Opasnost vreba iz gulaša i musake

Februarske redovne provere zdravstvene ispravnosti hrane i pića u objektima koje kontroliše sanitarna inspekcija pokazale su da je od 289 uzetih uzoraka 26 neispravno, što čini oko devet odsto. Za to najveći deo krivice snose kiosci sa brzom hranom, poslastičarnice, zanatske radnje. Inspektori posebno upozoravaju na takozvane mini kuhinje u kojima sugrađani kupuju gotov prebranac, gulaš i musaku za poneti.

Kako ističe Mirjana Veljković, sanitarni inspektor, ovi objekti još ne primenjuju međunarodni sertifikat za ispravnost hrane, a pitanje je gde i kako odlažu namirnice.

– Moguće je da hrana stigne zaražena kod njih. Zato u svakom kiosku ili poslastičarnici koju obiđemo prvo tražimo potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti koju su dobili po prijemu prehrambenih proizvoda. Proveravamo ima li deklaraciju i da li ih drže na temperaturi koja je napisana na ambalaži – naglasila je Veljkovićeva.

Ako inspektori vide bube i tragove miševa, to je razlog više da provere da li je u objektu rađena dezinsekcija i deratizacija, a dešava se da su korišćeni isuviše slabi otrovi, koji nisu uspeli da suzbiju štetočine.

Sa navedenim proverama ispravnosti hrane i pića, u februaru su inspektori Ministarstva zdravlja obavili ukupno 1.724 kontrole u objektima za proizvodnju i promet namirnica, bazenima, kulturnim centrima, školskim kuhinjama, vrtićima, domovima, internatima, studentskim menzama. Od toga je urađeno 1.511 redovnih pregleda, 56 vanrednih po dojavi građana i stranki, kao i 157 kontrola onih kojima su prilikom prethodne provere naložili da otklone nedostatke.

Inspekcija je donela i 143 rešenja, 73 usmena i 70 pismenih. Usmena znače da su nedostaci takvi da ih je neophodno hitno otkloniti.

– Njih prijavljujemo kada u prodavnici ili menzi zateknemo kliconošu i zabranjujemo mu rad dok ne ozdravi. Isto činimo kada su zaposleni radnici bez obaveznog zdravstvenog pregleda, ali i kada sumnjamo da je namirnica neispravna, jer je promenila boju ili uočimo tragove nehigijene u objektu. Tada zabranimo promet dok ne stignu laboratorijske analize, pa ako je neispravna automatski je uništavamo. Isto činimo kada ustanovimo da je nekoj namirnici istekao rok – objasnila je Veljkovićeva.

Usmena rešenja o otklanjanju nepravilnosti slede i kada su higijenski uslovi u objektu dobri, ali je neispravna česma ili je nema. Tada ga inspekcija zatvara dok gazda ne ugradi slavinu.

Sanitarna inspekcija je u februaru na mestu provere napisala 130 mandatnih kazni, u vrednosti od 710.000 dinara, od toga četiri zbog nepoštovanja zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama. Prosleđene su i 133 prekršajne prijave i pokrenuto sedam prijava za privredni prestup.

Pokazalo se da su menze, prodavnice i kiosci brze hrane poprilično čisti. Radi provere higijene pribora kojim se služi, radnih površina i čistoće ruku zaposlenih uzeto je 458 briseva, od čega je bilo neispravno 35, odnosno 7,6 odsto, što je prihvatljiv nedostatak. Sa ruku je uzeto 170 briseva, a 23 su bila neispravna, a od 288 uzetih sa radnih površina i pribora, bilo je neispravno 12.

– Uvek se pokaže da je čistoća ruku malo lošija. Zato stalno insistiramo na razvoju svesti o ličnoj higijeni i da ona bude na visokom nivou, jer gazde nekad nemaju novca za krečenje, ali para za sapun uvek ima – naglasila je Mirjana Veljković.

D. Jokić