Pijani ringišpil

Ima nevoljnika kojima se ne može pomoći zato što je od pružene ruke uvek jači instinkt njihovog samorazaranja. Ponekad se čini da ima i takvih zemalja, a dobar povod za sličnu „opakost” u rasuđivanju nudi Ukrajina. Ne zbog okolnosti na koju bi se najpre pomislilo – njene raspetosti, između Rusije, s kojom ona neće, i Evrope, u koju je ne primaju (umesto EU, nuđen joj je NATO), već zbog nemoći naroda da izađe na kraj s kriminalizovanim vlastima i gazdama, ukrajinskim „tranzicionim” milionerima.

Tu je vlada, tu su parlament i šef države, sudovi, ali od svega toga ništa ne radi, ne funkcioniše. A političari, predvodnici glavnih partija? Ambasador Rusije u Kijevu Černomirdin načinio je diplomatski gaf, međutim,mnogi Ukrajinci bi mu oprostili kada kaže – dohvatili se jedan drugome grla i „kolju se kao psi”.

Poslednji put, kost u borilište dobačena je ruskim gasom, čijom je obustavom (i ovoga puta baš o Novoj godini) Putin pokušao da pogodi Juščenka, sraslog svojim nerasvetljenim interesima uz nekakav RosUkrEnergo – posrednika u uvozu gasa registrovanog u Švajcarskoj. U tome se prilično uspelo, s obzirom na to da je EU razumela da je ne mora gasom ucenjivati samo Rusija, već i Ukrajina, koja propušta tranzit ruske energije. Osim toga – obelodanjena je kriminalna priroda tog „švajcarskog” parazita, napajanog milionima dolara izlišnih provizija, pa je kao najveći politički profiter iz afere s gasom izronila Julija Timošenko – predsednica vlade, međutim, i Juščenkov verovatni rival na predstojećim predsedničkim izborima (2009/2010. godine).

Timošenko je požurila u Moskvu i dogovorila se s Putinom. Ruski sudija izbacio je iz igre RosUkrEnergo. Ubacio je na teren Naftogaz, pro-Julijin.

Da je stvar ostala na tome, pa hajde. Ali, nije. Jedan od suvlasnika RosUkrEnergo je Dmitro Firtaš, pripadnik tročlanog klana ukrajinskih novobogataša (Firtaš, Bojko, Ljovočkin) koji (uz milijardera Ahmetova) pomeraju figure ovog nacionalnog šaha. Decembra, Bojko i Ljovočkin pomogli su, na primer, da se spreči koalicija Julije Timošenko i „umerenjaka” Janukovičeve Partije regiona.

Dabome, zahvaljujući tome što Firtaš na ukrajinskom ruletu (maltene, kao u prepoznatljivom srpskom slučaju) ulaže „i na noar i na ruž” istovremeno. „Dobar je” i Juščenku i Partiji regiona, tobože proruskoj Janukoviča. A to, pak, znači – Firtaš nije spreman da tek tako prepusti bezmalo milijardu dolara utopljenih zajedno sa RosUkrEnergo. I otud ova epizoda od pre dva dana – premijerka Ukrajine Timošenko u Parizu, primljena je u Jelisejsku palatu kod predsednika Francuske, povodom teške ekonomske situacije i finansijske krize, a u Naftogaz provaljuju u crno odeveni „oklopnici” Juščenkove specijalne policije. Razvaljuju kase i traže nekakav ugovor. „Dokaz” da je RosUkrEnergo „opljačkan”.

Spektakl prepada samo je produžetak onog na šta je eventualno mislio ambasador Černomirdin, slušajući kako Julija svom revolucionaru-sabratu u Bušovoj „demokratskoj revoluciji”, „narandžastom Viktoru” pominje Firtaša i učešće u finansijskim mahinacijama, a ovaj njoj da je ona lopov. Pa jošnaloži diplomatskoj službi da takvu kvalifikaciju prvog ministra razglasi u belom svetu. Otprilike, uporedo sa apelima za pomoć kreditom MMF-a.

Postavlja se pitanje može li se ukrajinska vrteška nečim zaustaviti? Za koga glasati i šta izabrati u približno istovetnoj političkoj ponudi? Sve što je postojalo–isprobano je. I partije i inicijative, od onih za opoziv šefa države do svakojakih saveza, raspuštenih vlada i parlamenata. Međutim, nema pomoći. Isti ringišpil vrti se kao pijan. Možda i ne može drugačije, dok su blokade, haos i rat,jedine situacije u kojima bogati postaju još bogatiji.