Majstori traženiji od ekonomista

Sudeći prema statističkim podacima, moglo bi da se zaključi da je broj nezaposlenih na teritoriji kraljevačke opštine, u odnosu na period od pre dve godine, opao za oko četiri hiljade. Naime, doskora se na evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazilo oko 18.000, a sada je taj broj sveden na 13.436 lica.

No, nije do posla došlo oko četiri hiljade ljudi već je spisak "revidiran". Mnogi su sa evidencije brisani jer su se prijavili, recimo, samo zbog socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Ipak, još je mnogo onih kojima je radno mesto u Kraljevu san, najviše mladih sa srednjom stručnom spremom, ekonomskih tehničara, svršenih gimnazijalaca…Istina, i u takvoj situaciji, kako doznajemo od Aleksandre Mihajlović, šefa odseka za posredovanje pri zapošljavanju, ima onih koji biraju gde će da rade.

– Traže se – dodaje Aleksandra Mihajlović – zavarivači, kuvari, konobari, trgovci, zidari, tesari, armirači… Mi, primera radi, u saradnji sa Fabrikom vagona organizujemo prekvalifikaciju za zavarivače, ali oni brzo, valjda zbog boljih primanja i uslova, odlaze, recimo, u "Gošu", odnosno u Smederevsku Palanku. Neophodno je, dakle, osnovati centar za karijerno praćenje da bi se mladi školovali ona zanimanja koja su potrebna ovdašnjoj privredi. Uz to, treba poboljšati izvođenje praktične nastave u smislu uže specijalizacije da bi se mladi na poslu bolje snašli.

Pored sajmova zapošljavanja, odnosno susreta nezaposlenih i preduzetnika koje ova filijala organizuje, Snežana Prelić, šef odseka za razvoj preduzetništva, ukazuje nam i na javne radove kao meru aktivnog zapošljavanja. Međutim, pokazalo se da nema dovoljno novca u republičkom budžetu tako da je iz kraljevačke opštine privremeno na po šest meseci, u okviru realizacije samo dva takva projekta, zaposleno svega 45 lica. Nešto je povoljnija situacija kad je reč o podršci samozapošljavanju: subvenciju od 130.000 dinara koristilo je oko dve stotine nezaposlenih.

Oko 1.300 građana ove opštine koji su ostali bez posla imaju pravo na novčanu nadoknadu u periodu od tri do 24 meseca.

– Pravo na tu naknadu – objasnila je Dijana Stojković, šef odseka za osiguranje nezaposlenih lica – imaju oni koji su ostali bez posla zbog likvidacije, stečaja firme, prestanka rada poslodavca… Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem, a na inicijativu zaposlenog, ne ostvaruje pravo na ovu naknadu, na šta je poslodavac dužan da ga upozori. Poslodavci to obično ne čine već zbog raznih razloga, kada je inicijator prestanka radnog odnosa poslodavac, pribegavaju suprotnoj formulaciji oduzimajući tako radniku pravo na pomenutu naknadu koja iznosi od deset do 25 hiljada dinara.

Doduše, tu pomoć prima i znatan broj lica koji su, primera radi, pre toga u svojim firmama dobili pozamašne stimulativne otpremnine, kao što je nedavni primer sa radnicima "Telekoma"; sada su pred penzijom ili se bave drugim poslovima a, navodno, egzistencijalno su ugroženi i nezaposleni.