Osam milenijuma drevnog kalendara

Užice – Ljubivoje Jovanović iz Arilja, akademski slikar sa diplomom iz Praga, magistar, uporni kulturni poslenik u svojoj varoši, tokom četiri decenije stvaralaštva izgradio je osoben umetnički stil zasnovan na prethrišćanskoj slovenskoj mitologiji, a u svom Arilju, na levoj obali Rzava, podigao je i jedinstvenu kulu: svojevrstan zamak, "čardak ni na nebu ni na zemlji" u kome živi i stvara. I još jednom je ovih dana, na otvaranju svoje izložbe u prostoru Jokanovića kuće u Užicu, Ljubivoje govorio o bogovima Slovena, o svojim istraživanjima prošlosti Srba, po njemu hiljadama godina dužoj od onoga što nas istorija zvanično uči. Pominjao je ovaj slikar i Svaroga, Ladu, Svetovida, Moranu, Koleda, Peruna i druga pradavna božanstva, koje je po svom viđenju i u slike pretočio.

Pričao je i o svom neobičnom kalendaru: veli da se rodio 7458. godine, u mesecu "sečku" po novom, a u "ljutnju" po starom brojanju. I to baš tada kad je, po Ljubivoju, poslednji put bog Koledo Svarožić, sin Dajboga i Maje Zlatogorke, podario učenje srpskim mudracima, koji će ovaj dar pretočiti u kalendar.  

– Dugo istražujem slovensku mitologiju i božanstva, u istorijskoj literaturi, mitovima, predanjima. Recimo, ovaj kalendar sa hiljadama godina potiče, po verovanju, od kada naš narod i ostali Sloveni računaju godine. Verovatno od uspostavljanja poštovanja boga Dagona, ribolikog božanstva zemlje i vode, čiji je atribut bilo zrno žita, koje se na našim prostorima, kako su pokazala i poznata istraživanja u Blagotinu, gaji već 8.000 godina. U to vreme, dakle, da bi to radili, morali su da poznaju solarni kalendar – objašnjava za "Politiku" Ljubivoje Jovanović, prema čijem mišljenju su Srbi autohtoni narod na ovim prostorima. Nedavno je na jednom naučnom skupu u Beogradu izneo dve potpuno nove teze o našoj prošlosti: jedna je teza o kulturi oblutka, a druga kalendar nastao po pticama. Piše i o "beloj pčeli" kao pretku u 13. kolenu i potomku u petom kolenu.  

Svoje bavljenje ranom slovenskom mitologijom, religijom, običajima i magijom Ljubivoje tumači ovako:  

– Cilj mi je da povratim zaboravljeno, da podignem svest o nama kao o velikom narodu, da povratim samopouzdanje i samosvest Srba. Da bismo bili sposobni da odolimo ovoj vetrometini u kojoj živimo.  

A da Ljubivoje u svojim mislima i delima ima podršku, svedoči puna izložbena sala Jokanovića kuće na otvaranju ove, jedne od šezdesetak izložbi na kojima je učestvovao, i reči tom prilikom izgovorene: "Ovaj slikar, vođen romantičarskim zanosom, stvara angažovanim likovnim jezikom i dokazuje da su umetnost i jezik poslednja uporišta jednog naroda".