Svako od nas može da bude Odisej

I dalje svi pričaju o novom blokbasteru Kristofera Nolana „Odiseja”, filmu koji se uveliko prikazuje i u našim bioskopima, a već prvog dana prikazivanja, film je u Americi zaradio 51 milion dolara, u blizu 4.000 bioskopa. Širom sveta, tokom prvog vikenda prikazivanja, zaradio je blizu 264 miliona dolara, od toga samo u SAD i Kanadi 124,5 miliona dolara. Inače, film je koštao oko 250 miliona dolara i prvo je sledeće Nolanovo ostvarenje posle „Openhajmera”, koji je nagrađen sa više Oskara. Prema podacima kompanije IMAX, više od polovine gledalaca film je gledalo u unapređenim formatima projekcije, kao što je IMAX (Maximum Image), što znači šire vidno polje i 8,3 puta veću i kvalitetniju sliku, moćniji saraund zvuk u odnosu na standardne bioskope. (I neki naši bioskopi podržavaju ovu naprednu tehnologiju i pažljivo dizajniran prostor za gledanje filmova).

Oko Nolanove „Odiseje”, dakle, unapred je stvorena fama koja joj je u startu osigurala veliku gledanost i zaradu (mnoge premijerne karte unapred su prodate). Oni koji jesu za slobodniji umetnički pristup filmskim adaptacijama klasičnih književnih dela pozdraviće Nolanov postupak i tumačenje Homerovog epa, a oni koji su čuli zamerke, poželeće sami da se uvere u to da li su ispravne. Umetnik svakako uvek može da se pozove na svoju stvaralačku slobodu.

Film traje dva i po sata i budući da je lansiran u letnje doba, namenjen je opuštenom izlasku u bioskop i diskusiji sa prijateljima o tome na koji način su mitovi shvaćeni u savremenom dobu, pravi li Holivud i dalje velike spektakle, poput „Lorensa od Arabije”, zašto je važno odgledati ih na što većem platnu koje gledaoca proguta i uvuče u istorijska ili mitska zbivanja.

Jedna od prvih i glavnih zamerki ovom filmu jeste Nolanov izbor tamnopute glumice Lupite Njongo, meksičko-kenijsko-američkog porekla, koja tumači ulogu Lepe Jelene, zbog čije je otmice izbio Trojanski rat. Mnogi osporavaju Nolanovo podržavanje holivudske politički korektne vouk kulture inkluzivnosti, tumačeći to kao njegov novi pretenciozni pokušaj osvajanja Oskara.

Glavna uloga poverena je Metu Dejmonu, kao Odiseju, koji je izjavio da mu je ovo najvažnija uloga do sada, da je ovo najambiciozniji projekat na kome je radio, a neki kritičari predviđaju i to da će biti jedan od glavnih kandidata za Oskara. U filmu igraju i Tom Holand, En Hatavej, Robert Patinson, već pomenuta Lupita Njongo, Zendaja, Šarliz Teron, transrodna osoba Eliot Pejdž, nekada zvana Elen Pejdž. Film prati radnju epa, desetogodišnje Odisejevo lutanje posle Trojanskog rata, njegovu borbu sa samim sobom, i njegov povratak kući na Itaku, njegovoj Penelopi, koja odoleva nasrtljivim proscima.

Pored Islanda, Italije, Maroka, Škotske, SAD, jedan deo filma sniman je u Grčkoj, na lokalitetima poput Nestorove palate nedaleko od Pilosa, a upravo su Grci ti koji najviše kritikuju film zbog suviše slobodnog i savremenog tumačenja Homerovog epa. Grčka je u ovu produkciju uložila više od šest i po miliona evra, a u tamošnjoj javnosti odjekuju kritike ne samo zbog izbora tamnopute glumice nego i zbog kasting, koji je izostavio grčke glumce. S jedne strane, grčka ultrakonzervativna politička stranka Niki postavlja pitanja o tome da li novac grčkih poreskih obveznika treba ulagati u finansiranje američke vouk ideologije, koja se nameće grčkom identitetu, kulturi i istoriji. S druge strane, grčka ministarka kulture Lina Mendoni izjavila je politički korektno da država ne može da cenzuriše Kristofera Nolana i da mu određuje kako će on da pristupi tumačenju mitova.

Međutim, neki kritičari ukazuju na to da je Nolanov pristup Homerovom delu, drevnosti i mitu, u stvari kritika savremenog sveta, posledica imperijalizma, korumpiranih političara, patnje onih koji na svojim plećima nose društvo i ginu za to da bi se neko obogatio. Navodi se da Nolan kritikuje posledice i traume koje donosi rat. Možda je razlog zbog kog svi imaju nekakvo mišljenje o ovom Nolanovom filmu i taj što svako može da se identifikuje sa Odisejem, koji želi da se vrati kući, da se vrati samom sebi i da ponovo zadobije ljubav. Svako od nas može da bude kralj Odisej. Migracije su sudbina sve većeg broja ljudi u svetu, mnogi će se poistovetiti sa Odisejem, koji se i bori sa preprekama i čudovištima. 

Psiholozi okrenuti Jungovom tumačenju mita o Odiseju, naglašavaju metaforu procesa individuacije, suočavanje sa arhetipovima u dostizanju celovitosti sopstva. Odisej se na svom putu suočava sa smetnjama, glasovima sirena, Kiklopom, Scilom i Haribdom, kao čovek koji se u svojoj svesti sučeljava sa tamnim stranama ličnosti, koje ne treba da negira, već da ih uspešno integriše u sebe. On se na tom putu susreće i sa boginjom i čarobnicom Kirkom (u filmu je igra Samanta Morton) i morskom nimfom Kalipso (igra je Šarliz Teron), koje su metafore njegove Anime, dok boginja Atina, (koju u filmu igra Zendaja), predstavlja produhovljeni arhetip mudrosti i logosa, unutarnji glas razuma koji pomaže Odiseju da kontroliše svoje nagone.

Ono što je podsticajno jeste to što je ovaj film probudio interesovanje za antičku književnost, mnogi će ponovo čitati Homera, a u Grčkoj su posebno sada popularne letnje ture koje aktuelizuju ovaj ep. U Velikoj Britaniji prodaja Homerove „Odiseje”, u odnosu na prošlu godinu, porasla je za čak 450 odsto. A audio-verzija knjige, koju interpretira Stiven Fraj sada je na „Spotifaju” na vrhu top-liste, dok je naracija sera Ijana Makelena u SAD postigla sličan uspeh. Samo je u sedmici pred premijeru filma, u Velikoj Britaniji, prodato više od 8.000 primeraka „Odiseje”. Prevodilac Emili Vilson pozdravlja uticaj filma na nova čitanja knjige, posebno zbog toga što je sve zanimljivija mladim ljudima, ali ističe i to da je film izostavio neke bitne elemente epa.