Nemoguće je privići se na buku

Privikavanje na buku? Možda mislite da je moguće, no na vegetativnoj ravni nema privikavanja na buku. Ima samo jakog stresa koji se ogleda u porastu krvnog pritiska, poremećaju u radu organa za varanje i slično.

Indirektno buka utiče na vegetativni i endokrini sistem. Ovakvo dejstvo buke naziva se neurovegetativnom distonijom, a intenzitet nepoželjnih simptoma u osnovi je uvek isti bez obzira na vreme izloženosti buci, jer na vegetativnoj ravni nema privikavanja na buku.

Buka utiče i na psihomotoriku manifestujući se razdražljivošću, dekoncentracijom, padom radnog učinka i porastom nesreća na radu. Buka objektivno remeti i san. Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 decibela (ljudski govor stvara buku od 40 decibela), a pojedinačni zvučni nadražaji 45 decibela.

Dosta se istražuje i uticaj buke na nervni, krvni i hormonski sistem, kao i sistem organa za varenje. Na ove organe buka deluje tako što dovodi do porasta krvnog pritiska, poremećaja u radu organa za varenje, naročito creva, suženjem vidnog polja ili endokrinološkim i metaboličkim poremećajima. Ovi zdravstveni poremećaji su zapravo fiziološki odgovor organizma na stres. Smatra se da već buka preko 60 decibela može indirektno da utiče na podraživanje simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema (deo središnjeg nervnog sistema koji ne zavisi od volje čoveka, a upravlja važnim životnim funkcijama).

Uopšteno govoreći, kod čoveka se razvija hronični umor, a njegovo stanje neretko se kvalifikuje kao „bukom izazvana neuroza”. Dugotrajna izloženost saobraćajnoj buci intenziteta 60–70 decibela može takođe dovesti do navedenih zdravstvenih smetnji ili do pogoršanja postojeće bolesti: artritis, bronhitis, depresija.

Naučnici iz berlinske klinike Charite tvrde kako ljudi koji žive ili rade u bučnoj sredini imaju veći rizik da će pretrpeti srčani udar (infarkt). Buka iz okoline poput one koju izaziva gust saobraćaj može rizik za infarkt da poveća dva do tri puta, pokazalo je istraživanje čije je rezultate objavio „European Heart Journal”. U istraživanju u kome je učestvovalo 4000 osoba utvrđeno je da prag iznad kojeg se javlja viši rizik za infarkt iznosi 60 decibela. Dobijeni rezultati objašnjeni su uticajem buke na povećanje nivoa psihološkog stresa što dovodi do fizioloških promena u organizmu koje uključuju povišenje adrenalina i noradrenalina, hormona koji utiču na povišenje krvnog pritiska. Rizik za infarkt bio je direktno povezan s nivoom buke te naučnici pozivaju na preispitivanje postojećih propisa koji to regulišu.

Stručnjaci iz berlinske klinike Charite tvrde kako osobe koje žive ili rade u bučnoj sredini imaju veći rizik da će pretrpeti srčani udar. Prag iznad kojeg se javlja veći rizik za infarkt iznosi 60 decibela, a to odgovara životu u prometnoj ulici ili buci u velikoj kancelariji s mnogo ljudi i tehničkih uređaja.