Blokaderski pokret pocepan na frakcije

Pismo glumice i producentkinje Bojane Maljević studentima u blokadi Univerziteta u Nišu ponovo je aktuelizovalo temu podele studentsko-blokaderskog pokreta na frakcije koje deluju nepomirljivo i u samom začetku zvaničnog političkog delovanja. Kritika koju je uputila povodom mehanizama kontrole kandidata, karakterišući ih kao nedemokratske, samo je jedna od već poznatih brojnih tačaka spoticanja pokreta. Na sve to, profesor Ratko Ristić opisao je svog bivšeg bliskog saradnika i jednog od lidera tzv. studentske liste rektora Vladana Đokića nizom teških kvalifikacija. Dodatno, doveo je u pitanje i same mehanizme određivanja kandidata na studentsko-blokaderskoj listi, jasno ukazujući da se iza plenuma kriju neformalni centri moći. Najpre se pojavila informacija da je plenum studenata Univerziteta u Nišu stavio veto na kandidaturu Bojane Maljević. Ova informacija je kasnije demantovana preko naloga studenata blokadera na društvenim mrežama, ali pismom koje se već uveliko moglo pročitati po medijima potvrđena je autentičnost.

„Nije teško prepoznati autokratiju kada je gledaš preko puta sebe. Teško je prepoznati njene obrasce kada se, iz najboljih namera, počnu ugrađivati u sopstvena pravila. I tu počinje zanimljiv deo priče. Jer politika je čudna stvar. Toliko je dugo kvarila ljude da čovek na kraju poveruje da se od nje može odbraniti jedino tako što nikome neće verovati – čak ni sopstvenim predstavnicima. Pa nastaju izjave. Pa garancije. Pa moralne obaveze. Pa automatske ostavke, iako su u suprotnosti sa zakonom. Pa izjave za koje se kaže da nisu pravno obavezujuće, ali se očekuje da ih shvatimo kao politički obavezujuće. Pa veto. Pa još jedan veto. Pa kontinuiran trajni veto. Pa kontrola kontrole. Pa procedura za proceduru. Pa pravilnik kojim se uređuje pravilnik. Odjednom shvatiš da si napisao više stranica o tome kako ćeš kontrolisati sopstvene ljude nego o tome kako ćemo da menjamo vlast, da stvaramo zdrave institucije i da gradimo zemlju. To je trenutak kada se čovek zapita: protiv čega se ono beše borimo”, navodi se, između ostalog, u pismu.

Maljevićeva dodaje da poverenje studenata u sopstvene kandidate, koje sada nedostaje, nije proizvod koji se može kreirati sistemom kontrole. „Poverenje nastaje onda kada nekome date slobodu i pravo da bude odgovoran. Sve drugo je nadzor, kontrola ili još gore: sve ono što želimo da promenimo. Demokratija je, u izvesnom smislu, upravo institucionalizovana vera da slobodan čovek može biti odgovoran. Ako u to ne verujete, onda pravite nešto drugo”, kaže Maljevićeva. Glumica navodi da je najveća vrednost studentskog pokreta bila u tome što je građanima pokazao da se politika može graditi na poverenju, a ne na strahu. „Volela bih da taj kapital niste potrošili upravo u trenutku kada ulazite u politiku. Zbog svega navedenog, kao i zbog toga da mi je za početak veta javljeno pre samo pet dana, donela sam odluku da se povučem iz kandidature za studentsku listu”, navela je Maljevićeva koja se dodatno oglasila putem društvenih mreža, navodeći da pismo nije bilo za širu javnost, već interno za studente.

Na drugoj strani, izrazito transparentniji je bio profesor Ratko Ristić, koji nije štedeo reči opisujući navodne rđave osobine rektora Đokića. Gostujući u više podkasta, nazvao ga je brutalnim karijeristom, nesposobnim za organizaciju i vođenje države, optužio ga da nema svoje mišljenje dok mu drugi ne serviraju, dodajući da je blag i neuverljiv kandidat bez stava prema najvažnijim nacionalnim pitanjima. Pored toga, optužio ga je da tragediju u Novom Sadu koristi za svoju političku promociju i dodao da preko svog institucionalnog delovanja na Univerzitetu priznaje tzv. Kosovo, učestvujući u zajedničkim programskim aktivnostima i projektima.

Ristić je u podkastu „Pravi odgovor” ispričao i za slučaj studenata u blokadi koji su, umesto da daju odgovor, njemu postavili pitanje ko zapravo bira kandidate na tzv. studentskoj listi. „Ponudili su mi u jednom trenutku da budem kandidat za njihovu listu. Ja sam rekao da ne mogu, pošto sam već u stranci”, ispričao je Ristić, ukazujući na direktnu nedoslednost studentsko-blokaderskog pokreta kada je reč o kriterijumu prema kome kandidat ne može da bude niko sa prethodnim političkim angažmanom.

