Kazna za Miškovića još zagonetka

Koliku će kaznu za monopol platiti Miroslav Mišković ako sudski organi potvrde rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, kojim se zabranjuje spajanje "Ce marketa" i "Primera Ce", za sada još ostaje tajna. Prema računici koju je izveo Čedomir Jovanović, lider LDP-a, reč je o 400 miliona evra, jer se on pozvao "na očekivani promet ove kompanije od 1,7 milijardi evra".
Međutim, Dijana Marković-Bajalović je objasnila da Komisija za zaštitu konkurencije zasad nema podatke koliki su godišnji prihodi Miškovićeve kompanije i da ne može da izvede pravu kalkulaciju

– Kazne su rigorozne i kreću se od tri do 10 odsto godišnjeg prihoda. I to ne samo trgovačkog dela firme već celog "Delta holdinga". Međutim, Komisija nema nadležnost da izriče kazne, već je to posao suda – kazala je Bajalovićka.

Podaci o godišnjim prihodima neke kompanije, koji se nalaze u Poreskoj upravi, po zakonu, spadaju u domen službene tajne. Naime, prema članu sedam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, službenom tajnom se smatra svaki dokument, informacija, podatak ili druge činjenice o poreskim objektima do koga su službena lica došla. Ovakve informacije u Poreskoj upravi mogu se saznati samo uz pismenu saglasnost poreskog obveznika, u ovom slučaju "Delte".

Po ekonomskoj teoriji, prihodi predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, i ne treba ih mešati sa profitom koji je mnogo manji.

Iako je Zakon o zaštiti konkurencije predvideo oštre kazne, samo donošenje rešenja nadležnih ne znači automatsku naplatu. "Delta" ponovo ima zakonsku mogućnost da podnese žalbu Vrhovnom sudu Srbije, pošto joj na adresu stigne rešenje kojim se zabranjuje spajanje "Ce marketa". Prema rečima Dijane Marković-Bajalović, predsednika ovog antimonopolskog tela, Komisija nema ovlašćenja da kažnjava one koji ometaju konkurenciju, već je to, u skladu sa zakonom, u nadležnosti suda.

Drugo rešenje kojim se ponovo osporava pripajanje "Ce marketa" najvećem srpskom trgovinskom lancu komisija je donela pre tri dana. Tada je Dijana Marković-Bajalović istakla da je Miroslav Mišković već dve godine nezakonito vlasnik "Ce marketa". Ona objašnjava da se "Delta" pred nadležnima branila činjenicom da je Zakon o zaštiti konkurencije stupio na snagu pošto su oni postali vlasnici "Ce marketa". Odnosno, da su akcije počeli da kupuju još krajem 2004. godine. U Komisiji to osporavaju navodeći da je zakon donet u septembru 2005. godine, a akcije prodate dva meseca kasnije.

Prvo rešenje sa gotovo istom sadržinom Komisija je donela u julu prošle godine. Kad je ono stiglo na adresu Miškovićeve kompanije, "Deltini" advokati su presavili tabak i tužili nadležne. Tako je slučaj stigao do Vrhovnog suda. Pre nepunih mesec dana sud je poništio rešenje Komisije, pa su u skladu sa upravnim postupkom nadležni doneli novo. Kako kažu, na osnovu podataka sa kojima su već raspolagali, ali i nekih novih činjenica.

Analiza Komisije za zaštitu konkurencije pokazala je da trgovina Miroslava Miškovića zauzima više od 50 odsto tržišta. Prema rečima Dijane Marković-Bajalović, u toku su još neka istraživanja, koja se tiču raspodele snaga na beogradskom tržištu.

-----------------------------------------------------------

"Ce market" ostaje u "Delti"

Zakonom o zaštiti konkurencije, osim novčanih kazni, mogu se izreći i zaštitne mere oduzimanje predmeta i zabrana obavljanja određene delatnosti, a odgovornom licu može se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova. Vraćanje imovine u pređašnje stanje zakonom nije propisano, što znači da "Delta" ne može da odvoji "Ce market" od svog maloprodajnog lanca. Izmenama Zakona o zaštiti konkurencije predviđeno je vraćanje u pređašnje stanje, ali se on neće odnositi na "Deltu", jer pravno gledano, novi propisi nemaju retroaktivno dejstvo.

