AMERIKANAC U ŠEKSPIROVOJ

Pojma nemam šta Miroslav Mišković misli o Kosovu, ali sam gotovo siguran da znam šta o tome misle njegove pare. Šuštavi govor novca ima jasnu logiku: valjao bi jedan veliki šoping mol u Prištini. U tom smislu Miškovićev novac sigurno nije oduševljen ovim geopolitičkim natezanjem oko preambulske pokrajine, kao što nisu ni drugi ljudi od biznisa, ali ne smeju to da kažu, jer, politički, nije zgodno.

Otuda mi ona priča o Miškovićevoj ponudi – Kosovo za američku vizu, izgleda pomalo nategnuto. Ako je tu bilo nekog "njuškanja" bilo ga je oko krupnijih stvari, a ovo sa vizom može biti i lična inicijativa preduzimljivog kolege novinara, sklonog povezivanju ljudi, ideja i događaja, koji sebe doživljava kao lobistu još od dana kada je bio pomoćnik direktora Slobodne trgovinske zone u osnivanju, fantomskog preduzeća s dvoje zaposlenih i jednom maketom koju su nosili na sastanke.

Za prirodu odnosa između Amerike i Miškovića, odnosno krupnog kapitala u Srbiji, značajniji je prekjuče održan sastanak u Šekspirovoj 27, adresi na kojoj je registrovan klub ,,Privrednik" u koji bez poziva ulaze samo oni koji su već zgrnuli milione. Dogodilo se, naime, da je u jeku bure oko Miškovića, američki ambasador prvi put nogom prekoračio prag ove institucije, u pratnji britanske ekselencije, a s obzirom na to da je prethodni predstavnik vašingtonske administracije bežao od ove adrese kao đavo od krsta, mnogi analitičari u ovome već vide znak da će Mišković uskoro videti Diznilend.

Mišković je, naravno, uz još petoro bogatih bio prisutan na tom skupu i upućeni kažu da je posle sastanka bio zadovoljan, ne samo zbog simboličkog gesta, američkog prekoračenja praga jednog dedinjskog kluba.

U jučerašnjoj analizi te vesti komentator "Politike" ispravno zaključuje da bi sve to mogao biti uvod u promenu američkog stava oko krupnog kapitala u Srbiji, odnosno oko njegovog porekla. Zbilja pomalo glupo zvuči optuživanje bogatih ljudi da su pare zaradili u Miloševićevo vreme.

A kada su mogli da ih zarade? U "predmiloševićevsko" vreme kapital su bile privilegije proistekle iz prirode društvenog uređenja, a promena tog uređenja omogućila je korisnicima privilegija da svoju moć, položaj, informacije – dakle, početni kapital – iskažu i na bankarskom računu. Pogledajte spisak najbogatijih Srba, uključujući tu i mitskog Miškovića, i videćete da su to ljudi iz našeg sokaka koji su okolnost sankcija i hiperinflacije iskoristili da naprave bogatstva.

U trenucima malodušnosti delim većinsko ogorčenje što su se oni obogatili dok smo mi siromašili, ali to je fakat koji obeležava svetsku istoriju milijardera i Srbija nije tu nikakva specifičnost. Utoliko pre Amerikanci neće imati problema da uvaže tu vrstu realnosti, a bilo bi i nama pametno da ne jurišamo na senku nego na predmet ogorčenja zbog te vrste društvene nepravde.

A taj predmet je država, odnosno njene institucije, nedovoljno spremne, obučene i vešte, a neki sumnjaju i da su dobro korumpirane, da uvedu red u sve te poslove koji nam bodu oči. Ne očekujem spektakularne rezultate. Oni koji su novac zakopan u zemlju sada uložili u zemlju, brzinom svetlosti prilagođavaju svoje poslovanje legalnim tokovima.

Druga je stvar što će ta tema još dugo biti jedna od onih kojima se, posebno pred neke izbore, podiže politička prašina i što će se s vremena na vreme otvarati veće ili manje afere, s većom ili manjom štetom po bankarski račun onih koji ga imaju. Ako famozno, miloševićevsko doba, okarakterišemo kao doba prvobitne akumulacije srpskih kapitalista, onda je sad ovo doba stabilizacije stečenog kapitala, koje bi trebalo, u narodnom interesu, što pre okončati da bi nastupila i treća faza – faza naše koristi od njihovih para.