Srpsku pravoslavnu crkvu napadaju u celom regionu

Pritisci, lažne sudske presude, devastacija pravoslavnih grobalja i uz sve to udari na Srpsku pravoslavnu crkvu – glavne su poluge u pokušajima etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji i obračuna s našim narodom u regionu, kao što je to slučaj s Federacijom BiH. Za to je ključno i uništenje dokaza da su Srbi i u prošlosti živeli na ovim prostorima. Priština, Zagreb, delovi političkog Sarajeva i elita u Podgorici, a i njihovi inspiratori s više zapadnih adresa, kao jedan od strateških ciljeva postavili su upravo obračun s našim nasleđem. Matrica pritisaka nije se promenila, reč je samo o drugim teritorijama, a svemu ovome nedavno je pridodata i sramna presuda protiv patrijarha Porfirija izrečena u Sloveniji.

Dok u Hrvatskoj i pored otvorene mržnje prema pravoslavlju od Drugog svetskog rata ne odustaju od namere da formiraju „hrvatsku pravoslavnu crkvu”, Albanci na KiM sada pribegavaju sličnim metodama. Pokušavaju uz pomoć osoba koje se predstavljaju kao pravoslavni sveštenici da otmu manastire i crkve SPC, a da ih onda svetu predstave kao svoju kulturnu i versku baštinu. I to one svetinje koje nisu stigli da zatru u talasima nasilja nakon juna 1999. godine. Od dolaska Kfora na Kosmet, prema podacima međunarodne zajednice, uništeno je ili oskrnavljeno oko 250 sakralnih objekata SPC. Nakon martovskog pogroma 2004. etnički obračun ponovo je dobio na intenzitetu kad je pre pola decenije na vlast u Prištini došao albanski ekstremista Albin Kurti. Na njegovoj meti posebno je SPC, koja je izložena raznim vrstama napada.

Pre svega kriminalizaciji i pokušaju povezivanja s terorizmom da bi se opravdala sva sredstva pripremljena protiv jednog od stubova srpstva u ovom delu Srbije. Poslednja mera koja se primenjuje jeste pojava Nikole Džufke, državljanina Albanije koji se lažno predstavlja kao pravoslavni episkop i osniva svoju kanonski nepriznatu organizaciju. Inače, zabeleženi su susreti Džufke sa Mirašem Dedeićem, samozvanim čelnikom tzv. crnogorske pravoslavne crkve, takođe kanonski nepriznate organizacije.

Na sve teži položaj srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na KiM, koji je višestruko pogoršan odnosom institucija u Prištini, upozorila je i Eparhija raško-prizrenska SPC. Posebno se ukazuje na kršenje prava od strane kosovske policije, uz upozorenje da bi, ako se situacija nastavi bez međunarodne reakcije, moglo da dođe do potpunog nestanka srpskog naroda sa tog prostora. „Postepeno otežavanje svakodnevnog života može biti manje vidljivo od otvorenog nasilja, ali njegova krajnja posledica jednako je teška i vodi iseljavanju ljudi i nepovratnom nestajanju čitave zajednice pod kontinuiranim i sistematskim pritiscima”, dodaje se u saopštenju.

Ukazuje se i na opasnu praksu kosovske policije da napade protiv SPC tretira kao oštećenja imovine ili vandalizme, kako bi sakrila razmere međuverskog i međuetničkog nasilja koje je na KiM prisutno i tolerisano. Tako je u nizu nasrtaja na srpske svetinje pre neki dan sa zvonare Crkve Svete velikomučenice Nedelje u selu Brnjača kod Orahovca nestalo crkveno zvono, a Eparhija je zatražila profesionalnu i nepristrasnu istragu. Ističe se i da policija ne želi da sprovodi istragu kad je reč o provalama u crkve koje sprovodi Nikola Džufka, koji se lažno predstavlja kao ’arhiepiskop’ kanonski i zakonski nepostojeće crkve, javno se hvaleći provalom u crkvu koja pripada SPC i pokazujući pretenzije prema crkvama i manastirima SPC. Uz sve to, Džufka se redovno promoviše u medijima i čak biva priman od strane gradonačelnika iz redova Albanaca, uspešno ignorišući krivičnu prijavu koju je podnela Eparhija. A upravo taj lažni sveštenik izneo je tvrdnju da je na sudu dobio kanonski priznatu SPC. To je, po Džufki, korak ka priznanju njegove „crkve”.