Jedna od novina koja se nalazi u izmenama zakona je u to što će novčane kazne moći direktno da izriče antimonopolska komisija koja će na taj način preuzeti ono što je dosad bio posao suda. U Komisiji objašnjavaju da nove odredbe treba da im omoguće da nalože prodaju preduzeća koje je dovelo do koncentracije, ali samo koje su izvršene od momenta njegove primene. Međutim, i tada monopolista ima pravo žalbe na rešenje Komisije, odnosno mogućnost da ga obori u upravnom postupku kao što je to i sada učinjeno s prvim rešenjem Komisije kojim je osporeno spajanje "Ce marketa" i "Primera Ce". Ne očekuje se da novi zakon uđe u Skupštinu Srbije do kraja godine.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Spajanje u raskoraku

Bilo kakva odluka Komisije za zaštitu konkurencije koja je u vezi sa sporazumima zaključenim od 24. septembra 2005. do 10. juna 2006. nije zakonita, niti obavezujuća, bez obzira na to da li se radi o "Delti", "Primeru Ce", "Ce marketu" ili drugom društvu, ocenio je juče Fond za razvoj demokratije.

Fond je podsetio da novi Zakon o zaštiti konkurencije nije mogao da se primenjuje do 10. juna 2006. i zato ne postoji mogućnost da Komisija ili Vrhovni sud Srbije poništavaju ili odlučuju o legalnosti obavljenih spajanja preduzeća u tom periodu.

Učesnici u ovakvim postupcima, propustom zakonodavca, nisu imali zakonske mogućnosti da traže saglasnost za spajanje i koncentraciju kapitala i iz tih razloga nisu bili ni dužni da prekinu sprovođenje koncentracije kapitala do formiranja Komisije za zaštitu konkurencije.

Fond je podsetio da je 24. septembra 2005. stupio na snagu Zakon o zaštiti konkurencije, uz istovremeni prestanak važenja dotadašnjeg Antimonopolskog zakona.

Zakon tada nije mogao da se primenjuje bez Uredbe vlade o sadržini i načinu podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije, Uredbe vlade o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta, formiranja Komisije za zaštitu konkurencije i Statuta Komisije za zaštitu konkurencije.

Zakonski uslovi ispunjeni su tek 10. juna 2006. godine, danom objavljivanja i stupanja na snagu Statuta Komisije za zaštitu konkurencije. 

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Beko: Mišković je moj prijatelj

Milan Beko, bivši ministar za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića i nekadašnji predsednik Upravnog odbora "Zastave" iz Kragujevca, koji je ovih dana pominjan u javnosti u kontekstu sukoba Čedomira Jovanovića i Miroslava Miškovića, javio se juče redakciji "Politike" da demantuje izjavu koju je naš list u broju od srede objavio pod naslovom "Beko: Nisam u ′braku′ sa Miškovićem", iz pera novinarke Snežane Bogdanović. U tekstu koji smo objavili u jučerašnjem broju Beko je citiran kako kaže: "Čuo sam za brojne neistine koje se o meni i mom poslovanju iznose u srpskim medijima. Nemam vremena da se obračunavam sa novinarima, medijima i javnošću. Takođe, znam i za priče o mom "braku" sa Miškovićevom "Deltom". Kad bih imao ozbiljnije poslove sa tom firmom, o čijem se sumnjivom poslovanju dosta piše, ja bih svakako bežao od njih, demantovao neistine, a nikako promovisao Miroslava Miškovića".

Gospodin Beko je juče u razgovoru sa glavnim urednikom "Politike" naglasio da ova izjava ne odgovara sadržini kratkog razgovora koji je na aerodromu u Atini telefonom vodio sa našom novinarkom. On tvrdi da je jasno dao do znanja gospođi Bogdanović da ne želi da daje nikakve izjave za medije, što je i inače njegov običaj.

"Odbio sam da dam izjavu za novine, a potpuno je pogrešno interpretiran i deo razgovora koji se odnosio na sukob Čedomira Jovanovića i Miroslava Miškovića. Rekao sam da je Mišković moj prijatelj i da mi delimo napor da se promoviše bolja slika o korporativnoj Srbiji, u kojoj je Miškovićeva "Delta" vodeća kompanija, sa najvećim regionalnim potencijalom. Što se tiče Čedomira Jovanovića, distancirao sam se od njihovog sukoba i rekao sam da, čak i da imam bilo kakav sukob sa bilo kim (uključujući tu i i Miškovića), taj sukob ne bih proširivao na politiku i u to ne bih uključivao nijednu političku stranku, pa ni stranku Čedomira Jovanovića".