U senci superbrze sekvoje

Moćni IBM koji, uzgred, i u sadašnjim nepovoljnim ekonomskim i novčanim okolnostima u svetu beleži svakojaki porast, nastavlja da se nadmeće sam sa sobom. Posle „ptice trkačice” (Roadrunner), koja je dvostruko i malo više pretrčala dotadašnji najbrži superkompjuter na svetu – „plavi gen” (IBM BlueGene/L), smešten u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor, namerava da sastavi znatno znatno brži iz iste porodice, s ljupkim imenom – „sekvoja” (Sequoia).

Digitalna grdosija nazvana je u čast najdugovečnijeg i najvišeg stabla, a namenjene je potrebama Ministarstva za energiju SAD, s kojim je ugovor za sklapanje potpisan početkom februara.

Samo godinu dana docnije – posle ustoličenja i sada najbržeg računara, „ptice trkačice” s jednim bilionom izračunavanja u sekundi (s pokretnim zarezom) ili petaflopsom – obznanjuje se „krckalica brojeva” koja će u brzini prethodnu (i ma koju drugu) prestići 20 puta (20 petaflopsa)! Da li je to kraj?

Dva preskočila

Gorostasna „sekvoja”, čije se stupanje na dužnost očekuje 2012. godine, baviće se istim zadacima: proračunima oponašanja nuklearnih eksplozija. Naučnicima takva saznanja koriste da bolje razumeju prirodne pojave. Svaki put kada se upuste u proricanje, iskrsne neizbežno pitanje: koliko je to pouzdano? Veoma je lasno zapitati se, veoma je teško – odgovoriti. Zato se ljudi oslanjaju na dočaravanje nevidljivog (i nesaznatljivog), čak 4.000 odjednom, što je na ovakvim mašinama sasvim izvodljivo.

Nadasve brzi kompjuteri su neizostavni u podražavanju veoma složenih i zamršenih zbivanja, nadrastajući sami sebe prema čuvenom Murovom zakonu koji prorokuje da se svakih 18–24 meseca dvostruko više sastojaka upakuje na istu procesorsku površinu. A to znači više računskih radnji s pokretnim zarezom u sekundi (flops), što je uobičajeno merilo računarske hitrosti.

Pre samo jedne decenije na samom vrhu liste stajao je ASCI Red iz Nacionalne laboratorije Sandija, prvi koji je prekoračio jedan teraflops. Nekoliki časopisi znatiželjno su se zapitali: kada će neki računar dostići, čak, sto teraflopsa? Do danas su samo dva preskočila davno sanjanu lestvicu, deset puta više podignutu – jedan petaflops (1.000 teraflopsa). Osim IBM-ove „ptice trkačice”, to je učinio „jaguar” iz kompanije „Krej riserč” (Cray XT Jaguar) koji se nalazi u Nacionalnoj laboratoriji Ouk ridž. S obzirom na to kako se zovu, reći ćete da to nije bilo teško!

Ali besomučna trka ne prestaje, strpljivo čekajte buduće izveštaje!

Prema svim pokazateljima, naredna pridošlica u društvu veoma brzih računaljki biće zadivljujuća: sastojaće se od milion i 600.000 procesorskih jezgara, raspolagaće skladištem za čuvanje (memorija) od 1,6 petabajta, imaće 98.304 čvorova i smestiće se u 96 povećih ormara. Uprkos tome, zauzimaće manju površinu – 1.036 kvadratnih metara (a preteča je zapremao 1.584). I trošiće manje električne energije – šest megavata godišnje (isto toliko utroši 500 američkih domaćinstava za jednu godinu).

„Zora” prethodi

Otkako je 1996. potpisan sporazum koji zabranjuje atomske probe, američki istraživači nastoje da ispituju i usavršavaju zastrašujuće oružje u laboratorijskim uslovima, a najčešće ga podražavajući u samim računarima. Otuda je porasla potražnja za superkompjuterima, u kojima je moguće ponoviti raznovrsne fizičke događaje, kao što je stapanje miliona vodonikovih jezgara u helijumova, pri čemu se ispušta ogromna energija.

Toliko snažne i brze skalamerije u stanju su da oponašaju i druge pojave, poput klimatskih, koje se smatraju izuzetno zapetljanim i zahtevnim. Sa 20 petaflopsa meteorolozi će imati pred svojim očima (na velikim ekranima) celokupnu sliku uzburkanih zbivanja u unutrašnjosti tornada.

„Sekvoja” će svoju ogromnu brzinu udružiti s još jednim izdankom IBM-a, prozvanim „zora” (Dawn), koji će dostići 500 teraflopsa, a pojaviće se krajem godine.

Na najsvežijem spisku najbržih superkompjutera (TOP-500), koji se objavljuje dva puta godišnje od 1993. IBM QS22 (Roadrunner) je sa 1.026 petaflopsa potisnuo na drugo mesto IBM BlueGene/L (478,2 teraflopsa) koji je smešten u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor. Na trećem mestu je IBM BlueGene/P (450,3 teraflopsa) u Nacionalnoj laboratoriji Argon, četvrti je SunBlade x6420 Ranger (326 teraflopsa) na Univerzitetu Teksas u Ostinu, a peti je ojačani Cray XT4 Jaguar (205 teraflopsa) u Nacionalnoj laboratoriji Ouk ridž.

Šesti se nalazi izvan SAD, u gradu Jilihu (Nemačka), i takođe je IBM BlueGene/P (180 teraflopsa), sedmi je SGI Altix ICE 8200 (133,2 teraflopsa) u Centru za primenu računara u Novom Meksiku, osmi je Hewlett-Packard Cluster Platform 3000 BL460p (132,8 teraflopsa) u Istraživačkoj laboratoriji za računarstvo u Indiji, deveti je IBM BlueGene/P (sa 112,5 teraflopsa) u Institutu za informatičke nauke u Francuskoj i deseti je SGI Altix ICE 8200 (106,1 teraflops) u kompaniji „Total”.