Neprilagođeni bluz

Robert Džonson je morao da proda dušu đavolu da bi svirao bluz. Džefri Li Pirs imao je drugu pogodbu. Sa apokaliptičnim jahačem, naoružanim oštrom kosom, ispijao je hektolitre alkohola i fiksao kilograme heroina da bi dobio dozvolu za svoju muziku. Kada mu je 31. marta 1996. godine eksplodirao mozak,niko se nije iznenadio. Imao je 38 godina. Ostala je muzika i saznanje da je Pirsov bend „The Gun Club” najvećarok grupa svog vremena (osamdesetegodine 20. veka), a njihov debi album „The Fire Of Love” neprikosnoveno remek-delo.

„Moraš da platiš dugove da bi svirao bluz”, kažu stari bluzeri. Džefri Li je svoje pošteno namirio. Boks set sa četiri diska „The Life and Times of Jeffrey Lee Pierce and the Gun Club” priznanica je koja dokazuje da je transakcija pošteno obavljena. Život je, bez laži i prevara, zamenjen za muziku.

„The Gun Club” su izdanak losanđeleske andergraund scene. Ona je nastala kao reakcija na etiku i estetiku koju je muzičko-filmska vrhuška promovisala. Pored Pirsovog benda,značajne grupe sa te scene su bile X, „Blasters”, „The Flesh Eaters”, „The Plugz”, „Leaving Trains” i druge. Talentovani pisci, slikari, filmski reditelji koristili su rok muziku kao medij za promociju svojih artističkih nazora.

Prvi disk iz togkompleta sadrži 17 studijskih snimaka. To je presek Pirsove karijere od prvog albuma sastava „The Gun Club” do poslednjeg, snimljenog pod imenom „Rambling Jeffrey Lee”. Neki kažu da „kad je bluz dobar, čovek jetužan”. U Pirsovoj verziji ta sentenca je pretrpela znatneizmene. Neprilagođeni čovek užasnut smrću i zbunjen seksom je glavni lik. Numere „She’s Like Heroin To Me”, „Death Party”, „Love And Desperation” i druge u tom su fazonu. Hjubert Selbi i Robert Džonson u Pirsovim pesmama idu ruku pod ruku.

Na ostala tri diska nalaze se živi i radijski snimci sastava „The Gun Club” i Džefrija Li Pirsa. Njihovi zvučni kvaliteti ne zadovoljavaju aktuelne standarde. Snimci su, jednostavno, loši. Nekim čudom, međutim, taj nedostatak pretvara se u kvalitet. Ponuđena muzika postaje dokument koji svedoči o vremenu kada je pobuna protiv establišmenta bila hrabar i plemenit čin. Klubovi u kojima su nepoznati bendovi „prašili”svoj anarhični rok bili su generalštabna mesta tog pokreta. Od beogradske Akademije do njujorškog kluba CBGB. Škripava, loše snimljena muzika sa tihdiskova, kroz koju se razaznaje histerični, raspomamljeni Pirsov glas, ultimativni je zvuk tog vremena.

Boks set „The Life and Times of Jeffrey Lee Pierce...” pokazuje koliko se vreme promenilo,i to na perfidan način. „Nema više supkulture mladih”, kako kaže Džon Milijus. Došlo je novo doba. Novac i moć su sve. Pirsova muzika se doima kao arheološki artefakt koji svedoči o nestaloj civilizaciji i izgubljenoj hrabrosti.