Povodom nedavnog neovlašćenog ulaska Džufke u Crkvu Svetog arhangela Mihaila u blizini Podujeva, što je treći takav incident do sada, Misija OEBS-a na KiM izrazila je zabrinutost. Iz OEBS-a su poručili da je poštovanje verskih prava i vladavine prava ključno za očuvanje kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu. U objavi na društvenoj mreži „Iks”, Misija OEBS-a na KiM pozvala je nadležne organe da hitno reaguju, temeljno istraže slučaj i spreče dalja upadanja. Ovakve pozive Kurtijev režim očigledno nastavlja da ignoriše širom Kosova i Metohije, nastavljajući s represivnim merama.

Naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković kaže da napadima na SPC, kao stožer srpske zajednice, Priština pokušava da ostvari svoj plan o etnički čistom Kosovu i upozorava da napadi neće prestati. Za „Politiku” kaže da će se ataci nastaviti, jer je to način pritiska da bi se Srbi iselili i da bi im se život učinio nesigurnim. Ističe da Srpska pravoslavna crkva vekovima okuplja Srbe na Kosmetu. „Takav nepodnošljiv život trebalo bi, po albanskom mišljenju, da utiče na Srbe da što pre odu s Kosova i Metohije i da praktično ono postane etnički čisto albansko”, navodi Raković. Veruje da Evropa može mnogo da uradi da zaustavi napade i pacifikuje Prištinu, ali, dodaje, pitanje je koliko to želi.

„Napad na Srpsku pravoslavnu crkvu kao da je koordinisan sa Zapada i nije ni čudno što se u evropskim rezolucijama spominje SPC kad je reč o Crnoj Gori, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji. Njihov glavni cilj je da se razbije SPC i ne čude me sve intenzivniji napadi u Federaciji BiH, kao i na Kosmetu. Sve je to generisano negde na Zapadu, ali akteri igraju igru na ovom terenu”, ističe Raković. Smatra da je međunarodna zajednica suštinski deo problema. „Oni su bombardovali našu zemlju, okupirali Kosovo i Metohiju, tako da će i dalje voditi računa da nikada ne bude opuštanja za srpski narod i da se srpska državnost ne vrati u punom obimu na teritoriju Kosova i Metohije – to je njima cilj. Oni na Zapadu znaju šta se dešava na terenu i sve što je Eparhija raško-prizrenska objavila javno, to nije nepoznato. Sumnjam da će to ganuti nekoga na Zapadu i mislim da će se ova situacija nastaviti, jer zapadne strukture koje žele destabilizaciju prilika na Kosovu i Metohiji vrlo dobro znaju šta se zaista dešava. Prema tome, mislim da tu neće biti pomaka”, kazao je Raković.

Kako navodi, SPC deli sudbinu svog naroda na KiM, čak u neku ruku deli i sudbinu države Srbije. Ističe da se geopolitička situacija u svetu usložnjava, pa će se koristiti i prilika da se pogorša situacija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, računajući i Srpsku pravoslavnu crkvu. Navodi da je u proteklom periodu bilo terorističkih napada, bespravnih hapšenja Srba, zbog čega ne bi bilo logično očekivati da će SPC izbeći takav scenario i protiv sebe. „Pošto je plan Prištine da srpsku državu, crkvu i narod otera sa KiM, onda je logično da se koordinisano radi na tome da se svi elementi srpskog identiteta uklone sa Kosova i Metohije. Što se tog Džufke tiče, on služi kao pion na šahovskoj tabli i, kao u svakoj partiji, brzo će biti žrtvovan kad više ne bude bio potreban. Iza njega stoje neki drugi faktori. Kada to kažem, mislim na rimokatoličku crkvu Albanaca na Kosovu, koja jedina pokazuje pretenzije na imovinu SPC”, ističe Raković i dodaje da u tom smislu treba posmatrati poslednje napade na SPC.

