Slovenačka karnevalska prestonica Ptuj

Na nedavno održanom 49. Međunarodnom karnevalu u Ptuju, u dobro osmišljenim nastupima skoro 3.000 maskiranih učesnika uživalo je i više od 55 hiljada isto tako veselih posmatrača, načičkanih duž centralnih ulica.

Osim što je najstarije mesto, Ptuj važi za karnevalsku prestonicu Slovenije ali i Srednje Evrope, jer ima najdužu etnografsko-pokladnu tradiciju očuvanu u liku kurenta.

Kurentovanje svake godine dobija novog princa, a u 2009. tu čast dobio je Vegan Turniški plemeniti Thurn in Valsassina. U toku prazničnih dana desila se i privremena primopredaja vlasti između princa i gradonačelnika dr. Štefana Čelana koga smo mogli videti prerušenog u kurenta. A kurenti su prepoznatljivi po odelima sačinjenim od životinjske kože, najčešće ovčije, i zvonima okačenim oko struka... Specifičnim pokretima, zvonima izazivaju snažan zvuk kojim se prema tradiciji tera zlo i prizivaju samo lepe stvari, kao što je recimo teranje zime i prizivanje proleća.

Svojom atraktivnošću uspeli su da prizovu i dobro druge vrste, te je ova etnografska manifestacija od 1991. godine ušla u FECC (Evropsku asocijaciju karnevalskih gradova) i dobila međunarodni karakter. O tome, prema rečima Branka Brumena, predsednika FECC-a Slovenije, svedoči i ovogodišnje učešće 12 grupa iz osam evropskih zemalja. Pored predstavnika Austrije, Belgije, Italije, Bugarske, ptujsku feštu pojačali su učesnici iz Srbije, Makedonije, Republike Srpske.

Pokop pusta, odnosno spuštanje karnevalske zastave na poklade po rimokatoličkom kalendaru, označilo je kraj ovogodišnjeg druženja na jedanaestodnevnom Kurentovanju (14.-24 februar). Običaj je da tog dana, odnosno u ponoć, kurenti svoja odela odlože, a sledeća prilika kada ih ponovo mogu obući jeste početak februara sledeće godine, kada će se u Ptuju održati jubilarno 50. Kurentovanje.