Kineski uslovi oborili vrednost akcija „Gasproma"

MOSKVA – Akcije ruskog „Gasproma” pale su sredinom jula na najniži nivo od početka trgovanja na Moskovskoj berzi, spustivši se ispod vrednosti zabeležene tokom svetske finansijske krize 2008. godine.

Tokom trgovanja 16. jula cena jedne akcije pala je na 83,98 rubalja, što je ispod prethodnog najnižeg nivoa od 84 rublje. Za samo jedan dan deonice su izgubile više od pet odsto vrednosti, dok je u odnosu na najviši nivo u proteklih godinu dana pad dostigao oko 40 odsto.

Ovako snažan pad dogodio se uprkos tome što „Gasprom” i dalje posluje sa dobitkom. Kompanija je u prvom kvartalu ove godine ostvarila neto profit od oko 345 milijardi rubalja, iako je on bio za 48 odsto manji nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, neto dug smanjen je na oko 5,8 biliona rubalja.

Glavni kratkoročni udarac raspoloženju investitora zadao je izveštaj „Volstrit džornala”, koji je, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, naveo da je Kina spremna da podrži izgradnju gasovoda „Snaga Sibira 2” samo ukoliko joj Rusija bude prodavala gas po ceni približnoj subvencionisanoj ceni na ruskom domaćem tržištu.

U pojedinim medijskim tumačenjima pominjana je cena od oko 70 dolara za hiljadu kubnih metara, ali taj iznos nije zvanično potvrđen. Isporuke po takvim uslovima mogle bi ozbiljno da ugroze isplativost projekta, zbog čega deo učesnika na tržištu sa rezervom gleda na navode o kineskim zahtevima.

Iz Kremlja je u maju saopšteno da je sa Pekingom postignuto načelno razumevanje o trasi i načinu izgradnje gasovoda, ali da ključna pitanja, uključujući cenu, rokove i komercijalne uslove, još nisu rešena. Planirani gasovod, koji bi preko Mongolije povezao nalazišta na Jamalu sa Kinom, imao bi godišnji kapacitet od 50 milijardi kubnih metara.

„Snaga Sibira 2” za Moskvu ima poseban značaj zbog naglog smanjenja izvoza u Evropu. Ruski cevovodni izvoz gasa na evropsko tržište pao je sa više od 150 milijardi kubnih metara 2021. godine na oko 18 milijardi kubnih metara tokom 2025. godine.

„Gasprom” deo izgubljenih količina nadoknađuje postojećim gasovodom „Snaga Sibira”, kojim se Kini isporučuje više od 38 milijardi kubnih metara godišnje. Međutim, ta ruta koristi nalazišta u istočnom Sibiru i ne može u potpunosti da preuzme gas koji je ranije iz zapadnosibirskih polja odlazio u Evropu.

Dodatni pritisak predstavlja odluka Evropske unije da postepeno obustavi uvoz ruskog gasa. Prema usvojenom planu, isporuke cevovodnog gasa na osnovu dugoročnih ugovora biće dozvoljene najkasnije do 30. septembra 2027. godine, nakon čega bi uvoz ruskog gasa u Uniju trebalo da bude potpuno zabranjen.

Pored „Snage Sibira 2”, Moskva računa i na dalekoistočnu rutu kapaciteta oko deset milijardi kubnih metara, kao i na povećanje isporuka zemljama centralne Azije. Ipak, čak ni realizacija svih tih projekata ne bi u potpunosti nadoknadila količine koje je „Gasprom” pre 2022. godine prodavao evropskim kupcima.

Analitičari ocenjuju da bi povratak ruskog gasa na evropsko tržište bio moguć jedino u slučaju krupne promene politike Brisela ili nove energetske krize u Evropi. Do tada će vrednost „Gasproma”, pored finansijskih pokazatelja same kompanije, u velikoj meri zavisiti od ishoda pregovora sa Kinom i daljeg razvoja geopolitičkih odnosa.