Prema njegovim rečima, grupa studenata koja je bila kod njega, priznala je da plenumi predlažu pojedine kandidate, ali da iznad tog tela očigledno postoji struktura koja odlučuje ko će se zaista naći na konačnoj listi. „Bila je jedna grupa studenata sa više fakulteta kod mene i bukvalno su me pitali: ’Profesore, ko pravi studentsku listu?’ Ja sam se šokirao. Rekao sam: ’Jel’ se vi šalite sa mnom? Pa to je pitanje koje bi trebalo ja vama da postavim.’ Oni su rekli: ’Mi ne znamo. Mi predlažemo neke ljude, ali ima nešto, neko telo iznad svega, gde neko odlučuje ko će biti, a ko neće.’ Neko telo. Da li je to neki krovni plenum ili nešto drugo, ja zaista ne znam o čemu se radi”, naveo je Ristić.

Sagovornik „Politike”, marketinški stručnjak Nebojša Krstić smatra da o tzv. studentskoj listi odlučuje onaj ko finansira haos u Srbiji koji trpe građani prethodnih 19 meseci. „Onaj ko misli da o lažnoj studentskoj listi zaista odlučuju neki studenti, taj je naivan i ne razume kakva je prevara u pitanju. Ne samo da na studentskoj listi nema studenata, već se o njenom delovanju odlučuje u stranim službama i ambasadama koje sponzorišu pokret ’Krvava šaka’”, navodi Krstić.

Dodaje da su centri koji odlučuju vrlo formalni, zamaskirani tako da našu decu koriste za pokušaj destrukcije države i društva. „Destrukcija države vrši se kroz destrukciju institucija univerziteta, sudstva i tužilaštva i to se dešava, upravo za vreme proizvodnje buke u kojoj dominira njihova navodna želja da institucije rade svoj posao. Destrukcija društva vrši se svakodnevnim huškanjem na nasilje prema pripadnicima i podržavaocima vlasti”, kaže Krstić.

Odlučujuću ulogu u huškanju na nasilje, kako navodi, imaju nevladine organizacije i mediji koji su do juče bili Šolakovi, a u kojima su isti direktori i dalje. „Huškanje na nasilje vrši se listama za odstrel kakve proizvodi Crta, lažnim vestima, kriminalizacijom i hitlerizacijom Vučića i Vlade, otvorenim pozivima na nepriznavanje rezultata izbora. To se vrši i davanjem medijskog prostora osobama koje na nasilje i državni udar pozivaju otvoreno i koje su potpuno oslobođene zakonske odgovornosti, zahvaljujući odmetnutim delovima tužilaštva i sudstva koji su okupirani od agenata stranog uticaja koji više i ne kriju šta im je zadatak”, smatra Krstić.

Isto kao što je Lenjin ubačen na teritoriju Ruske Imperije u nemačkom vojnom vozu 1917. godine, da bi razorio državu boljševičkom revolucijom, tako strani centri moći danas ubacuju ljude na blokadersku listu, slikovito poredi politički analitičar Sava Stambolić. „Toga je većina kandidata na studentskoj listi svesna i raduje se zbog te činjenice, jer preziru sopstveni narod i prihvataju ulogu onih koji treba da ga ’prevaspitaju’, za račun evropskih elita”, navodi u analizi za list „Politika”.

Smatra da se neformalni centri moći koji odlučuju, nalaze se pre svega van granica Srbije, ali ima ih i u zemlji. „Kada pogledate studentsku listu, jasno se uočavaju međusobno interesno i ideološki povezani krugovi ljudi iz akademskih, poslovnih, sportskih i drugih krugova, kojima je zajednička frustracija. Jednima što ih je Aleksandar Vučić udaljio od vlasti koju su na razne načine vršili decenijama, drugima što Srbija sasvim dobro i uspešno napreduje 15 godina bez njihovog uticaja i lične koristi za njih”, ocenjuje Stambolić.

Kada je reč o Vladanu Đokiću, Nebojša Krstić kaže da izbor na studentsku listu nije nimalo slučajan i nije se desio samo zbog njegove rektorske funkcije. „Naime, sve što je Ristić rekao o Đokićevim manama, tačno je, ali to iz perspektive finansijera, ’krvave šake’ nisu mane već vrline. Vladan Đokić je poput junaka romana Roberta Muzila – Čovek bez svojstava. On nema svoj stav. Ni o čemu nema mišljenje. Svoja obraćanja čita i to loše. Ponavlja kao papagaj dve do tri floskule o tome da su studenti u pravu i da on podržava studente iako je prema većinskom delu studentske populacije, onom koji nije blokaderski. vršio sramotnu i anticivilizacijsku segregaciju”, podseća Krstić.

