Gordijev štrajk

Sindikalci pravosuđa i predstavnici vlade, juče, posle ponoći dogovorili se i pomirili. Prvi prekinuli štrajk, drugi odahnuli. Sudska higijeničarka N. N. iz Beograda nimalo se nije obradovala dogovorenom poklonu u dva dela: po pet hiljada dinara u januaru na decembarsku platu i isto toliko para u februaru uz januarsku platu. Dva miliona evra iz državne kase da se ugasi štrajkački požar u srpskim sudovima. Prevedeno, na higijeničarkinih 9.200 dinara plate to je dakle dvokratno povećanje od gotovo 60 odsto. Njen kolega, sudski referent sa istih tih pet hiljadarki dobio je povećanje od 33 odsto. On smatra da je dobio malo, higijeničarka takođe. Od onih prvotnih zahteva pre tri nedelje (ili "duplo svima" ili katanac na sudove), nije ostalo, kažu, gotovo ništa: to je sića nedovoljna čak i za novogodišnju trpezu. Toliko košta prase, gde je piće, a gde je torta...

Ljuta je sudska radnička klasa na svoje sindikalce pregovarače. Držali ih resorni ministri do duboko u noć, nutkali ih sokovima i kafama i presaldumili ih. Da od maksimalnih zahteva odustanu, i prihvate "program". To je lepši naziv za otpremnine za odlazak iz sudova. Od bezmalo 14.000 zaposlenih da ode njih oko dve hiljade. Ako ispune jedan od dva donjelimitna uslova, il’ godine starosti il’ godine staža.

Oni koji ostanu dobijaće od početka sledeće godine stimulacije "ako mnogo rade". Spomenuta higijeničarka svakog dana čisti jedan sprat, to jest jedan hodnik, četiri sudnice i devet kabineta sudija. Može da ih čisti dva puta dnevno ali prekidaće u tom slučaju suđenja koja su u toku. Referent smatra da nikako ne može da uslužuje dve stranke odjednom. Kao i do sada, moraće jednu po jednu. Kako da onda dobije tih obećanih 100 evra stimulacije. Da brže lupa pečate, pa da šef to primeti i nagradi ga.

Higijeničarka je i do sada posle podne i uveče čistila po kućama. Referent je uveče vodio knjige u tri privatne firme. Sudski stražar je noću čuvao skupoceni butik. I to za tri puta veće pare nego što je zarađivao od jutra do po podne. Sve troje neispavani. A kad si neispavan onda si mrzovoljan. A kad si mrzovoljan onda ne očistiš baš svaki ćošak i ne kažeš svakoj stranki "dobar dan, izvolite...", a i pobegne ti pokoji pritvorenik iz hodnika suda.

U sudovima su i do sada štrajkovali. Decenijama. Radili polako, bez motiva. Po onoj izlizanoj "koliko me platiš, toliko radim". Otezali, razvlačili... To se stručno kvalifikuje u literaturi kao "beli štrajk". Tiha borba protiv poslodavaca. I kad su konačno "pravosuci" ofanzivno krenuli, građani su se listom okrenuli protiv njih. Setili su svih gužvi pred šalterima, beskonačnih odlaganja i zastarevanja predmeta, gubljenja spisa, nekulturnog ponašanja... Ni građani zadovoljni, niti štrajkači. Plate ostale male, motivacija ista, ako ne bude i manja. Vladi o vratu su i prosvetari, rezervisti, gasi jedan po jedan štrajkački požar. U sudovima je štrajk zvanično prekinut ali se nastavlja. Onaj beli. Ne postoji komparativ od "belo", kako kažu jezikoznalci, ali bojim se da će biti još "belji".