Kad imaš – podeli

Posao kojem nije cilj profit nije ništa manje ozbiljan posao. I bez profita kao centra mete, pažljivo se gađa svaki krug. Robert Lar iz Egenfeldena, pored Minhena, osnovao je humanitarnu organizaciju u kojoj je rad volonterski, ali je posao ogroman i po svim propisima vođenja firme. Već 16 godina Robert Lar doprema pomoć za Srbiju, uglavnom u vojvođanska mesta, gde je i rođen – selo Kucura, pored Vrbasa, 1940. godine. Ukupna vrednost isporučene robe iznosi tri miliona evra. Celu papirologiju obavljaju samo on i supruga Stefanija. Laru pomaže iskustvo izvršnog direktora prodaje Unimaga.

– Kad ima, čovek treba da deli, učila me je moja baka Sofi Zilberhorn – i ja se toga i danas držim – objašnjava Lar motive za humanitarni rad. Opredelio se za pomoć neuropsihijatrijskim bolnicama vođen empatijom: on zna kako je takvim bolesnicima teško jer mu je majka dugo bolesna od depresije. Najviše pomoći je dobila klinika u Somboru, a zatim ustanove istog tipa u Vrbasu, Vršcu i Novom Sadu. Bolnicama je isporučio krevete, stolice, stolove, posteljinu, pidžame, ali i životne namirnice i vitamine.

Sem pomoći neuropsihijatrijskim ustanovama, Robert Lar svake godine doprema paket hrane i higijenskih proizvoda za 2.300 ljudi. Primaoci su iz redova malobrojne nemačke zajednice u Srbiji, koji su stariji od 60 godina.

– Penzije većine naših korisnika su između 40 i 80 evra – kaže Lar. – Vrednost paketa koji prime je oko 80 evra. Jedna gospođa mi je rekla da pomoć poređa po ormanu: "Onda je gledam i čekam zimu"!

Samo 15 odsto životnih namirnica za paket humanitarne pomoći kupuje u Srbiji: suncokretovo ulje, šećer, deterdžent "meriks", sredstvo za pranje sudova. Sve ostalo, pre svega konzervirana hrana, jeftinije je u Nemačkoj. Lar daje primer pasulja u konzervi koji u Srbiji košta 1,10 evra a u Nemačkoj 60 centi. Međutim, napominje da je obišao veći broj evropskih zemalja u potrazi za jeftinom hranom i da je ona u Nemačkoj najpovoljnija.

Njegov organizovani nemački duh ga je odveo i na katedru za nutricionistiku Minhenskog univerziteta gde je tražio savet o vrsti namirnica koje bi paket za ljude starije od 60 godina trebalo da sadrži. E, tu je nastao problem. Primaoci u Vojvodini su imali drugačije shvatanje o pojmu zdrave hrane. Tražili su da im se konzerve sočiva zamene za pasulj, zatim da se tunjevina, takođe, zameni za "normalno meso". Tražili su svinjetinu, koju su minhenski nutricionisti zabranili ljudima iznad 60 godina zbog kardiovaskularnih oboljenja. Umesto tunjevine stigli su mesni naresci od ćuretine. Ali, ni sa ćuretinom nisu najzadovoljniji pa je došlo do kompromisa – polovina isporuke je ipak, "normalno meso".   

Donacija se realizuje u saradnji s katoličkom i protestantskom crkvom u Bavarskoj, uz pomoć nemačke vlade i firmi kao što su Nestle i Henkel. Carinske procedure u Srbiji traju oko dve nedelje, a za trošak carinskih sanitarnih kontrola plaća 3.600 evra iako na konzervama piše rok trajanja i da su dozvoljene za upotrebu u Evropskoj uniji.