Nemačka analitičarka: Putin nije izolovan

Iako se Rusija od početka rata u Ukrajini suočava sa najobimnijim paketom zapadnih sankcija u modernoj istoriji, ona nije ostala međunarodno izolovana. Do takvog zaključka dolazi berlinska politikološkinja Hana Note u autorskom tekstu za Njujork tajms, u kojem analizira kako je Moskva uspela da očuva veliki deo svojih međunarodnih veza i političkog uticaja.Autorka knjige „Nadživećemo ih: Putinova globalna strategija za poraz Zapada“ smatra da je Kremlj blagovremeno shvatio da će sukob u Ukrajini biti dugotrajan i da je zbog toga preusmerio diplomatske i ekonomske napore ka državama globalnog Juga.

Prema njenoj oceni, Rusija je u međuvremenu značajno proširila ekonomsku saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nastavila jačanje prisustva u brojnim afričkim zemljama, održala pragmatične odnose sa pojedinim susedima, poput Gruzije, a istovremeno zadržala uticaj u organizacijama kao što su Ujedinjene nacije i BRIKS.

Note ističe da je veliki broj država odbio da stane na stranu zapadne politike izolacije Rusije, ne želeći da bira između Moskve i zapadnih prestonica.

„Ruski protivnici su shvatili da je zemlja tu da ostane. Shvativši da će rat biti dug, Kremlj je zadužio svoje diplomate, intelektualce i operativce da obezbede podršku u nezapadnom svetu. Mnoge države su se pokazale prijemčivim za ruske predloge, odbijajući da biraju između Rusije i Zapada. Ubrzo se pojavila paradoksalna situacija: zemlja koja se suočava sa više sankcija nego bilo koja druga u svetu pokazala se sasvim sposobnom da se održi na površini. Njeno otuđenje od Evrope nadoknađeno je sve bližim vezama sa globalnim Jugom – navodi ona.

Gde Moskva gubi pozicije?

Ipak, autorka naglašava da ruska pozicija nije svuda podjednako jaka.Ona ukazuje da je uticaj Moskve oslabio u Jermeniji nakon dešavanja u Nagorno-Karabahu, da su odnosi sa Kazahstanom složeniji nego ranije, kao i da je pad režima Bašara el Asada u Sirijipredstavljao ozbiljan geopolitički udarac za Kremlj.

Bez obzira na te gubitke, Note smatra da ruska strategija ostaje zasnovana na uverenju da će Zapad vremenom pokazati zamor od dugotrajnog sukoba.

 „Postoji naizgled neiscrpan krug poštovalaca, pristalica, kao i bezbroj saučesnika i posrednika u svetu, tako da bi Putinova opklada mogla itekako da se isplati – zaključuje ona.

Rat kao pitanje globalnog ugleda

Prema oceni nemačke politikološkinje, Kremlj ishod rata u Ukrajini ne posmatra samo kao vojno pitanje, već kao presudan test budućeg međunarodnog statusa Rusije.

Ona smatra da rukovodstvo u Moskvi veruje da bi povlačenje bez ostvarenih ciljeva značajno ugrozilo ugled zemlje, zbog čega, kako navodi, Rusija nije spremna da odustane od nastavka ratnih operacija, bez obzira na cenu.

Mask: Za mir su potrebni ustupci

U tom kontekstu, u tekstu se podseća i na nedavnu izjavu američkog milijardera Ilona Maska, koji je ocenio da je nerealno očekivati da Moskva jednostrano okonča rat.

Prema Maskovom stavu, za ozbiljan napredak u mirovnim pregovorima bilo bi neophodno ponuditi Rusiji određene ustupke, jer, kako je ocenio, samo zahtevati od Kremlja da prekine vojne operacije nije dovoljno za postizanje trajnog mirovnog sporazuma.