Naš sagovornik ističe da je Đokić idealan izbor za ono što organizatori obojene revolucije žele da, umesto Vučića, imaju na čelu Srbije. „Čovek bez svojstava biće idealni sluga gospodara koji su ga dan posle i dalje zagonetne smrti studentkinje na Filozofskom, uspentrali na balkon Rektorata da proslavi svoju kandidaturu”, ocenio je Krstić.

Govoreći o optužbama profesora Ristića na račun rektora Đokića, Sava Stambolić podseća da je reč o ljudima koji se dobro poznaju. „Sve za šta ga je optužio je tačno, a navedeno možemo i sami lako da zaključimo čim gospodin Đokić progovori ili kada pogledamo njegovo delovanje na Univerzitetu. Zato su i pokušali da sakriju činjenicu da je Đokić bio i ostao prvi na blokaderskoj listi. Njegov sklop ličnosti je ono što strani faktor, koji želi slabu Srbiju, hoće da vidi u srpskom ’lideru’ – mlakost, servilnost, elitizam, fascinaciju ’superiornim’ strancima i odsustvo harizme, rodoljublja, časti”, upozorava Stambolić.

Kada je reč o pismu Bojane Maljević, naš sagovornik kaže da je dragoceno svako svedočanstvo o pravoj prirodi blokaderskog pokreta i njegovoj duboko antidemokratskoj i totalitarnoj politici. „Moguće je da se gospođa Maljević zaista zamislila nad totalitarnom strukturom čije je stvaranje pomagala i promovisala i, shvatajući ka čemu takav način političkog delovanja vodi, odlučila da joj uskrati podršku. Takav potez treba pozdraviti, nevezano za iskrenost motiva”, navodi Stambolić.

Na naše pitanje šta je razlog neusaglašenih stavova blokadera sa različitih univerziteta, marketinški stručnjak Nebojša Krstić navodi da grupice klinaca, koje i dalje gube vreme po fakultetima, zamišljajući da o nečem odlučuju, niko nije obavestio da su samo paravan kojim se zaslepljuje prostota i naivnost, pa kad ti studenti-političari primete da nešto nije u redu, dolazi do kurcšlusa koje nazivamo „neusaglašenje stavova”.

Naš sagovornik podseća da su frakcije u okviru blokadersko-studentskog pokreta počele da se pojavljuju od samog početka, što je demonstrirala i Mila Pajić pre nego što je pobegla od zakona, kada je sukob zbog podele novca prerastao u fizički obračun. „To se kasnije ponovilo nekoliko puta u Novom Pazaru, Novom Sadu i Beogradu. Sada se cepaju zbog nemogućnosti da se dogovore oko Kokanovića, Lompara i Jove Bakića. Izgleda da frakcionaštvo ne postoji jedino oko političkih ideja i programa, jer ’studenti’ nemaju ni ideju ni program oko kog bi se sporili. Tako da se idiotizacija tog pokreta pokazala korisnom za unutrašnju koheziju”, zaključio je Krstić.

Prema oceni Save Stambolića, prave stavove blokaderske strukture iznose dobro poznata lica, ideološki i politički ekstremisti, koji su iznad svakog plenuma. „Teško je komentarisati ’stavove’ koji se svode na nekoliko sličica na ’Instagramu’. Oni koji se zaista pitaju dozvole povremeno da par desetina studenata, koje imaju kao ideološke jurišnike po fakultetima, nešto ’smatraju’ i plasiraju u javnost, uglavnom u cilju manipulacije”, kaže Stambolić. 

Duboke podele na relaciji Beograd – Novi Sad

Sava Stambolić kaže da, u okviru studentsko-blokaderskog pokreta, deluje bezbroj frakcija koje ujedinjuje jedino želja da se domognu vlasti. „Pojavili su se zvučni zapisi koji svedoče o dubokoj podeljenosti i rivalitetu blokaderskih struktura Beograda i Novog Sada na primer. Novosadski blokaderi su autošovinisti, separatisti i ekstremni levičari. To ne smeta njihovim saborcima iz Beograda i drugih gradova, jer su svi zajedno pokazali da bi prihvatili lažnu državu Kosovo, autoritet Zagreba, pa im ni otcepljenje Vojvodine ne bi smetalo”, navodi Stambolić. Međutim, kako dodaje, otvoreno izražavanje takvih stavova kod novosadskih blokadera smeta u kampanji. „Shvatili su da uz sve to ide i snažan antibeogradski sentiment, pa separatizam koji neguju sada ugrožava i elementarnu strukturu i organizaciju blokaderskog pokreta”, zaključuje Stambolić.