Pitanja o „ćupu sa blagom" vrednom 13 milijardi dolara

Kada su Sjedinjene Američke Države u januaru preuzele kontrolu nad venecuelanskom naftom, obećanje je bilo jednostavno – zarada od prodaje će ići „u korist američkog i venecuelanskog naroda”. Šest meseci kasnije poznato je koliko je novca prikupljeno, više od 13 milijardi dolara, prema procenama „Fajnenšel tajmsa”, ali ne i gde se nalazi „ćup sa blagom”. Iako Stejt department tvrdi da su „milijarde isplaćene venecuelanskoj privredi”, za to trenutno ne postoje dokazi.

Štaviše, bruto domaći proizvod Bolivarske Republike je u prvom tromesečju bio najniži u poslednjih pet godina. A sudbina venecuelanskog naftnog novca postala je još važnija nakon dva razorna zemljotresa od 24. juna, čiju štetu samo na infrastrukturi Ujedinjene nacije procenjuju na oko 37 milijardi dolara.

Zbog toga su i republikanci i demokrate u Predstavničkom domu SAD zatražili od administracije da objasni gde su pare i koji mehanizmi se primenjuju kako bi se sprečila korupcija pri njihovoj raspodeli.

„Trampova invazija na Karakas od samog početka bila je motivisana naftom, moći i korupcijom, dok milijardama dolara prihoda od venecuelanske nafte upravlja Trampova administracija bez transparentnosti i zaštitnih mehanizama”, rekao je za „Fajnenšel tajms” demokratski kongresmen Hoakin Kastro, dodajući da je Kongres potpuno uskraćen za informacije. Na saslušanju u utorak republikanska kongresmenka sa juga Floride Marija Elvira Salazar zatražila je da izveštaji o tim sredstvima budu javno objavljeni zbog, kako je rekla, važnosti transparentnosti u vezi s tim gde novac završava.

Taj nedostatak podataka posebno je uočljiv kada se pogleda ono što je do sada objavljeno. Vlada u Karakasu uspostavila je internet stranicu na kojoj prati prihode od prodaje nafte kojom upravljaju SAD, ali na njoj postoji samo jedan unos – transfer od 300 miliona dolara izvršen u martu.

Bendžamin Gedan, nekadašnji visoki zvaničnik Bele kuće za Latinsku Ameriku u administraciji Baraka Obame, ocenio je da bi demokrate mogle da pokrenu istragu o naftnim prihodima ukoliko u novembru osvoje većinu u jednom ili oba doma Kongresa.

Neposredno nakon januarske operacije u kojoj je uhapšen predsednik Bolivarske Republike Nikolas Maduro, šef Ovalne kancelarije Donald Tramp izjavio je da će prihodima od nafte „upravljati lično on”. Ali od tada je njegova administracija iznela različita tumačenja o tome kako ta sredstva mogu da budu korišćena. Prvobitna izvršna uredba iz januara navodila je da će novac ostati vlasništvo venecuelanske države i biti čuvan na računima američke vlade u „starateljskom svojstvu”. U aprilu je visoki zvaničnik Stejt departmenta Majkl Kozak izjavio da je oko tri milijarde dolara prihoda od nafte već prebačeno Karakasu i da revizorska kuća KPMG kontroliše bankovne račune. On je dodao da će administracija objavljivati tromesečne izveštaje o tim sredstvima, ali demokrate iz Odbora za spoljne poslove tvrde da od tada nisu dobile nikakve informacije. Dodatnu konfuziju unelo je i Trampovo priznanje iz juna da su SAD prihodima od venecuelanske nafte nadoknadile troškove vojne operacije „28 puta”, uz tvrdnju da i Amerika ipak „zarađuje mnogo novca”. Snažan privredni oporavak Venecuele ove godine, budući da je izvoz nafte iz zemlje dostigao najviši nivo od 2018, dok je i proizvodnja povećana, nije se desio. Sa druge strane, američki zvaničnici tvrde da ekonomske promene u Venecueli daju rezultate, ali da je potrebno još vremena.

„Pokušavamo da normalizujemo to mesto. Prvi put posle više od jedne decenije, bogatstvo zemlje zapravo koristi narodu Venecuele, ali ima još posla da se uradi”, rekao je nedavno državni sekretar Marko Rubio u intervjuu za „Foks njuz”.

Mediji sa druge strane Atlantika navode da se kontrola nad prihodima od nafte koristi kao sredstvo pritiska na Madurovu naslednicu Delsi Rodrigez, koja sada upravlja zemljom delimično prema instrukcijama iz Vašingtona. Od zemljotresa Rodrigezova lobira za pristup sredstvima koja se nalaze van zemlje, uključujući novac koji drži Međunarodni monetarni fond, kao i venecuelansko zlato koje se, do okončanja sudskog spora, nalazi u posedu Banke Engleske.

Sjedinjene Države stavile su na raspolaganje 386 miliona dolara pomoći za saniranje posledica katastrofe i poslale stotine vojnika u Venecuelu kako bi pomogli u spasilačkim i humanitarnim naporima.

Otpravnik poslova SAD u Karakasu Džon Baret izjavio je ovog meseca da se novac sa računa na koje se slivaju prihodi od prodaje nafte takođe „stavlja na raspolaganje upravo za obnovu nakon katastrofe”, ali nije precizirao o kom iznosu je reč.