Amerika nišani nuklearnu instalaciju Irana

Američko-iranski sukob trajaće najmanje do 30. septembra, i vrlo brzo će dobiti nove oblike i šire razmere. Svetsko tržište nafte došlo je juče indirektno do tog zaključka pažljivim čitanjem izjave Pita Hegseta, američkog ministra odbrane, o Pentagonovoj proceni troškova rata SAD protiv Irana od izbijanja 28. februara „do 30. septembra ove godine”.

Naime, uz 18 poginulih vojnika, više od 500 ranjenih (oko 100 u najnovijoj ratnoj rundi od 11. jula), Ameriku ovaj sukob sa Iranom zvanično košta oko 37,5 milijardi dolara. U tu sumu inače nisu uključeni troškovi sanacije štete na američkim vojnim instalacijama, oštećenim u dosadašnjim udarima Iranaca.

Hegset je u Senatu SAD u utorak naveo da će Pentagonu za istu namenu biti neophodno još oko 67,1 milijardu dolara, izgleda mimo proračuna do 30. septembra. Šta bi sve vojno mogao da učini toliki novac, još deluje neizvesno.

Posle tih vesti svetske berze nafte oštro su juče podigle cenu barela brenta na oko 95,24 američka dolara (najviši nivo od 11. juna), dok je galon benzina u SAD ponovo premašio četiri dolara. Uz Hegsetov novoobjavljeni troškovnik, tome su doprinele i najnovije pretnje Vašingtona i Teherana, da „najluđe” možda tek predstoji.

Naime, američki predsednik Donald Tramp najavio je da bi vojska SAD mogla „vrlo uskoro i vrlo snažno” da udari po oblasti Kolang Gazla u centralnom Iranu, poznatoj i kao planine Pikaks. To zato što je Iran, „tamo možda pomerio”, u podzemne tunele na dubini i od 140 metara, komponente kritične za dalje obogaćivanje uranijuma, preneo je „Fajnenšal tajms”.

Prema šefu Bele kuće, i iransko nuklearno postrojenje „Natanc” u neposrednoj blizini oblasti Kolang Gazla će „vrlo brzo postati meta”. Nakon združenih dejstava SAD i Izraela, Donald Tramp je objavio da je taj nuklearni objekat „potpuno uništen”.

U međuvremenu, pored simultanih dejstava po „avionskim hangarima, skladištima dronova, pomorskim vojnim sredstvima, vojnim operativnim centrima i logističkom infrastrukturom, američka vojska je juče gađala tri cilja u iranskoj provinciji Bušer, gde se nalazi jedina komercijalna nuklearna elektrana u toj zemlji”, navela je Centralna komanda vojske SAD (CENTCOM).

Prema saopštenju CENTCOM-a, glavni cilj ovih operacija, 11. dan zaredom, jeste smanjivanje sposobnosti Irana da ugrožava civilnu plovidbu Ormuskom prolazom. Naime, više od 30 trgovačkih brodova, mahom tankera, našlo se ovih dana na meti iranskih nišandžija, zbog nepoštovanja novouspostavljenog pravilnika (i cenovnika) Teherana za nesmetanu plovidbu strateškim prolazom kojim je do pre rata u svet odlazila petina neophodne nafte.

Američka mega investiciona banka Goldman Saks procenjuje da će barel brenta koštati i 120 dolara, ukoliko se poremećaji plovidbe Ormuskim prolazom nastave i u četvrtom kvartalu ove godine.

Dok Amerikanci tuku po ciljevima u Iranu, prete i spominju mirovni dijalog, Iranci takođe ne odbacuju razgovore sa Vašingtonom, dok uporedo razrađuju varijante odgovora na atake.

Ukoliko SAD udare po nuklearnim instalacijama u izgradnji u pomenutoj oblasti, Iran će to smatrati „velikom eskalacijom i širenjem sukoba”, najavio je Esmail Bagei, portparol Ministarstva spoljnih poslova. Osim već niz „markiranih” meta u Jordanu (vojne baze) i Bahreinu (data centar „Amazona”) i niza ciljeva u Kuvajtu (postrojenja za desalinizaciju vode, međunarodni aerodrom), u Iranu, kao i u SAD, pojavljuju se predlozi za kopnenu invaziju...

S one strane Atlantika, američki general Den Kejn, predsednik Združenog komiteta načelnika štabova vojske SAD, upozorio je članove Senata SAD da „vazduhoplovne snage imaju svoje limite”, odnosno da ne mogu same da donesu pobedu u ratu. Da li to implicira upotrebu kopnenih snaga, još deluje vrlo neizvesno.

Duž istočnih obala Persijskog zaliva, u Iranu uveliko se razvija diskusija o potencijalnom odgovoru u slučaju američkog udara na nuklearna postrojenja u oblasti Kolanga Gazla.

„Ako Amerikanci okupiraju našu teritoriju, mi ćemo bombardovati našu teritoriju. To je logika rata”, poručio je brigadni general iranske vojske Mohamad Akramini. Bivši iranski šef diplomatije Manučeher Motaki, danas narodni poslanik, založio se za dalje udare po bazama SAD u regionu i „kidnapovanje američkih vojnika”.

Ako Amerikanci krenu u osvajanje Harga, ostrva sa ključnim iranskim petroinstalacijama, gađaćemo ih iz Semnana, Zahedada, Isfahana, najavio je iranski parlamentarni poslanik Ahmad Ardastani. Spekulacije su i da bi u slučaju američkog napada na atomsku instalaciju, Iranci krenuli da zauzmu najveće kuvajtsko ostrvo Bubijan (836 kvadratnih kilometara), na krajnjem severu Persijskog zaliva.

Istovremeno, s krajnjeg jugozapada Arabijskog poluostrva stižu zloslutni obaveštajni podaci.

„Jemenski Huti spremni su da raketama i dronovima napadnu brodove nadomak Bab el Mandeba”, navodi Pomorski informativni centar SAD.

Proširivanje ratnog fronta iz oblasti Ormuskog prolaza u arenu na južnim prilazima Crvenom moru, prema Suecu i Sredozemnom moru, za svetsko tržište nafte jedan je od najmračnijih mogućih scenarija.

Teheran upozorava Sofiju

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei upozorio je zvaničnu Sofiju da bi svako učešće u olakšavanju potencijalne američke vojne akcije protiv Irana predstavljalo saučesništvo u agresiji i ratnim zločinima, nakon izjava bugarskog premijera Rumena Radeva o preispitivanju američkog zahteva za stacioniranje vojnih aviona u zemlji, prenela je agencija „Ilna”.

Koliko 17. juna zvanični Vašington istakao je zahtev za raspoređivanje američkih ratnih aviona u Bugarskoj.

„Bugarska vlada će zatražiti od parlamenta da odobri raspoređivanje do osam američkih aviona za dopunu gorivom u vazduhu na vazduhoplovnoj bazi ’Bezmer’, nakon zahteva Vašingtona za podršku operacijama na Bliskom istoku”, prenela je Anadolija izjavu bugarskog premijera.