Neprestanim napadima na SPC očigledno doprinosi i činjenica da je ona u najtežim okolnostima, u doba rata i progona, kroz vekove, bila stub i garant opstanka srpskog naroda na svim prostorima bivše Jugoslavije. Samo postojanje drevnih manastira i ostale verske baštine potkopava lažni narativ o tome da su neke narode kroz istoriju okupirali Srbi, a ne da je reč o autohtonosti srpskog stanovništva, državnosti i kulture. Kada se udari na SPC i njenu imovinu na Kosmetu uporede s onima u regionu, kao što je to slučaj i u Federaciji BiH, iza kojih stoje visoki funkcioneri SDA, jasno je da su napadi koordinisani. Tako je u Bugojnu u toku pokušaj otimanja poslednjeg poseda SPC, u režiji lokalnih moćnika i političara koji su u sprezi s tužiocima i advokatima. Paroh bugojnski Slaviša Đurić izjavio je da je tužbu radi priznanja prava vlasništva protiv SPC opštine Bugojno podnela M. I., čija porodica u centru grada u neposrednoj blizini parcele SPC ima veliki stambeni i poslovni objekat. Naveo je da je dobio rešenje o blokadi imovine.

Sve ovo nije iznenađenje za političkog analitičara Ognjena Karanovića, koji kaže da je na kompletnom bivšem jugoslovenskom prostoru, uključujući i Srbiju, neprestano posle Drugog svetskog rata, u kontinuitetu na meti SPC, što se intenziviralo posle 1990. Za „Politiku” ističe da su poslednjih nedelja ti napadi dobili na ubrzanju i izdvaja sraman i besprizoran slučaj „suđenja i presude” Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju u Sloveniji za, kako navodi, nepostojeće krivično delo u jednom montiranom političkom procesu. Karanović ocenjuje da nisu toliko krive ni slovenačke vlasti, nego neka „nevidljiva ruka” koja pokušava politički da kreira Balkan u celini na način koji bi apsolutno isključivao postojanje srpskog nacionalnog identiteta.

„Ta politička sila, koja ima svoj ideološki i antiduhovni karakter, u SPC i institucijama koje su na bilo koji način oslonjene na nju vidi glavnog neprijatelja. SPC jeste i temelj i stub državotvornosti i opstanka srpskog etniciteta i duhovnosti koju srpski narod poseduje od srednjeg veka. Ona je ostala na braniku otadžbine posebno u obojenoj revoluciji i kompleksnim geopolitičkim i ekonomskim uslovima”, kaže Karanović i osvrće se na besprizorni slučaj stvaranja tzv. nepostojeće kosovske pravoslavne crkve, uz ocenu da je očigledno da neko pokušava da utemelji nekakvu novu crkvenu organizaciju na KiM, ne bi li to bio nekakav institucionalni predložak koji bi poslužio kasnije otimanju svetinja – imovine SPC.

„Tu matricu mogli smo da vidimo na primeru tzv. crnogorske pravoslavne crkve i borbe crnogorskih fašista protiv SPC u poslednjih šest godina”, navodi Karanović. Podseća da je bilo takvih pokušaja i u Hrvatskoj u vezi s obnovom rada tzv. hrvatske pravoslavne crkve nastale za vreme ustaškog režima. Ali hrvatsko društvo prilično je robustno orijentisano prema bilo kakvim oblicima pravoslavne veroispovesti, pa je taj projekat nekako i zamro ili nije uspeo, zaključuje Karanović.

Priština u obračunu i s pravoslavnim muralima

     Samoproglašeno ministarstvo za lokalnu samoupravu Kosova, kako je prenela prištinska „Koha”, odbilo je zahtev Opštine Severna Mitrovica za oslikavanje murala patrijarha Pavla, uz obrazloženje da „ne ispunjava ustavne i zakonske standarde za korišćenje javnog prostora”. U odluci se navodi da se projekat ne može tretirati isključivo kao privatna umetnička ili kulturna aktivnost, jer predviđa postavljanje verskog simbola u javnom prostoru opštine. „Opština ima obavezu da poštuje ustavne i zakonske principe koji se odnose na neutralnost javnih vlasti prema verskim uverenjima, jednakost, zabranu diskriminacije i zaštitu prava svih zajednica”, navodi se u obrazloženju.

I sve to dok Priština s druge strane na javnim površinama ne samo da ne brani, već blagonaklono gleda na murale s likovima naoružanih pripadnika terorističke OVK. Inače, tzv. kosovska policija je 24. juna privela umetnika Stefana Stojanovića, bivšeg studenta Univerziteta u Mitrovici, uprkos dozvoli opštine da ponovo oslika mural s likom i porukom patrijarha Pavla. Policija je tada privela i napisala prekršajnu prijavu umetniku, a privela je i još trojicu mladića koji su bili s njim. Obaveštavajući javnost o događaju, gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević ukazao je predstavnicima tzv. ministarstva da mural šalje poruku mira i da ne bi trebalo da se mešaju u nadležnost lokalne samouprave.