Resetovanje ili opterećivanje odnosa

Od našeg dopisnika
Moskva, 7. marta – Jučerašnji prvi zvaničan susret šefova ruske i američke diplomatije u Ženevi pokazao je obostranu želju da se sarađuje u oblastima gde su stavovi slični, a tamo gde nisu – da se razlike uvažavaju. Sergej Lavrov i Hilari Klinton uspeli su da se potpuno slože o jednom – da engleska reč „reset” na ruskom glasi: „perezagruzka”. „I to je već neki rezultat”, našalio se Lavrov na konferenciji za novinare, posle sastanka sa svojom američkom koleginicom.

„Obe strane su označile svoje prioritete, svoje nijanse, i bilo bi preuveličavanje reći da smo se u svemu složili, ali dogovorili smo se da na svim pitanjima, uključujući i ona u kojima se ne slažemo, radimo partnerski, pošteno. Mi smo svesni da naši odnosi danas imaju dopunsku šansu, koju ne smemo da propustimo. U tome su interesi naših naroda, interesi SAD, interesi RF, i mi smo potpuno svesni odgovornosti naše dve zemlje za stanje u svetu”, dodao je ruski ministar.

Dugo očekivani susret počeo je tako što je Hilari poklonila Lavrovu kutijicu s crvenim dugmetom kojim je trebalo da zajedno, simbolično, „resetuju” odnose dve zemlje. Na njoj je na ruskom i engleskom bilo napisano „resetovanje”. Ispostavilo se da u ruskoj reči nedostaju dva slova, tako da se u prevodu dobijalo ne resetovanje, već – opterećivanje. Kad je Lavrov na to skrenuo pažnju sagovornici, ona se nasmejala i izrazila nadu da njih dvoje neće dozvoliti da se odnosi dve zemlje opterete novim problemima.

U svakom slučaju, Hilari Klinton i Sergej Lavrov su zajedno pritisli dugme, posle čega su razgovori mogli da počnu. I mada nisu postignuti nikakvi konkretni dogovori, obe strane su izrazile zadovoljstvo postignutim i uverenje da će 2. aprila sastanak predsednika Medvedeva i Obame sa dnevnim redom koji su im oni pripremili, „biti produktivan”.

Šefovi diplomatija SAD i Rusije su prioritetnim nazvali zadatak da se napravi plan za pripremu američko-ruskog sporazuma o skraćenju strateškog naoružanja (SNV), da bi on mogao biti potpisan do kraja godine. Stari, iz 1991, koji je obavezivao Moskvu i Vašington da svoje strateške snage smanje na po šest hiljada bojevih glava, ističe u decembru. Lavrov je istakao da su obe strane smanjile broj bojevih glava i više nego što je sporazumom bilo predviđeno, ali je preneo predlog predsednika Medvedeva da se nastavi sa smanjivanjem ne samo bojevih glava već i njihovih strateških nosača.

Dve strane imaju podudarne stavove o Severnoj Koreji, Iranu, Avganistanu, i zajedno će raditi na rešavanju bliskoistočnih problema. Pitanje Avganistana će biti razmatrano i na konferenciji Šangajske organizacije za saradnju koja će biti održana 27. marta u Moskvi i na koju je pozvana i Amerika, kao i na konferenciji krajem marta u Evropi.

Hilari Klinton je interesovalo „kako sprečiti da Iran dobije atomsko oružje i da prestane da podržava terorizam preko Hamasa i Hezbolaha”, i poželela je da čuje ruske savete i predloge u vezi sa tim problemom.

Nisu zaobiđene ni teme o kojima su stavovi dve strane dijametralno suprotni. Reč je, naravno, o Kosovu i Gruziji. Ipak, obe strane se nadaju da će se i to rešiti konstruktivnim dijalogom. „Danas imamo šansu koju ne smemo da propustimo”, naglasila je Klintonova.

„Detaljno smo razgovarali o bolnim tačkama u našim odnosima, razmatrajući kako da organizujemo posao raščišćavanja problema nakupljenih tokom proteklih godina, kako da učinimo da u našim budućim odnosima dominira konstruktivna linija i partnerska saradnja”, objasnio je Lavrov. On je uveren da „Moskva i Vašington mogu naći zajednički sadržalac, a možda čak i više kad je reč o SNV i protivraketnoj odbrani”.

-----------------------------------------------------------

Lavrov: Nezakonito priznavanje Kosova

– Kosovo je upravo jedan od onih problema o kojima postoje ozbiljna neslaganja sa SAD. (...) Mi smatramo proglašenje nezavisnosti Kosova nezakonitim. Postoji zahtev Srbije Međunarodnom sudu da se o tome izjasni. Rusija će dati svoje mišljenje da bi se imalo u vidu u sudskoj proceduri.

Meni se čini da svi oni koji ne priznaju Kosovo razumeju opasnost takvih procesa, procesa koji nemaju nikakve logike s tačke gledišta bezbednosti albanskog stanovništva Kosova. To stanovništvo, pošto je bila doneta rezolucija SB, nije podvrgavano nikakvim opasnostima. Obrnuto, na Kosovu su stradale manjine. Nije bilo nikakvih pretnji kosovskim Albancima za poslednjih osam-devet godina. Smatramo da je u takvim uslovima bilo nepravilno objavljivati priznavanje nezavisnosti Kosova.

Ja se iskreno nadam da ta situacija neće povući novu eksploziju nasilja na Balkanu, i nove pokušaje fragmentacije tog prostora. Mi to ne želimo. Mi hoćemo da učvrstimo na Balkanu bezbednost imajući u vidu interese svih naroda koji tamo žive, naravno, na osnovu međunarodnog prava – rekao je Lavrov i dodao da je u predlogu predsednika Medvedeva o evroatlantskoj bezbednosti predviđeno i razmatranje kriterijuma za rešavanje konflikata na toj teritoriji.

„Meni se čini da su jedinstveni standardi ovde sasvim umesni”, zaključio je ruski ministar.