Prosečan rod pšenice, suša ugrožava kukuruz

Subotica – Očekivanja ratara su bila viša, ali kada je urađen račun ovogodišnje žetve strnih kultura pokazalo se da je ova godina bila prosečna i da prinos u klasovima nije bio ništa izdašniji nego prethodnih leta. Na njivama u kolini Subotice pod pšenicom je bilo oko 20.000 hektara i ostvaren je prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru. Rod ječma takođe je bio prosečan sa oko šest tona po hektaru.

„Prinosi na parcelama pod pšenicom kretali su se od četiri do sedam tona, a razliku je pravila količina padavina”, kaže za „Politiku” Damir Varga, direktor Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Subotici.

Najbolje je pšenica rodila u atarima sela Bajmok, Tavankut, Đurđin i Novi Žednik, jer su ovi delovi subotičkog područja imali najviše kiše. Severni deo grada, okolina Šupljaka, Gabrić i Orom nisu dobili dovoljno padavina, te samim tim i rod je niži.

„April je bio sušan, a u maju je u zavisnosti od regiona palo negde 20, a ponegde i 100 litara kiše. To je presudno uticalo na visinu prinosa kod strnih kultura”, kaže Varga.

Dobar rod imala je uljana repica sa tri tone po hektaru. Mada ovu kulturu takođe pogađa suša, raspored i ovih skromnih padavina ipak je bio takav da je omogućio dobar razvoj kulture. Sa cenom do 58 dinara po kilogramu, ratari mogu da budu zadovoljni. Soje ove godine nije bilo u ataru jer ova industrijska kultura teško podnosi nedostatak padavina. Deo ratara na manjim parcelama okrenuo se začinskom i aromatičnim biljkama, poput maka ili kima, ali Damir Varga ističe da je reč tek o nekoliko stotina hektara, da njihovi zasadi nisu dovoljni da bi se održao plodored, te da je reč o unapred dogovorenoj proizvodnji koja je i jedino moguća kod ovih kultura zbog male tražnje.

Poslednja sedmica razvejala je i optimističke prognoze kada je u pitanju rod kukuruza. Ova industrijska kultura sve teže podnosi dugotrajne i jake suše pa je i ratari seju sve manje.

„Od početka jula palo je između 1,6 i šest litara kiše po kvadratnom metru, a u poslednja dva meseca od 14 do 21 litra. Kukuruzu je u mesecima od juna do avgusta potrebno po 100 litara kiše mesečno, u ovom periodu kada se naliva zrno i kada biljka crpi vlagu. Vidljivo je bilo od prošle sedmice da strukovi kukuruza počinju da pate, da se suše donji listovi. To što je ove sedmice nešto niža temperatura i nema tropskih vrelina donosi olakšanje, ali nije dovoljno. Ovo je već peta godina kako imamo sušu”, nastavlja Varga.

Prema rečima stručnjaka, do pre mesec dana kukuruz je bio u mnogo boljoj kondiciji i postojala su veća očekivanja što se tiče prinosa. Trenutno je nezahvalno prognozirati mogući rod, ali je izvesno da ovaj nedostatak padavina u kritičnoj fazi formiranja klipa teško može biti nadoknađen.