U Beogradu pijaca skuplja od prodavnica

Za kupce – posebno u Beogradu – radnje su sve isplativije od pijaca jer su razlike u cenama u korist supermarketa sve veće kada je reč o nekim od osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Ovaj trend primetan je već nekoliko godina, ali su razlike u cenama sada sve izraženije.

Cene poljoprivrednih proizvoda već godinama se značajno razlikuju među gradovima u Srbiji, a za potrošače je takođe još važnije da li se povrćem i voćem snabdevaju u radnjama ili na pijacama.

I dok se po osnovni zeleniš i sezonsko voće nekada tradicionalno odlazilo na tržnice gde su cene bile pristupačnije, sada to više nije pravilo, naročito u glavnom gradu, dok u manjim mestima pijace i dalje važe za jeftinije.

Ovo potvrđuje i poslednji izveštaj koji je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), a koji obuhvata i upoređuje cene: krompira, pasulja, crnog luka, slatkog kupusa, očišćenih oraha i jabuka. Svih šest proizvoda u prvoj sedmici jula bili su jeftiniji u prodavnicama u Beogradu nego na pijacama.

Reč je o najčešćoj ceni u gradskoj sredini, a razlike su bile ogromne. Krompir je, recimo, u prodavnici koštao 99 dinara, a na pijaci 150. Crni luk su potrošači u radnjama plaćali 69,9 dinara, a na tezgama 100, a najdrastičnija razlika bila je kod cene pasulja koji je u prodavnici koštao najčešće 239,99 dinara, a na pijaci 500.

Direktna nabavka od dobavljača i skraćivanje lanca prodaje uz dugoročne ugovore i obaveze oba učesnika u trgovanju dovodi do nižih cena u prodavnicama u velikim gradovima. Pijaca gubi trku jer je sve više posrednika dok roba stigne do kupaca. U manjim gradovima, gde na tezgama još svoje proizvode direktno prodaju proizvođači, potpuno je obrnuto. Tako je recimo u Vranju – suprotno od Beograda – cena ovih šest poljoprivrednih proizvoda bila niža na pijaci nego u prodavnici, ali te razlike u cenama nisu toliko izražene. Potrošači iz Vranja su takođe značajno jeftinije plaćali ovu robu od Beograđana. Luk je u prodavnici koštao 69,9 dinara, a na pijaci 60, očišćeni orasi u supermarketu 960, a na pijaci 950 dinara, dok je cena pasulja u trgovini bila 320 dinara, a na tržnici 300.

Cene na malo poljoprivrednih proizvoda snimaju se dva puta mesečno, na pijačni dan koji pada u periodu 1–7. i 15–21. u mesecu. Beleže se u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom. Zavisno od godišnjeg doba, evidentiraju se cene najvažnijih, odabranih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Za svaki proizvod biraju se po tri cene: najčešća, najniža i najviša cena. Najčešća cena u prodavnici ili na pijaci jeste ona po kojoj se određeni proizvod prodaje u najvećim količinama, navode u RZS.