Slučaj koji je preusmerio Amerikance

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. novembra – Amerikanci se od sinoć opsežnim medijskim prikazima opraštaju od Mila Radulovića, sugrađanina srpskog porekla, ističući da je bio jedan od simbola raskida s mračnim razdobljem koje je ova zemlja proživela pre više od pola veka. Preminuo je, saopšteno je, prekjuče juče u 81. godini, u kalifornijskom Valjehu, a ostaje u sećanju, kako se naglašava, kao jedan od retkih "običnih pojedinaca" čija je životna drama – u spoju s beskompromisnim  novinarstvom – doprinela okončanju ovdašnjeg hladnoratovskog "lova na veštice".

Nevolje su mu, doduše, i počele povodom štampe, tačnije sa ondašnjim uobraženjem vlasti o njenom značenju. Kao 26-godišnji pripadnik armije SAD (kasnije vazduhoplovni poručnik) i student Mičigenskog univerziteta, uhapšen je jedne noći 1953. i bačen u nemilost zato što je njegov otac Džon, emigrant iz Crne Gore, postao "sumnjiv" kao – kupac nekoliko srpskih novina. Takvu nabavku je ondašnja vlast doživela kao "prokomunistički nagoveštaj", kao i učešće Milove sestre Margarete na demonstracijama, pa se ustremila i na njega.

Bilo je to vreme "makartizma" – tako nazvanog po senatoru Džozefu Makartiju, najžešćem propovedniku tadašnje borbe protiv "infiltracije crvene opasnosti" – karakterističnog po masovnim progonima neistomišljenika i stavljanjima "levičara" na "crnu listu", na kojoj se našao i niz holivudskih umetnika. Ko zna koliko bi još potrajalo takvo sistemsko zastrašivanje da na videlo nije izbio "slučaj Radulović"...

Posle nekoliko intervjua lokalnoj štampi, Radulovićev "slučaj" je u popularnom programu televizije Si-Bi-Es prikazao novinarski as Edvard Marou. Uz upozorenje – da tako nešto apsurdno i mučno "može da se dogodi svima nama" – kojim je preokrenuo raspoloženje javnosti od zaplašenosti ka otporu represivnim postupcima. "Makarti nikada više nije mogao da se oporavi" od tog javnog "šamara", konstatuje danas "Los Anđeles tajms", podsećajući da je taj političar potom doživeo političku osudu u Senatu i da je 1957. umro "od bolesti povezane sa alkoholizmom". Pad Makartija počeo je storijom Maroua, i njegovog producenta Freda Frendlija, o Raduloviću, tvrdi i komentator Nacionalnog javnog radija Danijel Šor.

Hroničari ukazuju, takođe, da je u ovom sukobu pojedinca i novinara s vlastima iskazana moć objektivnog novinarstva u zaštiti pojedinca izloženog samovolji vlasti. Kvalifikovanost, odvažnost i istrajnost Maroua i njegove ekipe predstavljena je u filmu "Laku noć i srećno", koji je u režiji Džordža Klunija prošle godine bio višestruki kandidat za Oskara. Kažu da se u pisanju scenarija Kluni konsultovao s Radulovićem…

Film je, izveštava se, doživeo zavidan uspeh ovde i u svetu, svakako prošavši bitno bolje od sudbina njegovih likova. Iako rehabilitovan, Radulović je tek posle više meseci našao posao u skromnoj kalifornijskoj meteorološkoj firmi, gde je dogurao do penzije u koju je otišao početkom osamdesetih. Marou je prestao da se bavi novinarstvom 1961. godine, razočaran komercijalizacijom medija, koja je 1958. dovela i do ukidanja njegove emisije, a umro je 1965. od raka pluća, samo dva dana posle svog 57. rođendana. "Njujork tajms" danas posvećuje opsežan prilog celom slučaju, uz iznošenje detalja iz životopisa Radulovića, vazduhoplovnog poručnika, za kojim su ostale tri kćerke, dva brata i unuk. Ujedno ga opisuje kao čoveka koji "nikad nije posumnjao u vrednost svoje borbe" i koji je "nalazio da se slična kršenja slobode dešavaju i sada u borbi protiv terorizma".

I u jednom od poslednjih intervjua, početkom ove godine, Radulović je rekao da "ne mogu da se poreknu sličnosti" između Makartijevog razmaha i savremenih mera, kojima se u ime borbe protiv terorizma sužavaju građanska prava. "Ljudi se plaše da govore o kursu zemlje", ocenio je i podsetio da i njegova lična drama ne bi imala povoljan završetak da o neopravdanom napadu vlasti na njega nisu progovorili novinari, a potom i šira javnost…

Radulovićev "slučaj" će se, po svemu sudeći, još pominjati. Kao dragocen podsticaj – da se ne ponavlja stradanje nedužnih pojedinaca, a da se obnavlja moć štampe u zaštiti građana od zastranjivanja vlasti.