisustvo takozvanog havala – sistema za pranje novca na zapadnom Balkanu, koji se odnosi na ostavljanje novca između posrednika u državama regiona, a koji se kasnije bez problema integriše u zakonite poslove.

– Finansijske transakcije bi trebalo da budu pažljivije kontrolisane. S obzirom na tehnološki napredak, brisanje inkriminisanih podataka od strane ljudi upletenih u te nezakonite radnje dešava se u vremenu koje se meri minutima napominje se u izveštaju.