Dvorište

U blizini naše zgrade nalazi se dvorište u kojem je smešteno desetak garaža. Garaže su različite širine, visine i dubine, naslonjene na nekoliko kućica, uzajamno povezanih, kako rodbinskim vezama ukućana, tako i hodnicima koje su neimari vešto sagradili da maksimalno uštede na životnom prostoru i toplotnoj energiji. Nekako sam i ja uspeo tu da nađem mesto pod suncem za auto, ispod kojeg se često odmaraju mačke sa obližnjih krovova zadržavajući se tek koliko traje toplota auspuha. Sve je u našem dvorištu iskorišćeno maksimalno, imamo čak i dva drveta od kojih prvo (odavno uraslo u ogradu) odvaja garažna mesta od susednog dvorišta… a drugo uglavnom služi da se ptice na njemu nahrane divljim trešnjama dok u proleće vežbaju pravljenje gnezda. Kažem vežbaju, jer nisam primetio da se ijedno zadržalo duže od nekoliko sati… Krošnja tog drveta je raskošno prekrivena lišćem i njen hlad štiti od sunca pola dvorišta.

Retko kada srećem ikoga da otvara vrata tih garaža ili parkira kola sem čoveka srdačnog osmeha koji me uvek otpozdravlja sa: „Dobar dan, komšija”. Naši razgovori kratko traju jer je malo vremena za sve ono što treba da uradi u dvorištu i u garaži (o kojoj sam brzo saznao da funkcioniše i kao odlično opremljena i organizovana radionica). Jednog zimskog predvečerja, vraćajući se kući, čuo sam galamu iz njegove garaže. Zaustavio sam se da pogledam šta se to dešava i ugledao nekoliko dečaka kako igraju stoni tenis na improvizovanom stolu i komšiju kao sudiju i navijača u isto vreme: „Sklonio sam ih sa ulice da se ovde malo igraju, bolje je…” Obećao sam da ću im se i ja pridružiti kao nekadašnji šampion svoje škole u stonom tenisu, samo malo da otopli.

Naše zgrade su leđima okrenute jedna naspram druge, te pripadamo različitim ulicama. Ispred zgrade u kojoj komšija živi na proleće probujaju ukrasni žbunovi, zazeleni odnegovana trava i procveta posađeno cveće, ali to zelenilo potraje kratko, jer ga prekriju flaše, konzerve, kese i opušci koje bacaju prolaznici ili oni koji tu sede da popiju poneku posle rada ili škole. Tokom proleća, leta , jeseni, pa sve do zime, traje njegova borba sa đubretom koje neumorno iznosi sa ograđenog travnjaka u obližnje kontejnere.

Nisam video komšiju niti čuo graju iz garaže nekoliko meseci, iz razumljivih razloga. Bilo je isuviše hladno. Ovih dana je neočekivano granulo sunce, usprkos zimskim prognozama, čuje se jutarnji cvrkut i gukanje sa terasa i krovova… proleće je tu. Čvrsto sam odlučio da pod hitno kupim gomilu kesa i rukavica pa da krenem u branje otpadaka… a rekete ću nabaviti kasnije.